Kada je Marlene Engelhorn (32) pre tri godine saznala da je od svoje babe nasledila preko 25 miliona evra nije se radovala: „Nisam ga zaradila, ničim nisam zaslužila to bogatstvo, čak ni porez nisam morala da platim. To je nepravedno!“
Smatrala je da nije fer da dobije bogatstvo, a samim tim i moć, za koji „ni jedan jedini sekund nije morala da radi“, a čak ni porez nije morala da plati. Pa se odrekla 90 odsto nasledstva. Dva miliona je ipak zadržala za sebe, piše „Noje ciriher Cajtung“.
Naslednica koja se odrekla najvećeg dela svog nasledstva ima i nemačko i austrijsko državljanstvo i živi u Beču. Jedan je od potomaka Fridriha Engelhorna, osnivača hemijskog giganta BASF. Njegovim naslednicima ostalo je oko 4,2 milijrde dolara, piše bečki „Standard“.
Zakazivanje političkog sistema
U činjenici da ona ne mora da plati porez na nasledstvo, a da mnogi ljudi koji sa punim radnim vremenom jedva sastavljaju kraj sa krajem moraju da plate porez na svaki zarađeni evro, vidi „zakazivanje politike“. Jer, kaže, neravnopravna preraspodela bogatstva ima negativne posledice na socijalno tkivo društva i politički sistem, a „to dovodi do toga da je zbog neproporcionalno velikog uticaja malog broja ljudi ugrožena demokratija.
Na sličan način razmišljaju i partneri u koalicionoj Vladi Nemačke. Zavod za statistiku objavio je da se u Nemačkoj u proseku posle smrti predaka nasleđuje po 85.000 evra. Međutim, ogromnu većinu tog novca – 400 milijardi evra godišnje – nasleđuje samo 10 odsto građana. Zbog toga je u Vladi na stolu predlog da svaki Nemac za svoj osamnaesti rođendan dobije po 20.000 evra koje bi mogao da uloži u posao ili studije. Izdatak bi se finansirao većim oporezivanjem najvećih naslednika.
Kako će se raspodeliti novac
Marlene Engelhorn, koja je u Beču išla u privatnu osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirala germanistiku, čak ne želi sama da odlučuje kome će biti doniro njenih 25 miliona evra, želi da ga dobiju oni, kojim je novac zaista potreban. Zato je poverila institutu Foresight, koji se bavi rešenjima za moderno društvo, da na adrese 10.000 slučajno odabranih građanki i građana Austrije starijim od 16 godina pošalje anketne listiće sa pitanjem kako da se potroše milioni, pa će na osnovu odgovora izabrati savet od 50 ljudi koji će doneti konkretne odluke.
Savet će od marta do juna 2024. zasedati šest puta, a članovi će za taj rad dobijati 1200 evra po sednici.
