Na udaru vatre

Za „Vreme“ iz Soluna

Za samo nekoliko sati požar katastrofalnih razmera zahvatio je prošle nedelje područje tridesetak kilometara udaljeno od Atine. Jak vetar širio je vatru sve dalje i sve brže. Vatrogasci su bili nemoćni. U trenutku kada ovaj tekst odlazi u štampu, zvaničan broj mrtvih popeo se na 92, dok je 55 ljudi povređeno od kojih se neki nalaze u kritičnom stanju, desetine se vode kao nestale. Izgorelo je 2488 kuća, uništeno je 380 automobila, trinaest kvadratnih kilometara šume i naseljenog područja pretvoreno je u pepeo. Najviše je stradalo mesto Mati (Oko) koje se našlo u središtu požara. Požar je izbio usred sezone kada je taj deo obale, prekriven borovom šumom, pun stranih i domaćih turista. Broj žrtava sigurno nije konačan.

Nedelju dana kasnije slike zgarišta kuća, radnji, šuma i puteva kojima je prohujala vatra pokazuju sve razmere tragedije koja je zadesila istočnu Atiku.

fotografije: ap

LJUDSKA DRAMA: Javnost je potresla priča o devetogodišnjim bliznakinjama Sofiji i Vasiliki Filipopulu koje su se prvo pojavile žive na televiziji i dale ocu tračak nade, da bi kasnije bile pronađene mrtve u zagrljaju babe i dede kod kojih su provodile školski raspust.

Jedan mladi bračni par je napustio svoju požarom ugroženu kuću, seo u auto i bežeći od vatre krenuo u pravcu Atine. Vatra ih je stigla, zarobila, izgoreli su u kolima. Njihovu kuću je zaobišla, kao da je htela njih, a ne kuću.

Na jednom placu udaljenom jedva trideset metara od mora pronađeno je 26 ugljenisanih tela, muškaraca, žena i dece u čvrstom zagrljaju svojih majki. Nisu uspeli da stignu do mora: sa jedne strane provalija, sa druge zidovi i ograde kuća koji su preprečavali prilaz moru, sa treće strane vatra.

Jedna petnaestogodišnjakinja je bežeći od vatre skočila sa visoke litice skočila, ali se razbila o stane. Sličnu sudbinu je doživeo i jedan stariji bračni par, zajedno su skočili u smrt da ne bi živi izgoreli.

Skoro dve hiljade ljudi je ipak nekako uspelo da se dokopa mora, gde su se satima borili protiv gustog dima nošenog vetrom i velikih talasa koji su ih vukli na pučinu ili bacali na obalu. Devetoro ljudi se utopilo pre nego što je stigla pomoć. Brodovi Grčke ratne mornarice, ribarski brodovi i barke iz mora su izvukli gotovo 1900 ljudi. Dva ribara su sama u svojoj barci spasila 79 ljudi.

PODMENUTI POŽAR: Istraga je u toku i za sada se polazi od toga da je većina požara bila podmetnuta.

U Atici je tog kobnog dana bilo desetak vatrenih frontova, a glavni je bio u Kineti gde je prva vatra u borovoj šumi planula oko 4.30 ujutro. Požar je istovremeno buknuo na još nekoliko mesta, što izaziva veliku sumnju da je podmetnut.

Vatra se širila neverovatnom brzinom nošena vetrom jačine i do deset bofora. Pod naletima vetra već gotovo ugašena žarišta ponovo su se rasplamsavala. Vodila se velika borba svim raspoloživim snagama da vatra ne stigne do naselja. Mobilisani su svi raspoloživi avioni za gašenje požara i vatrogasna vozila.

Ali dok su se glavne snage borile sa požarom u Kineti, vatra je u pet po podne izbila na drugom kraju Atike, u naselju Dau na brdu Penteli, severoistočno od Atine. I taj požar u šumovitom predelu najverovatnije je delo ljudske ruke. Do sada je policija otkrila devet mehanizama kojima je podmetnuta vatra.

BRZINOM VETRA: Pod naletima vetra vatra je preskakala ulice i bulevare. Tako je stigla do borove šume u blizini priobalnih naselja Neos Vutzas i Mati, koja su u tom trenutku bila puna turista.

U tom kraju se uglavnom nalaze manje kuće i vikendice koje su isprva građene ilegalno u gustoj borovoj šumi i tek kasnije legalizovane. Stabla su tu stara, suva i lako zapaljiva. Pravi Molotovljev koktel.

U roku od sat i po vremena vatra je stigla sve do mora preskačući tek pokoju kuću. Gorele su uglavnom jednospratnice i više kuće, dok su prizemne kuće i podrumi uglavnom bili pošteđeni jer se vatra kretala po vrhovima borova.

Stotine vatrogasaca i dobrovoljaca borili su se sa plamenom stihijom sa kantama u rukama, šmrkovima i crevima, šta je ko imao, ali nisu uspeli da se odbrane. Velika brzina kojom se vatra širila i neblagovremeno upozorenje doprineli su velikom broju žrtava.

