Slučaj Stenli Vilijamsa Tukija potresao je javnost u Americi i pokrenuo niz teških pitanja vezanih za institut smrtne kazne, koju je američki Vrhovni sud ponovo uveo 1976. godine. Tuki je u zatvoru stekao mnoge poštovaoce i zbog svojih stavova o rasnoj nepravdi u Americi, čime je zasenjena njegova "slava" opasnog gangstera. Vilijams je uz pomoć advokata i vatrenih pristalica lako nalazio put do medija, a imao je i zvaničnu internet stranicu
MASOVNI PROTESTI: Detalj sa demonstracija u Los Anđelesu
Kada se Stenli Vilijams zvani Tuki skoro očešao o Arnolda Švarcenegera u hodniku jedne teretane na plaži Santa Monika u Kaliforniji početkom sedamdesetih, ni jedan ni drugi nisu ni slutili da će im sudbina ukrstiti puteve na mnogo dramatičniji način. Švarceneger, tada samo austrijski emigrant, maštao je o holivudskoj slavi. I Vilijams je tada maštao o slavi, ali drugačije vrste, sanjao je da bude kralj bande, gospodar ulica Los Anđelesa. Nisu imali ništa zajedničko, osim strasti za bodi-bildingom, koja im je i omogućila priželjkivanu slavu.
Tridesetak godina kasnije, guverner Kalifornije Švarceneger potezom naliv-pera zapečatio je sudbinu kriminalca Tukija, osnivača zloglasnih Kripsa, losanđeleske bande odgovorne za erupciju nasilja na ulicama ovog grada sedamdesetih godina prošlog veka. Tuki je osuđen na smrt zbog svirepog ubistva četvoro ljudi, a na izvršenje smrtne kazne, ili na guvernerovo pomilovanje, čekao je u zatvoru pune 24 godine. Obojica su četvrt veka života, svako na svoj način, iskoristili za napredak.
JEDANUPOLITIKU – DRUGIUZATVOR: Ovenčan holivudskom slavom, Švarceneger se preselio u politiku i postao guverner najbogatije američke države. Tuki je duge zatvorske dane koristio za sopstveno obrazovanje, i postao jedan od najpoznatijih američkih aktivista protiv vladavine bandi i nasilja svake vrste. Uz pomoć spisateljice Barbare Beknel objavio je nekoliko za omladinu poučnih knjiga protiv nasilja, kao i autobiografiju. Njegov zatvorski aktivizam nekoliko puta mu je doneo nominaciju za čak dve Nobelove nagrade – za mir i za književnost.
Pošto je iscrpio sve pravne lekove, odluka o njegovom životu ili smrti pala je na (povelika) pleća čoveka koji se proslavio u filmovima kao što su Konan i Terminator (1, 2, 3). Uprkos snažnim pritiscima javnosti, brojnim peticijama na koje su potpis stavile mnoge slavne ličnosti, među kojima i Švarcenegerove bivše kolege poput oskarovca Džejmija Foksa i Suzan Sarandon, Švarceneger se nije dao ganuti. U podne 12. decembra, na krovu zatvora Sen Kventin ipak se upalila crvena svetiljka, siguran znak da je izvršenje smrtne kazne u toku. Medicinska sestra je pred svedocima uz malo muke pronašla Vilijamsovu venu, i za nekoliko trenutaka Vilijams je izdahnuo u 51. godini života. „Država Kalifornija je upravo ubila nevinog čoveka“, povikalo je uglas oko hiljadu Tukijevih pristalica, okupljenih ispred zatvora. Džoan Baez je zapevala „Ljuljaj me nežno, slatka kočijo“.
Vilijamsov život je okončan, ali žučna debata o smrtnoj kazni u američkoj javnosti nije.
Kako se vreme odluke približavalo, slučaj Vilijams potresao je javnost u Americi i pokrenuo niz teških pitanja vezanih za institut smrtne kazne, koju je američki Vrhovni sud ponovo uveo 1976. godine. Tuki je u zatvoru stekao mnoge poštovaoce i zbog svojih stavova o rasnoj nepravdi u Americi, čime je zasenjena njegova „slava“ opasnog gangstera. Vilijams je uz pomoć advokata i vatrenih pristalica lako nalazio put do medija, a imao je i zvaničnu internet stranicu. Sa čuvenim reperom Snupom Dogom, pobratimom iz vremena Kripsa, objavio je mnoge pesme protiv nasilja.
„Uvek se iznova pitam: ima li pravde za crnca u Americi? Reći ću i vama i svakom drugom da pravde za crnce nema!“, izjavio je Vilijams novinaru „Njujork tajmsa“ samo dve nedelje pre pogubljenja. „Ima stotinu razloga koji me navode na ovaj zaključak“, kaže Vilijams, koji nije završio ni srednju školu, ali je u zatvoru postao samouki intelektualac koji se često služi biranim, stranim rečima. Uredne, prosede brade, sa naočarima bez okvira, Vilijams je mnogo više podsećao na univerzitetskog profesora nego na opasnog kriminalca, osuđenog zbog hladnokrvnog četvorostrukog ubistva.
POČETAK: Prva žrtva bio je Albert Ovens, dvadesetšestogodišnji prodavac, kome je 1979. Vilijams pucao dva puta u potiljak i opljačkao radnju. Samo dve nedelje kasnije, Vilijams je ubio porodicu tajvanskih emigranata Jang, koji su u Los Anđelesu otvorili motel. Najstarija žrtva bio je Jen I Jang (76), a u motelu su ubijeni i njegova kćerka i žena.
