Prošlo je samo nekoliko nedelja izbora za Bundestag održanih 23. februara, a prema najnovijem ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) javnog servisa ARD, podrška strankama znatno se promenila. Demohrišćani (CDU/CSU), koji su na izborima osvojili najviše glasova, 29 odsto, sada imaju podršku od 26 procenata.
Istovremeno, desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD), koja je na izborima osvojila drugo mesto sa 21 odsto glasova, sada je dosegla novi rekord: 24 procenta podrške, piše Dojče vele (DW).
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), s kojom Demohrišćani pregovaraju o sastavljanju nove vlade, ostaje na 16 odsto. To je bio najlošiji ikada rezultat za tu stranku na nekim izborima za Bundestag.
Zeleni bi, da su iduće nedelje izbori, pali na 11 odsto (jedan procenat manje nego na izborima), dok bi Levica osvojila jedan odsto više nego 23. februara.
Levo-populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW) i Liberali (FDP), isto kao i na poslednjim izborima, ne bi prešli cenzus od pet odsto za ulazak u parlament.
Reprezentativna anketa sprovedena je od 31. marta do 2. aprila, a ispitano je 1.334 nemačkih birača.
Paket zaduženja košta podrške
Pritom, popularnost ne gube samo demohrišćanske stranke, nego i predsednik CDU Fridrih Merc, verovatno budući nemački kancelar. Prema istraživanju, čak 70 odsto ispitanih nezadovoljno je njegovim radom.
Tražeći razloge za taj pad popularnosti, brzo se dolazi do Mercovog popuštanja kad je u pitanju ustavom zagarantovana tzv. „kočnica dugova“ koja je reformisana kako bi se zaduživanjem obezbedilo finansiranje troškova za odbranu, ali i kreditni paket od 500 milijardi evra za infrastrukturu i klimatsku zaštitu, oko čega su se prethodno dogovorile stranke buduće koalicione vlade.
Pre izbora, Merc i Demohrišćani bili su protiv novog zaduživanja, ali su se nakon izbora pozvali na promenjenu globalnu situaciju. Za većinu građana Nemačke to nije verodostojno. Čak i svaki treći simpatizer CDU i CSU izražava nezadovoljstvo.
Školama i obdaništima potrebno bolje finansiranje
Na šta bi trebalo da se potroše sredstva iz tog rekordnog zaduženja? Nedugo nakon što su Bundestag i Bundesrat odobrili neophodnu promenu Ustava, Nemačke železnice (Deutsche Bahn) već su predstavile spisak svojih potreba. Železnička mreža je dotrajala, a vozovi hronično netačni. Za obnovu u narednim godinama biće potrebne stotine milijardi evra.
Ako pitate nemačke građane, 38 odsto njih želi da se novac prvenstveno uloži u obnovu saobraćajne infrastrukture. A najčešće spominjana oblast kojoj je potrebna pomoć jesu škole i obdaništa, odnosno obrazovanje generalno.
Pre nego što nova vlada uopšte bude mogla da počne da troši novac, ona najpre mora da se formira. Pred izbore krajem februara predsednik CDU Fridrih Merc najavljivao je da, u slučaju pobede, može u rekordnom roku da sastavi vladu. Ali, evo već je april, a Demohrišćanima i Socijaldemokratama je očigledno potrebno mnogo više vremena za koalicione pregovore nego što se očekivalo. Oni se odvijaju iza zatvorenih vrata, ali povremeno procure detalji koji otkrivaju da su mnoge teme još uvek sporne.
Oko čega bi se trebalo dogovoriti?
Među građanima bi veliku podršku imalo uvođenje poreza na velika bogatstva (69 odsto podrške) i premeštanje postupaka ispitivanja zahteva za dobivanje azila u treće zemlje (64 odsto). Polovina ispitanih podržava smanjenje poreza za preduzeća, Isto toliko ih je za ograničenje brzine na auto-putevima. Povećanje godina za odlazak u penziju iznad 67 odbacuje 85 odsto ispitanih.
Anketari su pitali građane i to šta misle o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, što je suspendovano 2011. godine. U kontekstu planiranog jačanja Bundesvera ponovo uvođenje vojne obveze postalo je tema intenzivnih rasprava u Nemačkoj.
Bez obzira na političko opredeljenje, samo 22 odsto građana smatra da bi vojni i civilni rok trebalo da ostane suspendovan. Za ponovno uvođenje samo za muškarce izjasnilo se 27 odsto ispitanih. Čak 45 procenata njih podržava model koji bi obuhvatio i žene.
Kada će Nemačka dobiti novu vladu?
Pre Uskrsa (20. april), kako je to obećao Merc nakon pobede na izborima, vlada verovatno neće biti formirana. Ipak, velika većina nemačkih birača uverena je da će se CDU, CSU i SPD na kraju uspeti da se dogovore. S obzirom na brojne teme koje su još uvek sporne, to će zahtevati veliku spremnost na kompromis – a to je nešto što u društvu koje je sve više podeljeno nije samo po sebi razumljivo.
Anketari su pitali građane i to da li smatraju da su kompromisi dobri, jer su ključni za koalicioni dogovor i demokratiju, ili su loši jer političari time odustaju od svojih principa? Ukupno 82 odsto ispitanih kaže da ceni kompromise u politici. Čak i među pristalicama AfD-a to mišljenje deli 60 odsto ispitanih.
Zabrinuti pogledi ka SAD
Buduća nemačka vlada biće pod velikim pritiskom – i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Rat u Ukrajini i dalje traje, a Rusija ne pokazuje interesovanje za mirovne pregovore. Čak dve trećine Nemaca strahuje da bi Rusija mogla da napadne i druge evropske zemlje. Istovremeno, gotovo osam od deset ispitanih strahuje da NATO-partneri trenutno ne mogu da računaju na zaštitu Sjedinjenih Američkih Država.
Uz to, američka trgovinska politika unosi dodatnu nesigurnost. Predsednik Donald Tramp uveo je nove carine za trgovinske partnere širom sveta, koje bi trebalo da stupe na snagu narednih dana. Carine na uvoz iz Evropske unije biće 20 odsto.
Postavlja se pitanje kako bi Nemačka trebalo na to da odgovori? Sedam od deset ispitanih u anketi je za povećanje carina na američke proizvode kao kontrameru. Isto toliko ispitanih strahuje da bi američka carinska politika mogla da nanese štetu nemačkoj privredi. Analize ekonomskih stručnjaka potvrđuju te strahove. Institut Ifo procenjuje da bi nove carine mogle da smanje ekonomski rast Nemačke u 2025. za 0,3 odsto.
„S obzirom na to da je nemačka ekonomija već sada u stagnaciji, moguće je da bi američke carine gurnule ekonomski rast ispod nulte linije“, rekao je predsednik Ifo-instituta Klemens Fuest. Nemačka privreda trpelo bi trostruko: zbog smanjenog izvoza u SAD, zbog smanjene kineske konkurentnosti, kao i zbog preusmeravanja kineskog izvoza na druga tržišta. Sve to dodatno otežava situaciju nemačkim kompanijama.
