„Operacija čistilište“: Kako se Peter Mađar obračunava sa zaostavštinom Viktora Orbana

Za slučaj gubitka vlasti Viktor Orban se pobrinuo unapred – barem je tako mislio. Mnoge ključne visoke funkcije u mađarskoj državi i administraciji njegova vlada je godinama unapred popunila lojalnim pristalicama, a njihova smena bila je (po)vezana uz odluku parlamenta donesenu dvotrećinskom većinom. Neke institucije je Orban tako želeo da na određeni način učini trajnom zaostavštinom. Računica iza toga bila je jasna: rad svake druge (buduće) vlade trebalo je što je više moguće sabotirati. Iz pozadine bi Orban mogao da nastavi da povlači konce – čak i kad više ne bi bio na čelu vlade.

Ono s čime autokrata smenjen na izborima 12. aprila nije računao, bio je katastrofalan poraz njegove stranke Fides (Savez mladih demokrata) i istorijski visoka dvotrećinska većina opozicione stranke Tisa (Poštovanje i sloboda). Tom većinom novi mađarski premijer Peter Mađar i njegova parlamentarna grupacija sada se obilato koriste i ubrzano demontiraju Orbanov sistem. Mađar to naziva „Operacija čistilište“.

Njen najvažniji deo sproveden je ovog ponedeljka 13. jula 2026, samo dva meseca nakon preuzimanja vlasti. Mađarski parlament je, naime, tog dana izglasao opsežne promene ustava koje su Mađar i njegova vlada predložili krajem juna.

Foto: AP Photo/Denes Erdos

Njima su, s jedne strane, važni zvaničnici Orbanovog sistema prisiljeni da napuste svoje funkcije – među njima predsednik države Tamaš Šuljok i četvoro sudija Ustavnog suda. Peter Mađar je Šuljoka i druge, poput predsednika Ustavnog suda Petera Polta, više puta nazivao „Orbanovim marionetama“ i još tokom izborne kampanje najavljivao je da će se pobrinuti da budu smenjeni.

S druge strane, ustavne promene poništavaju najteža ograničenja pravne države koja je Orban uveo tokom svoje vladavine. Tako Ustavni sud ponovo dobija svoja izvorna ovlašćenja, a nezavisnost pravosuđa generalno se ojačava. Smanjuje se broj zakona koji mogu da se menjaju samo dvotrećinskom većinom. Osniva se i telo za povrat nezakonito stečene imovine. Osim toga, poslanici će svoju dužnost ubuduće smeti da obavljaju najviše u tri uzastopna mandata.

Koliko daleko Mađar sme da ide?

Pitanje mogu li populistički i autokratski režimi da se demontiraju i može li ponovo da se uspostavi demokratija, predmet je žestokih rasprava u Evropskoj uniji još od Orbanovog uspona na vlast 2010. godine. Raspravlja se i o tome koliko daleko sme ili mora da se ide kako bi se uklonile nepravde.

Može se reći da vlada Petera Mađara nakon dva meseca mandata nije nimalo obazriva. Velikom brzinom pokazuje kako takav proces može da se sprovede – jer, za razliku od na primer vlade Donalda Tuska u Poljskoj, ona raspolaže neophodnom većinom. Istovremeno, u stranci Tisa, ali i među značajnim delom mađarskog stanovništva, postoji politička volja za radikalan obračun sa Orbanovim režimom.

Raspoloženje podseća na ono koje je vladalo u nekim srednjeevropskim i jugoistočnoevropskim državama tokom prelomne 1989. godine – u Mađarskoj se često govori o „promeni sistema“. To je razumljivo, jer su Orban i uzak krug ljudi oko njega 16 godina vladali sa samovoljom i bahatošću koju su mnogi Mađari na kraju doživljavali kao . U takvim okolnostima i radikalna razgradnja Orbanove države izgleda drugačije nego u uobičajenim političkim uslovima.

Peter Mađar odbacio je u ponedeljak sve primedbe na ustavne promene. Bila bi „izdaja mađarske nacije kad bismo ostavili sadašnji ustav“, rekao je. Jer, kako je dodao, reč je o „temeljnom dokumentu Koza Nostre“ – mafijaškog sistema koji su uspostavili Orbanov Fides i s njim povezana (mala) Hrišćansko-demokratska narodna stranka (KDNP). Orban je tokom poslednjih petnaest godina ustav zaista prilagođavao sopstvenim potrebama – sve do detalja za koje mnogi ustavnopravni stručnjaci smatraju da im uopšte nije mesto u osnovnom zakonu jedne države.

