(Ne)suočavanje sa prošlošću: Ime bazena u Kotoru uvreda za hrvatske vaterpoliste

Hrvatske vlasti su ranije ovog meseca preporučile svojim vaterpolo klubovima da ne igraju na gradskom bazenu u Kotoru, jer nosi ime Zorana Gopčevića. Gopčević, jedan od najuspešnijih crnogorskih vaterpolista tokom devedesetih, je bio čuvar u logoru Morinj u kome su mučeni Hrvati.

„Odlukom o nazivu bazena omalovažene su žrtve i nanesena šteta odnosima Hrvatske i Crne Gore“, navodi se u dokumentu koji potpisuje sekretar Ministarstva turizma i sporta Hrvatske, Josip Pavić.

Gopčević nije procesuiran. Preminuo je 2000. godine, sedam godina pre nego što je hrvatsko tužilaštvo dostavilo crnogorskim kolegama materijal o osumnjičenima za zločine u Morinju.

Crnogorska Akcija za ljudska prava (HRA) i hrvatska Documenta saglasne su da bazen treba preimenovati zbog poštovanja prava žrtava mučenja i međunacionalnog sklada.

„Zločine u logoru Morinj je trebalo procesuirati na vreme i dati priliku Gopčeviću da se brani od optužbi. Ovako, njegovo nečasno učešće u ovom logoru baca u senku njegove nekadašnje sportske zasluge“, kazala je za Radio Slobodna Evropa direktorka HRA Tea Gorjanc Prelević.

Pogoršanje diplomatskih odnosa Crne Gore i Hrvatske

Preporuka hrvatskih vlasti došla je u kontektstu već narušenih političkih odnosa dve susedne države.

Hrvatska je 25. jula proglasila trojicu crnogorskih zvaničnika nepoželjnima u toj zemlji. U pitanju su predsednik Skupštine Andrija Mandić, poslanik Milan Knežević i potpredsednik Vlade Aleksa Bečić.

Mandić i Knežević potiču iz stranaka rasformiranog Demokratskog fronta, na čiju je inicijativu Skupština Crne Gore 28. juna izglasala za Hrvatsku neprihvatljivu Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

U noti koja je prispela na adresu ambasade Crne Gore u Zagrebu navodi se da su trojica zvaničnika proglašeni personama non grata zbog „sistemskog delovanja na narušavanju dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom i kontinuirane zloupotrebe te države u unutrašnje političke svrhe“.

Inicijativu da Skupština usvoji Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu prosrpske i proruske stranke su podnele jer su bile nezadovoljne što je Vlada Milojka Spajića podržala Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama 23. maja.

Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman rekao je nakon usvajanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu da Hrvatska ne želi i ne planira da blokira Crnu Goru na putu EU, ali i da postoje drugi mehanizmi kako bi se uticalo na određene odluke. Hrvatska je prethodno, već sredinom maja kada je najavljena mogućnost usvajanja ove rezolucije, poslala protestnu notu Crnoj Gori.

„Naša je suverena procena koga želimo proglasiti nepoželjnim u Hrvatskoj. A mislim da su ove osobe to i zaslužile, jer su pogoršale odnose Crne Gore i Hrvatske“, rekao je hrvatski ministar.

Tom prilikom je spomenuo i pitanje imena bazena u Kotoru, rekavši da je za Zagreb sporno što je kotorski bazen nazvan po bivšem stražaru logora Morinj.

Šta je logor Morinj

Morinj je mesto u Boki Kotorskoj, gde je početkom devedesetih napravljen logor za ratne zarobljenike sa područja Dubrovnika.

Tokom agresije Jugoslovenske narodne armije (JNA) i crnogorskih rezervista na Dubrovnik 1991. godine, u logoru su zatvarani muškarci hrvatske nacionalnosti, piše RSE.

Za ovaj slučaj crnogorski sud je 2016. osudio četvoricu bivših rezervista JNA za zlostavljanje hrvatskih zarobljenika na ukupno 12 godina zatvora.

Crnogorski sudovi, međutim, nikada nisu vodili postupak za komandnu odgovornost.

Hrvatski poslanici su ranije ovog meseca ukazali da Crna Gora „nije jasno i nesumnjivo osudila zločine u Morinju“ i pozvali da se do kraja reši pitanje odštete tim ratnim zatvorenicima.

Crna Gora je do sada na ime odštete bivšim logorašima isplatila 1,4 miliona evra.

Naziv bazena promenjen 2021. godine

Kotorska skupština je 2021. odlučila da promeni ime rekonstruisanog gradskog bazena. Lokalna skupština je gotovo jednoglasno odlučila da on nosi ime Zorana Džimija Gopčevića, jednog od najboljih vaterpolista sa ovih prostora.

Gopčević je bio deo jugoslovenske reprezentacije koja se na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. okitila srebrom.

Osim vladajućih Demokrata i proruskog Demokratskog fronta, promenu imena bazena avgusta 2021. podržala je i opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS).

I tada je bilo reči o njegovom angažmanu.

„Ima pokušaja da se ime Gopčevića poveže sa ratnim 1990-im i nekim ružnim radnjama u kojima on sigurno nije učestvovao“, kazao je 2021. predstavnik kotorskog DPS-a Željko Avramović.

Osude iz Hrvatske

Nakon odluke kotorskih vlasti avgusta 2021. da bazen nazovu po Gopčeviću, reagovale su hrvatske vlasti, osudivši tu odluku.

Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković je tada u pismu kotorskom kolegi Vladimiru Jokiću naveo da nije u redu podići „na pijedestal osobu koja je bila na čelu onih koji su mučili, zlostavljali i ubijali“.

Izvor: RSE