fotografije: reuters
Očigledno je da su britanske vlasti zanemarile rušilački potencijal nezadovoljstva jednog dela populacije. Dok vandali pustoše gradove po Engleskoj, policija se žali da nema dovoljno ljudstva, stanovništvo se povlači u svoje domove, a neki, kao grupe turskih i kurdskih vlasnika radnji u Hakniju, naoružali su se bejzbol palicama i suprotstavili vandalima
Huligani sa navučenim šalovima i kapuljačama su u rušilačkom pohodu na nebranjene delove grada: pale, lome i kradu sve što im padne pod ruku. Širom grada požari, ljudi ulaze kroz razbijene izloge i „samoposlužuju se“ – odnose televizore, „plejstejšne“, belu tehniku, hranu, odeću, obuću. Oko njih rulja pali automobile, još jednu zgradu, a ukoliko stigne malobrojna policija, prelazi se u direktan obračun kamenicama, motkama i Molotovljevim koktelima.
Tokom vikenda London je pogodio najveći talas gradskog nasilja još od osamdesetih godina XX veka, a nemiri su se proširili i na druge engleske gradove, Birmingem, Liverpul, Bristol. Povod za izbijanje nereda bilo je ubistvo 29-godišnjeg Marka Dugana prilikom policijske istrage. Londonska policija je u tri dana sukoba (koji u vreme pisanja teksta i dalje traju) uhapsila više od 450 ljudi: najmlađa osoba (dete) ima 11, najstarija 46 godina.
Zbog rastuće spirale nasilja koja je poput požara zahvatala sve veći broj londonskih opština i naselja (Hakni, Pekam, Krojdon, Lids, Enfild, Luišam), britanski premijer Dejvid Kameron je skratio svoj godišnji odmor i u utorak ujutro se vratio iz Italije u zemlju. Sve tri velike partije (torijevci, laburisti, liberali) jednoglasne su u osudi „bezumnog nasilja“, a uprkos činjenici da je širenje nereda bilo moguće i zbog nedovoljnih policijskih snaga, za sada je isključena bilo kakva upotreba vojne sile. Poslednja informacija je i da je za četvrtak zakazana vanredna sednica parlamenta, na kojoj će se raspravljati o nemirima, sada već širom Engleske.
BEZUMNO NASILJE: U izveštajima većine britanskih medija naglasak je stavljen na hronološki niz događaja, koji su se umnožavali vrtoglavom brzinom, a dramatična zbivanja se opisuju već pomenutom sintagmom „bezumno nasilje“. Za sada su u manjini javne ličnosti koje pokušavaju da daju širu sliku i objasne dublje motive ovakve provale besa u engleskim gradovima. Bivši gradonačelnik Londona Ken Livingston je za BBC rekao da Vlada nije uspela da prepozna nivo nezadovoljstva među mladim ljudima, koje čeka beznadežna budućnost. „Bes mladih je proporcionalan njihovoj neuključenosti u društvo. Oseća se očajanje, a naša vlada mora da govori u ime cele zajednice, ne samo u ime gornjih slojeva“, rekao je Livingston.
Totenhem, odakle je počela spirala nasilja, nalazi se na severu Londona i jedan je od njegovih najsiromašnijih delova, sa gotovo najvišom stopom nezaposlenosti u britanskoj prestonici. Uz to, zbog finansijskih mera Vlade, opština Haringej (kojoj Totenhem pripada) bila je prinuđena da zatvori omladinske centre, klubove i opštinska savetovališta za mlade, što pojedinci vide kao razlog za stvaranje nepoverenja građana prema vlasti.
No, dok će se, izvesno, o motivima vandalskih činova još dugo raspravljati, povod je nedvosmislen – sve je započelo u petak, kada je tokom istrage policija usmrtila Marka Dugana. Ubrzo potom počele su da se šire glasine kako Dugan, iako je imao pištolj kod sebe (stavljen u čarapu), nije pružao otpor, te da je, zapravo, reč o „policijskoj egzekuciji“. Policija nije dovoljno ubedljivo opovrgla te glasine (slučaj je predat na istraživanje Nezavisnoj policijskoj komisiji – IPCC), tako da se sutradan, u subotu, ispred policijske stanice okupilo stotinak ljudi „tražeći pravdu“. Iako zamišljen kao miran protest, došlo je do sukoba sa policijom; zapaljena su dva policijska vozila, autobus i prodavnica, svuda u okolini su polupana stakla i nakon toga Pandorina kutija je bila otvorena.
