Mjanmar je danas najveći svetski proizvođač opijuma, a droga proizvedena u toj zemlji sve češće završava i na tržištima Afrike i Evrope, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.
Proizvodnja kristal meta i uzgoj opijumskog maka u Mjanmaru je u porastu, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Mnoge grupe koriste profit od toga za kupovinu oružja.
Novi podaci Ujedinjenih nacija o proizvodnji opijuma i metamfetamina u Mjanmaru postavljaju tu ratom razorenu zemlju u epicentar ilegalne trgovine drogom u Aziji vredne više milijardi dolara, piše Dojče vele.
Uzgoj opijumskog maka porastao je za 17 odsto na više od 53.000 hektara tokom protekle godine, što je najviše u poslednjoj deceniji, prema najnovijem izveštaju UN o opijumu u Mjanmaru koji je nedavno objavila Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC).
Najznačajnije je to što je Mjanmar i dalje najveći svetski proizvođač opijuma. Zemlja je tu poziciju preuzela od Avganistana 2023, dve godine nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad tom zemljom i iskorenili većinu njenih polja maka koji se koristi za proizvodnju opijuma.
Podaci koje je UNODC objavio ranije ove godine takođe pokazuju da su zaplene metamfetamina širom istočne i jugoistočne Azije 2024. godine dostigle rekordnih 236 tona. Veruje se da se većina te droge proizvodi u Mjanmaru. Prema podacima UN, kombinacija sve većih zaplena i pada cena na ulicama ukazuje na to da se proizvodnja u Mjanmaru i dalje povećava.
„Ne bih rekao da je Mjanmar na prvom mestu država dobavljač, već da su tu prisutne kriminalne grupe koje se bave proizvodnjom i krijumčarenjem meta i heroina“, kaže za DW Inšik Sim, istraživač ilegalnih droga u UNODC-u za region Azije i Pacifika.
Mjanmar je već decenijama veliki proizvođač droge, delom zbog svog geografskog položaja. Ta zemlja, nekada poznata kao Burma, obuhvata jedan ugao ozloglašenog Zlatnog trougla, gde se njena neprohodna, kriminalom zahvaćena istočna pogranična područja spajaju sa Laosom i Tajlandom.
U saveznoj državi Šan u Mjanmaru kriminalni karteli deluju pod zaštitom lokalnih gospodara rata koji vladaju enklavama u kojima centralna vlada ima malo ili nimalo uticaja. Većina kartela koji danas tamo deluju stigla je iz Kine.
Haotični građanski rat koji je izbio nakon vojnog puča 2021. stvorio je povoljne uslove za rast mjanmarske trgovine drogom, ocenjuju u UN. Zvanična ekonomija zemlje se urušila, sprovođenje zakona je oslabilo, a gospodarima rata bilo je potrebno više novca kako bi finansirali svoje privatne vojske.
„Zbog sukoba postoji potreba za zarađivanjem novca, bilo kod oružanih grupa ili kod poljoprivrednika, jer sukob remeti ekonomiju. A vidimo da je uzgoj opijumskog maka jedno od područja koje se nameće“, kaže Sim.
Proizvodnja metamfetamina bila je u porastu i pre puča, ali je, prema Simovim rečima, građanski rat verovatno dodatno podstakao taj trend.
Tajland trpi najveću štetu zbog procvata narko-industrije koji se odvija s druge strane granice s Mjanmarom. Prošle godine tajlandske vlasti zaplenile su ogromne količine mjanmarskog metamfetamina.
„Ovi brojevi su jasan znak upozorenja da problem droge ne samo da traje, već se sada i brzo širi“, kaže Tanapon Tanikun, šef obaveštajne službe Tajlandskog ureda za kontrolu narkotika.
On je upozorio da krijumčari koriste dobro razvijenu tajlandsku transportnu mrežu kako bi svoju robu prevozili kopnom, vazduhom i morem, ostavljajući za sobom i sve veći problem konzumacije droge.
UNODC potvrđuje da je upotreba meta u porastu u Tajlandu i većem delu jugoistočne Azije.
