Nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker kaže da je zabrinut zbog toga što su proruske stranake bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu Crne Gore u NATO-u, postale deo rekontruisane Vlade Crne Gore i dodaje da ne bi voleo da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posledice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje.
Volker, jedan od vodećih eksperata za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost kaže da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade.
„U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje“, kaže Volker za Glas Amerike.
Prosprski i proruski elementi
On dodaje da Vlada, predsednik i premijer Crne Gore govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu, ali da se istovremeno javljaju i koraci koju tu zemlju udaljavaju od Zapada.
„Zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, videti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći deo njene nezavisnosti“, kaže Volker.
SPC i ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna
Govoreći o konkretnim koracima koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada Volker ocenjuje da su to „jedna mala stvar za drugom“, ali da sve zajedno predstavljaju isti smer.
„Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna“, kaže Volker.
On dodaje da su među koracima koji udaljavaju Crnu Goru od Zapada i odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odnosno odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča u Crnoj Gori 2016. godine.
„Znači jedna mala stvar za drugom. I ne bi sve, odvojeno posmatrano, izazvale zabrinutost. Međutim, zabrinjavajuće je kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada deo vlade“, kaže Volker.
„I Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“
Volker o usvojenoj rezoluciji o Jasenovcu u Crnoj Gori i proglašavanju personama non grata u Hrvatskoj tri crnogorska zvaničnika, Andrije Mandića, Milana Kneževića i Alekse Bečića kaže da je to „komplikovano, zato što iskreno, i Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“.
„Međutim, ovde je reč o šteti koju je crnogorska strana sama sebi nanela. Potpuno nepotrebno. I sankcionisanjem tih zvaničnika, Hrvatska pokušava da upozori da se ne ide tim putem. Crnogorski građani veoma žele da zemlja bude punopravna članica Evropske unije što je pre moguće. I sam premijer to govori. Prošlog meseca je naveo da je probijen led i napravljen veliki korak. Istovremeno, ako vam susedna članica EU sankcioniše neke zvaničnike, to nije način da se uđe u uniju“, kaže Volker.
