U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje, smatra nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker
Nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker kaže da je zabrinut zbog toga što su proruske stranake bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu Crne Gore u NATO-u, postale deo rekontruisane Vlade Crne Gore i dodaje da ne bi voleo da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posledice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje.
Volker, jedan od vodećih eksperata za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost kaže da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade.
„U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje“, kaže Volker za Glas Amerike.
Prosprski i proruski elementi
On dodaje da Vlada, predsednik i premijer Crne Gore govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu, ali da se istovremeno javljaju i koraci koju tu zemlju udaljavaju od Zapada.
„Zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, videti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći deo njene nezavisnosti“, kaže Volker.
SPC i ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna
Govoreći o konkretnim koracima koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada Volker ocenjuje da su to „jedna mala stvar za drugom“, ali da sve zajedno predstavljaju isti smer.
„Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna“, kaže Volker.
On dodaje da su među koracima koji udaljavaju Crnu Goru od Zapada i odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odnosno odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča u Crnoj Gori 2016. godine.
„Znači jedna mala stvar za drugom. I ne bi sve, odvojeno posmatrano, izazvale zabrinutost. Međutim, zabrinjavajuće je kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada deo vlade“, kaže Volker.
„I Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“
Volker o usvojenoj rezoluciji o Jasenovcu u Crnoj Gori i proglašavanju personama non grata u Hrvatskoj tri crnogorska zvaničnika, Andrije Mandića, Milana Kneževića i Alekse Bečića kaže da je to „komplikovano, zato što iskreno, i Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“.
„Međutim, ovde je reč o šteti koju je crnogorska strana sama sebi nanela. Potpuno nepotrebno. I sankcionisanjem tih zvaničnika, Hrvatska pokušava da upozori da se ne ide tim putem. Crnogorski građani veoma žele da zemlja bude punopravna članica Evropske unije što je pre moguće. I sam premijer to govori. Prošlog meseca je naveo da je probijen led i napravljen veliki korak. Istovremeno, ako vam susedna članica EU sankcioniše neke zvaničnike, to nije način da se uđe u uniju“, kaže Volker.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