Uski putevi tu vode kroz borovu šumu, saobraćaj se zagušio zbog panike velikog broja ljudi koji tu borave za vreme leta, vidljivost je bila smanjena zbog dima koji je štipao oči i grlo. Strme litice u većini mesta otežavaju pristup obali, baš kao i zidovi koje su vlasnici kuća podigli ne bi li onemogućili pristup nepoželjnim gostima.

POLITIZACIJA TRAGEDJE: Grčki premijer Aleksis Cipras, koji se u trenutku tragedije nalazio u Mostaru kako bi primio nagradu za doprinos miru na Balkanu uglavnom zbog Prespanskog sporazuma sa Skopljem, bio je prinuđen da prekine posetu i vrati se u Atinu. Sledećeg dana počela je da stiže i međunarodna pomoć, najpre iz Italije i Portugalije. Proglašena je trodnevna nacionalna žalost, zastave su spuštene na pola koplja. Vlada je najavila mere za direktnu pomoć žrtvama, 5000 evra za svaku porodicu, 6000 onima sa troje i više dece. Preduzećima u regionu pogođenim katastrofom određena je pomoć do 8000 evra. Uvedene su i mere oslobađanja poreza na nekretnine u područjima zahvaćenim požarom, besplatna struja, duple penzije za penzionere, zaposlenje u državnoj službi za jednog člana porodice koja je stradala u požaru, ili olakšan prijem na fakultet za decu.

Deca čiji su roditelji stradali u požaru dobijaće 1000 evra mesečno do punoletstva, ili do 25 godine ako studiraju. Donet je i čitav niz mera za obnovu privatne svojine i javne infrastrukture kako bi se život u spaljenim područjima što pre vratio u normalu. Pomoć stiže i iz Evropske unije, koja će u pojedinim slučajevima pokriti i do 90 odsto obnove.

Opozicija je ove mere vlade nazvala „predizbornom politikom obećanja“ i „podmićivanjem naroda“, pošto se Grčka nalazi u predizbornoj godini. Pokret za promene (bivši Pasok) tražio je pod hitno ostavke „jer se na tragičan način pokazalo da je ova vlast opasna za ovu zemlju i po život njenih građana“.

Cipras je odgovorio da u potpunosti „preuzima političku odgovornost za tragediju“ i obećao da će vlada učiniti sve kako bi se pronašli i kaznili krivci, ne samo oni koji su zapalili vatru, već i kriminalci koji su pomogli da se bespravno i proizvoljno izgrade kuće u ovoj oblasti i zatvore prilazi moru, što je bio glavni razlog za tragičnu smrt većine ljudi. Naglasio je kako će sve izgorele šume biti ponovo pošumljene, a buldožeri će porušiti ilegalne objekte kako bi se otvorili prolazi do mora.

Konzervativna Nova demokratija na čelu sa Kirijakosom Micotakisom, koji ima ambiciju da pobedi na sledećim izborima, naglasila je „kako je trebalo da prođu puna četiri dana od tragedije pa da gospodin Cipras primi na sebe političku odgovornost koja se sama po sebi podrazumeva, ali da bi u politici odgovornost imala smisla, trebalo bi da se podnesu ostavke, u suprotnom se radi samo o marketinškim trikovima“.

Ni usijane glave grčke pravoslavne crkve nisu propustile priliku da se okome na levičarsku vlast, pa tako i mitropolit Ambrozije, koji je poznat po svojim ultradesničarskim idejama. On je svom stadu objasnio da Atika gori jer je „bog besan na Grčku zbog bezbožne Ciprasove vlade“ i rekao: „Nemojmo zaboraviti da se u našoj zemlji osim ovih požara dešavaju i druge čudne stvari. Munje ubijaju nedužne pešake! Ko je odgovoran za udaljavanje novogrka od boga, ako nisu bezbožni premijer Aleksis Cipras i njegovi saradnici?“ Većina mitropolita se ogradila od njegovog govora.

PROTIVPOŽARNE MERE: Ministar za zaštitu građana Nikos Toskas je, sa druge strane, rekao da nisu napravljene strateške greške: „Mi smo spremo reagovali, ali u to nisu bile uračunate anarhična i bespravna gradnja, a to je problem koji nije od juče nego ga imamo poslednjih sedamdeset godina. Ova tragedija je test za sve nas i svi ćemo zbog nje odgovarati, ali će konačno morati neke istine da se kažu i po cenu da nož stigne do kosti.“

U Grčkoj se veliki požari dešavaju još od antike, što potvrđuju arheološki i istorijski zapisi. Ali poslednjih decenija požari su sve veći i sve katastrofalniji. Godine 2007. na Peloponezu je izbio požar sa desetinama mrtvih. Grčka se, kao i ostatak južne Evrope, nalazi na prvoj liniji posledica klimatskih promena koje dovode do velikih suša, pa tako i požara i poplava. Prošle godine je u velikom požaru u Portugaliji stradalo 115 ljudi, zbog čega je ova zemlja sprovela reforme protivpožarne politike.

Grčka vlada je odlučna da uradi nešto slično, jer će se ovi fenomeni očigledno intenzivirati narednih godina, pošto će prosečna temperatura planete nastaviti da raste, što pokazuju i nedavni požari bez presedana u Švedskoj, gde je na Arktičkom krugu temperatura prvi put u istoriji prešla 33 stepeni Celzijusa.