Ipak, Vilijams nikada nije priznao krivicu za smrt četvoro ljudi, za šta je osuđen na smrtnu kaznu 1981. U zapisniku sa suđenja ostalo je upamćeno da se Vilijams nedolično ponašao, da se cerio i sprdao sa sudbinom ljudi čije je živote okončao, kako je tvrdila optužnica. Švarceneger nije propustio da podseti javnost na tu epizodu kada je doneo odluku da ne pomiluje Tukija. Jedan od argumenata bio je i taj da Vilijams ne pokazuje ni tračak kajanja za ono što je učinio. „Kako da se pokajem i izvinim kada sam nevin? Ja to nisam učinio“, uporno je ponavljao Vilijams. „Time što mi prete smrtnom kaznom nije sredstvo za utvrđivanje krivične odgovornosti, niti će mojom smrću bilo ko ostvariti zadovoljenje pravde“, objasnio je biranim rečima Tuki svoj stav prema porodicama žrtava u razgovoru za „Njujork tajms“. „Njihovi najdraži neće time ustati iz groba i uzvratiti im ljubav. Voleo bih da je to moguće. Saosećam sa svima koji su izgubili dragu osobu, ali im moja smrt neće podariti spokoj. Ja to nisam učinio.“
I među njegovim najvatrenijim pristalicama malobrojni su oni koji istinski veruju u Vilijamsovu nevinost. Zato su protivnici smrtne kazne iskoristili Vilijamsov slučaj da po ko zna koji put ukažu na to da je ukidanje smrtne kazne, između ostalog, i civilizacijsko dostignuće. „Ako on, koji je dao lični primer iskupljenja, ne bude pomilovan, ko onda treba da bude pomilovan“, zavapio je Džonatan Haris, jedan od advokata iz Vilijamsove odbrane, čekajući konačnu odluku guvernera Kalifornije.
NEMILOSRDAN: Arnol Švarceneger
NAJTEŽIUKARIJERI: Sam Švarceneger priznao je da je ovaj slučaj bio najteži u njegovoj političkoj karijeri. Guverner Kalifornije do sada je češće imao priliku da o životu i smrti odlučuje na filmskom platnu nego kao guverner, ali mu slučaj Vilijams nije vatreno krštenje. Do sada je odbio da pomiluje dvojicu osuđenika na smrt, od kojih je jedan, Donald Birdsli, pogubljen u januaru ove godine, dok drugi, Kevin Kuper, očekuje izvršenje najteže kazne početkom februara sledeće godine. Već je u Birdslijevom slučaju pokazao da osuđenikovo ponašanje u zatvoru ne može da utiče na njegovu odluku: „Pohvalio sam Birdslija za primerno ponašanje u zatvoru, ali me činjenica da je njegovo vladanje bilo uzorno nije dirnulo do milosrđa. Ništa manje ni ne očekujem od zatvorenika“, bio je nemilosrdan Švarceneger prilikom obrazloženja svoje odluke. Iako su prethodne Švarcnegerove odluke protivnicima smrtne kazne ulivale malo nade da će guverner biti popustljiviji, svi su želeli da veruju da će zbog poljuljane popularnosti produžiti Vilijamsu život.
„Ovde je reč o iskupljenju, o nadi. Reč je o čoveku koji je već četvrt veka u zatvoru, gde je našao nov smisao života čekajući izvršenje smrtne kazne“, apelovali su protivnici Vilijamsovog pogubljenja u peticiji koju su poslali guverneru. „Nakon proučavanja dokaznog materijala, istorije, vaganja argumenata i ozbiljnih posledica, borio sam se s odlukom, ali nisam našao opravdanje za pomilovanje“, ostao je neumoljiv Švarceneger u svom konačnom izveštaju.
Vilijams je poslednje sate života proveo opraštajući se od prijatelja, i čitajući mnogobrojna pisma podrške. „Primiću to s dostojanstvom, s integritetom i sa srcem punim ljubavi“, najavio je Vilijams kako namerava da se oprosti od života. „Imaju obraza da me pitaju da li želim poslednji obrok, da li želim sveštenika da se ispovedim! Bio bih lud da prihvatim poslednji obrok, neću sveštenika! Neću ništa od institucije koja namerava da me ubije“, najavio je Tuki dve nedelje pre smrti. Od života se oprostio bez poslednjih reči, malčice nervozan što medicinska sestra nije odmah uspela da nađe zgodno mesto da mu ubrizga smrtonosnu tečnost iz injekcije u venu.
Smrtna kazna
U Kaliforniji na izvršenje smrtne kazne čeka oko 650 osoba, a u Teksasu nešto više od 400. U Teksasu je, međutim, pogubljeno 355 ljudi od kada je Vrhovni sud SAD ponovo uveo smrtnu kaznu 1976, dok je Vilijams jedanaesta osoba u Kaliforniji nad kojom je izvršena smrtna kazna. Inače, u Sjedinjenim Američkim Državama pre desetak dana izvršena je 1000. smrtna kazna, otkako je pre 30 godina ponovo uvedena.
Stenli Vilijams Tuki osnovao je 1971. u Los Anđelesu bandu Kripsa, zajedno sa svojim drugom Rejmondom Vašingtonom. Procenjuje se da Kripsi samo u Los Anđelesu broje oko 12.000 članova, uz oko 5000 članova bande Krv, i čak 30.000 pripadnika različitih latino-bandi. U Los Anđelesu svake godine zbog nasilja iza koga stoje bande u proseku strada oko 250 osoba. U zatvorima širom Kalifornije ima oko 1500 članova bande Krips i oko 1000 pripadnika bande Krv. Vilijams se svoje banditske prošlosti javno odrekao 1993. godine, i pozvao omladinu da im se ne priključuje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!