Srbi su među pet najčešće deportovanih naroda iz Nemačke, a broj proteranih bi mogao dodatno da poraste. Nova Vlada najavljuje još oštrije mere
Tokom 2024. iz Nemačke je deportovano 20.100 ljudi, a u prva tri meseca ove godine 6.151 osoba. To su podaci iz odgovora Savezne nemačke vlade od 20. maja na pitanje koje je u Bundestagu postavila opoziciona stranka Levica.
U prvom kvartalu ove godine većina ljudi (502) deportovana je u Tursku. Slede Gruzija (454), Francuska (333), Španija (325) i Srbija (291), piše Dojče vele (DW).
Bilo je 1.715 deportacija, prema takozvanoj „Dablinskoj regulativi“. To znači da su ljudi deportovani u druge zemlje Evropske unije koje su nadležne za postupak azila prema Dablinskoj uredbi.
Nešto više od trećine deportacija obavljeno je skupim čarter-letovima. Kolektivne deportacije u Pakistan bile su posebno skupe i dugotrajne. Troškovi su iznosili 462.000 evra. Cena letova za deportaciju u Etiopiju iznosila je 418.000 evra, a letovi u Nigeriju, Ganu i Kamerun 380.000 evra. Ipak, troškove za mnoge od tih letova snosila je agencija EU za zaštitu granica, Fronteks.
Biće još više deportacija
Repatrijacije od januara do marta i dalje su bile u nadležnosti prethodne nemačke vlade. Demohrišćanske stranke CDU i CSU, koje uz Socijaldemokrate (SPD) sačinjavaju novi kabinet u Berlinu, najavile su da će sadašnja vlada još više povećati broj repatrijacija.
Istovremeno, predstavnica Levice Klara Binger kritikuje takve postupke vlasti:
„Znam za nekoliko deportacija u kojima je policija delovala brutalno i bez ikakve empatije. Govorimo o porodicama koje su hladnokrvno razdvojene ili o bolesnim ljudima koji su bukvalno kidnapovani iz bolnice i odatle odvedeni na let za deportaciju“, rekla je Binger.
„Princip je, čini se, da možete da uradite gotovo sve sa ljudima koji su obavezni da napuste zemlju“, ocenila je političarka opozicione Levice.
Kandidat levice Zohran Mamdani trijumfovao je na izborima u Njujorku, izazvavši bes Donalda Trampa koji ga je tokom kampanje opisivao kao „komunistu“ i „mrzitelja Jevreja“
Proces relativizacije prošlosti i ustaškog znamenja u Hrvatskoj već duže traje, a institucije nisu u stanju, a pitam se i da li su voljne, da garantuju prostor slobode, slobodu izražavanja, kaže Vesna Teršelić, voditeljka Dokumente – centra za suočavanje s prošlošću
Švedska policija tvrdi da kriminalne mreže za izvršavanje pucnjava i transport oružja sve češće regrutuju decu, jer mlađi od 15 godina ne mogu biti krivično gonjeni
Teške borbe u ukrajinskom gradu Pokrovsku, u Donjeckoj oblasti, vode se već više od godinu dana, a poslednjih meseci prelile su se i na ulice
Dva osumnjičena su pritvorena nakon masovnog ubadanju u vozu u Velikoj Britaniji u kome je devetoro ljudi zadobilo povrede opasne po život
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