„Za oružane grupe koje iz Mjanmara snabdevaju regionalnu potražnju, prodaja droge je brz način da dođu do oružja“, kaže Kun U, zamenik predsednika omladinske organizacije Pa-O, nevladine organizacije koja se bavi društvenim pitanjima u državi Šan. Pa-O su jedna od glavnih etničkih grupa u toj državi.
„Njima (oružanim grupama) su potrebni oružje, ljudski resursi i novac, a ovo je način na koji to mogu da obezbede – kroz krijumčarenje droge“, rekao je.
Za razliku od metamfetamina koji se može proizvoditi u malim laboratorijama u ogromnim količinama i uz malo radne snage, proizvodnja opijuma zapošljava veliki broj poljoprivrednika.
Mak je u Mjanmaru dugo bio glavna kultura u vremenima krize. Kun U kaže da je građanski rat poljoprivrednicima znatno otežao plasman uobičajenih useva na tržište, dok krijumčari opijuma dolaze direktno kod njih. „U prošlosti su još mogli da gaje druge kulture“, rekao je, ali sada „nemaju druge opcije“ osim uzgoja opijuma.
Kun U svedoči da krijumčari u nekim oblastima plaćaju poljoprivrednicima i do 500 dolara za oko jedan kilogram sirovog opijuma, što je najmanje dvostruko više nego pre puča, čime uzgoj maka postaje još privlačniji.
Proizvodi s mjanmarskih polja maka i iz laboratorija za proizvodnju meta putuju širom regiona i sveta. Nakon što izađu iz Mjanmara u Laos i Tajland, šire se po ostatku jugoistočne Azije, a odatle se mogu prodavati po visokim cenama u zemljama poput Japana i Australije.
Prošle godine je Austrijska savezna policija procenila da je čak 70 odsto kristal meta konzumiranog u toj zemlji stiglo iz Mjanmara.
Sim kaže da je Kina verovatno i dalje glavno tržište za mjanmarski heroin. Međutim, najnovije zaplene droge ukazuju na to da se krijumčari sada okreću ka zapadu.
UNODC beleži niz nedavnih zaplena meta i heroina u severoistočnoj Indiji, koja takođe graniči s Mjanmarom. Osim toga, niz relativno malih, ali neobičnih zaplena mjanmarskog heroina u Nigeriji i delovima Evrope, koji je stigao preko Tajlanda, mogao bi da ukazuje na to da mjanmarski karteli žele da prošire svoja tržišta na nove kontinente.
„Ranije nismo viđali ovakve tokove krijumčarenja heroina iz ovog regiona ka drugima, jer su tradicionalna tržišta heroina iz Zlatnog trougla uglavnom bila istočna i jugoistočna Azija, kao i delovi Okeanije. Međutim, sada vidimo da se pojavljuju i rute ka zapadu“, rekao je Sim.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Evropski savet produžio je restriktivne ekonomske mere protiv Rusije za još šest meseci, dok diplomatski napori za okončanje rata u Ukrajini i dalje ne daju konkretne rezultate
Načelnik Uprave za operativnu obuku Generalštaba Oružanih snaga Rusije, general-potpukovnik Fanil Sarvarov, preminuo je nakon eksplozije automobila u Moskvi, saopštio je Istražni komitet
Jedan protest promenio joj je život u potpunosti. Beloruska mejkap umetnica završila je 2022. iza rešetaka zbog učešća u protestu. Zatvorsko iskustvo ju je ojačalo, ali i naučilo koliko je svaki dan važan. Sada stiže u Beograd
Vlada SAD objavila je fotografije iz imovine seksualnog prestupnika Džefrija Epstina. Bivši predsednik Bil Klinton se pojavljuje često, dok se postojeći Tramp pojavljuje samo retko. Kritičari kritikuju netransparentnu metodologiju selekcije
Reklasifikacija marihuane u grupu droga sa „umerenim do niskim potencijalom za fizičku i psihološku zavisnost“ će znatno olakšati sprovođenje medicinskih istraživanja vezanih za tu biljku
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
