Srbi su među pet najčešće deportovanih naroda iz Nemačke, a broj proteranih bi mogao dodatno da poraste. Nova Vlada najavljuje još oštrije mere
Tokom 2024. iz Nemačke je deportovano 20.100 ljudi, a u prva tri meseca ove godine 6.151 osoba. To su podaci iz odgovora Savezne nemačke vlade od 20. maja na pitanje koje je u Bundestagu postavila opoziciona stranka Levica.
U prvom kvartalu ove godine većina ljudi (502) deportovana je u Tursku. Slede Gruzija (454), Francuska (333), Španija (325) i Srbija (291), piše Dojče vele (DW).
Bilo je 1.715 deportacija, prema takozvanoj „Dablinskoj regulativi“. To znači da su ljudi deportovani u druge zemlje Evropske unije koje su nadležne za postupak azila prema Dablinskoj uredbi.
Nešto više od trećine deportacija obavljeno je skupim čarter-letovima. Kolektivne deportacije u Pakistan bile su posebno skupe i dugotrajne. Troškovi su iznosili 462.000 evra. Cena letova za deportaciju u Etiopiju iznosila je 418.000 evra, a letovi u Nigeriju, Ganu i Kamerun 380.000 evra. Ipak, troškove za mnoge od tih letova snosila je agencija EU za zaštitu granica, Fronteks.
Biće još više deportacija
Repatrijacije od januara do marta i dalje su bile u nadležnosti prethodne nemačke vlade. Demohrišćanske stranke CDU i CSU, koje uz Socijaldemokrate (SPD) sačinjavaju novi kabinet u Berlinu, najavile su da će sadašnja vlada još više povećati broj repatrijacija.
Istovremeno, predstavnica Levice Klara Binger kritikuje takve postupke vlasti:
„Znam za nekoliko deportacija u kojima je policija delovala brutalno i bez ikakve empatije. Govorimo o porodicama koje su hladnokrvno razdvojene ili o bolesnim ljudima koji su bukvalno kidnapovani iz bolnice i odatle odvedeni na let za deportaciju“, rekla je Binger.
„Princip je, čini se, da možete da uradite gotovo sve sa ljudima koji su obavezni da napuste zemlju“, ocenila je političarka opozicione Levice.
Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu
Kao nestale se vode više od 270 osoba, 65 ljudi je hospitalizovano, od kojih je 16 kritično, a 25 ima ozbiljne povrede
Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro pravosnažno je osuđen na 27 godina robije zbog pukušaja državnog udara. Višegodišnje zatvorske kazne služiće i nekolicina njegovih bliskih saradnika
Nakon oružanog napada u Vašingtonu u kojem su teško ranjena dva pripadnika Nacionalne garde, predsednik SAD Donald Tramp taj čin je nazvao „zločinom protiv čovečnosti“ i poručio da će počinioci „platiti visoku cenu“
U Vašingtonu su u Blizini Bele kuće iz vatrenog oružja teško ranjena dva pripadnika Nacionalne garde. Osumnjičeni za pucnjavu u Vašingtonu, Rahmanulah Lakanval (29), služio je zajedno sa američkim vojnicima u Avganistanu pre nego što je 2021. godine došao u Sjedinjene Američke Države
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