GRAĐANSKA SAMOODBRANA: I huliganima, ali i građanima pomenutih londonskih naselja, upečatljiv je bio nedovoljan broj policajaca na ulicama. Prema rečima Stiva Kavana, pomoćnika zamenika komesara Metropoliten policije, u noći između ponedeljka i utorka uhapšeno je 200 ljudi, nova hapšenja se planiraju, ali policija nema dovoljno ljudi: „Postoje mnoge grupe koje se brzo kreću i delaju; ljudstvo u policiji je rastegnuto preko svake mere, na način koji se nikad ranije nije mogao ni zamisliti“, rekao je Kavano. Zbog raštrkanosti i, kako izgleda, nepostojanja bilo kakvog centralnog organizovanja, male grupe huligana su ostale neuhvatljive za policiju, i praktično su zavladale gradom. Većina građana se povukla u svoje domove, dok su neki pokušali (i uspeli) da odbiju pokušaje pljačke i rušenja – BBC je javio da su se u utorak kasno uveče grupe turskih i kurdskih vlasnika radnji u Hakniju naoružali bejzbol palicama i sačuvale svoje vlasništvo pred naletima vandala.
Moglo bi se zaključiti da događaji u Londonu, bar za sada, nemaju političke zahteve – u tom slučaju bi se neredi usmerili ka institucijama vlasti, a ovde je reč o paljenju i pljačkanju sopstvenog komšiluka. Nemaština i loš socijalni položaj većine žitelja naselja u kojima je došlo do nemira pokazali su se kao bure baruta na koje je pala zapaljiva iskra. Neredi su se, međutim, proširili i na elitne delove poput Kamdena ili Noting Hila.
Član Donjeg doma parlamenta Sajmon Hjuz izjavio je da „bez obzira da li je postojalo bilo kakvo opravdanje za subotnje nasilje u Totenhemu, ne postoji razlog za napade na policiju i civile u mestima poput Sautvarka. „Mislim da ovde nije reč o besu“, rekao je on, „jer je većina događaja pokrenuta tako što su ljudi slali poruke jedni drugima, u potrazi za nekim uzbuđenjem“. Hjuz je ovim indirektno kritikovao kompaniju Blekberi i njihove smart telefone, pomoću kojih je moguće slanje tekstualnih poruka kojima policija ne može da uđe u trag. Ovakav bezbedan kanal komuniciranja (aplikacija poznata kao BBM – BlackBerry Messenger) dizajniran je za poslovne ljude, ali su je vrlo rado „prisvojile“ i bande huligana.
Najzad, svoju ulogu u nemirima, već poslovično, imali su i korisnici društvenih mreža. Već pomenuti Stiv Kavano je rekao da policija intenzivno istražuje „izuzetno zapaljive poruke ostavljene na Tviteru“, te da će sasvim sigurno neki od „tviteraša“ biti privedeni zbog (onlajn) podsticanja na nasilje. Takođe, neretko su u ova tri dana i britanski mediji objavljivali poruke sa Tvitera – poruke građana onog „drugog Londona“, tj. ljudi koji žive u oblastima u kojima vlada nasilje. Izvesna Katerina Holms iz Haknija (deo grada koji je pretrpeo najveća pustošenja u ponedeljak) prenela je da su na njeno pitanje „Zašto to rade?“, mladići sa „plenom“ odgovorili jednostavno: „Nemamo novca“ i produžili dalje.
„Vašington post“ opisuje nemire kao „najgore izlive gradskog nasilja u Britaniji u poslednje dve decenije“, u kojima su delovi Londona postali „ničija zemlja, bez ikakve vladavine zakona“. Indijski „Tajms“ se pita da li će i koliko London biti bezbedan za održavanje Olimpijskih igara sledeće godine, a AFP ističe da nemiri „ukazuju na dublje socijalne probleme u siromašnim delovima glavnog grada“. Najzad, kanadski „Glob end mejl“ krivi „izgubljenu generaciju mladih koji su odustali od srednje škole“, ali i kaže da su „neredi misterija za sve – čak i za izgrednike“.
Ovakav razvoj događaja – uključenost policije u incident sa smrtnim ishodom u Totenhemu, eksplozija protesta i proširenje nemira – podsećaju na zbivanja od pre 25 godina. U oktobru 1985. sin izvesne Sintije Džeret je uhapšen, a policija je sprovela raciju u njenom domu. U toku racije Sintija je pala u nesvest i preminula od srčanog udara. U nemirima koji su usledili brutalno je ubijen šef policije Kit Blejkok – rulja ga je linčovala, ostavivši ga da leži sa preko 40 ubodnih rana, od kojih je jedna bila smrtonosna. Tri čoveka su bila osuđena na doživotnu robiju, da bi 1991. svi oslobođeni ove optužbe, jer je dokazano da je policija bila umešana u „oblikovanje“ ionako oskudnog dokaznog materijala.
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
