Strogo gledano, to i nije tenk već čitav borbeni sistem u kojem su razna oklopna vozila, dronovi, lasersko oružje pa još i veštačka inteligencija
Nemačka i Francuska su u petak potpisale memorandum o zajedničkom razvoju tenka naredne generacije. Sporazum su u Parizu potpisali ministri odbrane dve zemlje, Boris Pistorijus i Sebastijan Lekornu, javila je agencija dpa.
Projekat vredan milijarde evra treba da proizvede ultramoderno oklopno vozilo koji će zameniti nemačkog Leoparda 2 i francuskog Leklera.
Glavni sistem za kopnenu borbu (MGCS) nije puki tenk, nego platforma koja povezuje kopnene i vazdušne borbene sisteme.
To umrežavanje tenka, podrške, dronova i aviona će označiti kvantni skok vojne tehnologije, navode ministarstva odbrane dve zemlje.
Sistem bi trebalo da uđe u upotrebu dve vojske do 2040. godine.
Ranije ugovoren razvoj lovca budućnosti
Razvoj MGCS vodiće Nemačka. Vazdušni pandan budućeg borbenog sistema FCAS, vodi Francuska. FCAS uključuje razvoj lovca naredne generacije, dronova i drugih komponenti.
Poput drugih zajedničkih projekata, MGCS je kasnio zbog trvenja partnera o raspodeli poslova.
Nemačka, Francuska i Španija su načelni dogovor o FCAS, isto projektu vrednom milijarde evra, postigle u maju 2021. Tome su prethodile rasprave ko će šta razvijati i proizvoditi.
Pametni tenkovi
Kako je ranije pisao nemački nedeljnik Štern, novi MGCS bi trebalo da bude pandan ruskom T-14 Armata.
Prvi uvidi u nacrt kažu da će tenk težiti svega 50 tona, i time biti petnaestak tona lakši od Leoparda ili američkih Abramsa.
Planira se tročlana posada, glavni top bi trebalo da ima kalibar 140 milimetara, deset milimetara više nego Leopard.
Ali, druga vozila u okviru MGCS uopšte neće ni izgledati kao tenk sa topom. Mogla bi da nose rakete zemlja-zemlja, lasersko oružje, dronove ili protivvazdušnu odbranu kako bi zaštitila celu flotu. Neka od tih vozila biće i bez posade.
Kako je najavljeno, nova armada biće podržana veštačkom inteligencijom.
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
