Američki imenjak „Vremena“, magazin „Tajm“, u redovnom izboru za ličnost godine opredelio se za „vas“. Odnosno, za sve one koji su se, zahvaljujući elektronici, kompjuterima, internetu u(b)logovali i prerasli u svojevrstan globalni fenomen. „Vreme“ je ipak odlučilo da se drži svoje tradicije i izdvoji pet ličnosti koje su obeležile međunarodnu scenu u 2006. To što se na njoj našla i ličnost koja je u svojoj zemlji, Turkmenistanu, zabranila korišćenje interneta, tek je pikantan detalj u biografiji Saparmurata Nijazova, bogatoj tolikim izuzetnostima da bi zasluživao mesto na ovoj listi i da prošle sedmice nije iznenada (nakon srčanog udara) zauvek sišao sa životne i svetske pozornice.
Jedna od važnih karakteristika ovogodišnjeg izbora političara i državnika jeste i ta da su u većini – tri od pet – oni koji su se, voljno ili nevoljno, povukli iz političkog života, koji su godinama obeležavali dubokim ličnim pečatom. Osim Fidela Kastra, koga je iz predsedničke palate otrgla teška bolest, tu je i Milo Đukanović, koji se na iznenađenje mnogih dobrovoljno povukao kada je izgledalo da je na vrhuncu moći i uticaja.
Među onima koji dolaze samo je jedna ličnost koja (tek) obećava. Reč je o kandidatu francuske Socijalističke partije za predsednika države Segolen Roajal (izbori su na proleće 2007), zvezdi koja je ove godine istinski zablistala na političkom nebu Francuske. Konačno, tu je i jedan povratnik, „nestašni“ Danijel Ortega, koji je nakon 16 godina ponovo u igri, dodajući latinoameričkom društveno-političkom mozaiku još jedan crveni kamenčić.