Orban proglašava kraj demokratije

Poslaničke grupe Fidesa i KDNP-a bojkotovale su sednicu parlamenta u ponedeljak i nisu učestvovale u glasanju. Već danima Orban i drugi političari Fidesa govore o „kraju demokratije i pravne države u Mađarskoj“, koji će, prema njihovim tvrdnjama, doneti ustavne promene.

Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Na poziv Fidesa na protest u Budimpešti prošlog četvrtka (9. jul) odazvalo se samo nekoliko hiljada ljudi. To je oštar kontrast u odnosu na ranije skupove Fidesa na koje su dolazile desetine, pa i stotine hiljada ljudi – često uz pritisak državnog aparata pod Orbanovom kontrolom.

A znaci raspada u Orbanovu taboru i dalje se ubrzano šire. Neposredno pre glasanja u ponedeljak ostavku je podneo šef poslaničke grupe Fidesa Đerđeli Guljaš, nekada treći čovek u Orbanovoj hijerarhiji moći. Guljaš je izjavio da više nije sposoban da vodi poslaničku grupu. Sam Viktor Orban, koji se nakon teškog izbornog poraza odrekao poslaničkog mandata, ali je pre nekoliko nedelja ponovno izabran za predsednika Fidesa, u međuvremenu je bio na putu u SAD, povodom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Bivši premijer na margini

Mnogi posmatrači zbog toga su mišljenja da je bivši premijer ostavio na cedilu svoju stranku i svoje pristalice. „Viktor Orban upravo sam sebe gura na političku marginu“, komentarisao je portal Teleks. Politikolog Gabor Torok na Fejsbuku je napisao: „Orban ne bi trebalo da putuje na Svetsko prvenstvo ako smatra da je demokratija u Mađarskoj skončala.“ U stvarnosti je, ocenjuje Torok, pre reč o kraju političkog mita Viktora Orbana.

U suštini – i barem za sada – gotovo nijedan nezavisni posmatrač u Mađarskoj ne smatra da bi s vladom Petera Mađara mogla da nastane druga autokratija. Ali deo mađarskih pravnika i organizacija za zaštitu građanskih prava izražava zabrinutost zbog pojedinih ustavnih promena, ali i zbog brzine kojom se one sprovode.

Helsinški komitet i Društvo za građanske slobode (TASZ) kritikuju, recimo ograničenje prema kojem poslanici mogu da obavljaju dužnost najviše tri mandata. TASZ takođe zamera što nisu izmenjene ustavne odredbe usmerene protiv seksualnih i etničkih manjina.

Foto: AP Photo/Denes Erdos

Kritike kampanje protiv predsednika

Kad je reč o mađarskoj kampanji protiv predsednika države, javnost je podeljena. Tamaš Šuljok izrazito je nepopularan i tvrdoglavo je ćutao čak i o najproblematičnijim stranama Orbanovog režima. Mnogi posmatrači zato smatraju da je moralno opravdano tražiti njegovu ostavku. Međutim, upozoravaju da Mađar ne sme da koristi iste metode kao Orban, odnosno da sprovodi ustavne promene krojene za pojedince. Na to, između ostalih, upozorava i Amnesti internešenel Mađarska.

Šuljok sada u suštini ima dve mogućnosti. Može u roku od pet dana da potpiše ustavne promene i time zapečatiti sopstveni odlazak s dužnosti. Ako bude odugovlačio s potpisom, vlada Petera Mađara mogla bi da pokrene postupak njegovog opoziva. U tom slučaju bi automatski predsednica parlamenta Agnes Forsthofer privremeno preuzela dužnost predsednice države i mogla bi da potpiše ustavne promene koje bi potom stupile na snagu.

Peter Mađar u međuvremenu je najavio – što je takođe bilo jedno od njegovih predizbornih obećanja – da su sadašnje ustavne promene samo svojevrsno nužno prelazno rešenje. Od jeseni bi trebalo da započne opsežna rasprava o potpuno novom ustavu za Mađarsku.

Izvor: Deutsche Welle

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!