Može se reći da se Kina u ukrajinskom sukobu drži neutralno, ali sa razumevanjem za rusku stranu. Iako je trgovinska razmena između Kine i Rusije prošle godine porasla za 26 odsto, ona je i dalje gotovo tri puta manja od trgovinske razmene sa SAD i to uprkos američkim sankcijama
Prve izjave posle susreta ruskog ministra Sergeja Lavrova sa kineskim kolegom Vang Jiem u utorak u Pekingu potvrdile su da su odnosi Moskve i Pekinga odlični. To je još jedna najava da će u tom duhu biti obeležena 75. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa. O tome je ruski ministar razgovarao i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom koji ga je primio na kraju posete Kini.
Nezvanično je nagovešteno da bi tim povodom Vladimir Putin mogao već u maju da dođe u Peking, pa bi se sadašnja poseta njegovog ministra inostranih poslova mogla tumačiti i kao priprema za dolazak predsednika Rusije u Kinu, prvi od kako je dobio novi petogodišnji mandat.
Ako do te posete uskoro dođe, Lavrov nije uzalud prešao 12.000 kilometara, od Moskve do Pekinga i natrag.
Rat u Ukrajini
U razgovorima Lavrova sa kineskim kolegom ponovljeno je da dve velike države jačaju svoju “stratešku saradnju”. Šta to sve u stvarnosti znači nije baš jednostavno objasniti, jer su pitanja o kojima Lavrov u Pekingu razgovara veoma složena.
Pre svega tu je rat u Ukrajini koji je ušao u treću godinu. Zatim, jedno novo – staro žarište koje se poslednjih nedelja zaoštrava – u Južno kineskom moru. Globalna svetska situacije, politička i ekonomska, takđje su bila na dnevnom redu.
Rat u Ukraijini bio je prva zapaljiva tema. Za sada se tom sukobu ne vidi kraj. Trenutno je oko 18 odsto ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom. Oružane snage Rusije dominiraju poslednjih meseci, ukrajinske se povlače, ali se ne predaju. Ruska armija preuzela je inicijativu na kopnu i u vazduhu. Zelenski izjavljuje da bez nove vojne pomoći sa Zapada, pre svega iz SAD, Ukrajina više neće postojati.
Kina je još odavno pokušala da bude posrednik u pregovorima o miru. Prošle godine je objavila plan od 12 tačaka, a njen specijalni izaslanik putovao je po svetu u potrazi za rešenjem, ali je od toga bilo malo koristi.
Moskva predlaže mirovne pregore pod sadašnjim uslovima, to jest da se sukob zamrzne i da njene oružane snage koje su već ostvarile veliki deo Putinovih ciljeva, ostanu tamo gde se sada nalaze. Kijev ne želi da sedne za pregovarački sto sve dok je i jedan ruski vojnik na njenoj teritoriji. Mirovni pregovori Rusije i Ukrajine bili su u maju 2022. godine prekinuti, a u oktobru te godine Zelenski je odbacio bilo kakve pregovore dok je na čelu Rusije Putin.
Pa ipak, kao i svaki drugi rat i ovaj će morati da ima i početak i kraj. Kineski stav je da bez obzira na situaciju u ukrajinskom konfliktu, koji se nalazi u ćorsokaku, napori za konzesus kroz direktan dijalog i prekid vojnih akcija političkim sredstvima u najkraćem roku, ostaju izuzetno važni.
Iako je svet podeljen oko toga, mnoge zemlje spremne su da učestvuju na mirovnoj konferenciji. Švajcarska je ponudila da organizuje takav sastanak. Na zapadu je lansirana ideja da konflikt Rusije i Ukrajine može da bude okončan po korejskom scenriju: da se Kijev saglasi da njegove teritorije na istoku zemlje i Krim ostanu pod okupacijom, a da Moskva bude spremna da se Ukrajina priključi NATO paktu.
Nije poznato da li je Lavrov sada u Pekingu čuo neku novu kinesku ideju.
Neutralni s razumevanjem za Rusiju
Kineski ministar Vang Ji rekao je u utorak Lavrovu da “ Kina podržava stabilan razvoj Rusije pod vođstvom Putina”. To je jedna od onih kineskih izjava koje se mogu tumačiti na različite načine.
Zvanično, Peking podržava suverenitet Ukrajine i njen teritorijalni integritet, ne priznaje delove koji su već pripojeni Rusiji kao što su Krim, Luganska oblast itd. Ali, ima razumevnja za brigu Moskve oko zaštite svoje bezbednosti. Protiv je zapadnih sankcija Rusiji, ali ih delimično poštuje kad su u pitanju snabdevanje oružjem ili finansije.
Vang Ji sada je rekao Lavrovu “ mi moramo da se suprostavimo svim oblicima hegemonije, tiranije i potčinjavanja, hladnoratovskoj logici i separatističkim provokacijama i moramo da zajednički gradimo sigurnu budućnost za celo čovečanstvo”. Dodao je da misli da će ruski narod imati svetlu budućnost pod snažnim vođstvom Vladimira Putina.
Njegove izjave nisu bile upućene samo Moskvi, već i Zapadu koji optužuje Peking da nastavlja sa isporukama materijala koje Rusija koristi za naoružanje. Zapadne zemlje traže od Pekinga da iskoristi svoj uticaj u Rusiji radi obustavljanja agresije.
Ministarka finansija SAD Dženet Jelen, koja se u Pekingu zadesila u poseti u isto vreme kada i Lavrov, takođe je govorila u sličnom tonu. Ona je tražila i da Peking utiče na Severnu Koreju da ne snabdeva Rusiju oružjem i municijom.
Kineski odgovor je bio da se oni ne mešaju u odnose stranih država. Kinezi naglašavaju da su oni neutralan partner i da je njihov jedini zvanični poziv da se sedne za pregovarački sto.
„Kina nije ni kreator niti partner u Ukrajinskoj krizi i mi nemamo nameru da od toga išta profitiramo“, izjavio je kineski ministar. Kina se od prvog dana zalagala za pregovore i političko rešenje problema.
Izdvojeno mišljenje
Nisu svi u Kini u „ diplomatskim ruikavicama“. Profesor Univerzitta u Šangaju Fen Judžun, poznat kao skeptik u rusko-kineskim odnosima, izjavio je da je napad na Ukrajinu doneo veliku patnju za Ukrajinu i stvorio veliku pretnju za međunarodni poredak i regionalnu bezbednost, a Rusiju doveo na istorijsku prekretnicu.
„Kad Rusija počne rat protiv druge strane države, ne mislim da Kina može da podrži takvu akciju. Rusi uvek misle da su oni u pravu, a da svi drugi greše“, rekao je ovaj kineski ekspert za Rusiju.
Evroazijska bezbednost
Lavrov i Vang Ji razgovarali su i o novom žarištu u Južnom kineskom moru. Tamo tri zemlje – SAD, Japan, Australija i Malezija održavaju vojne manevre zbog, kako tvrde, kineskih ambicija za dominacijom nad ovim područjem gde teritorijalni problemi nisu raščišćeni. Odgovor kineske armije bio je munjevit: istog dana su sproveli pomorsku i zračnu kontrolu nad ovim područjem. Dobro je što su se predstavnici aarmije SAD i Kine sastali i postigli dogovor kako da se sačuva bezbednost područja.
Lavrov je Kinezima preneo ideju Putina da dve zemlje počnu dijalog o jačanju evroazijske bezbednosti i da pozovu i druge države da u njemu učestvuju. Do sada su su se o bezbednosti ovog podnebalja brinule snage NATO-a kao i organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju, dok su druge zemlje bile isključene.
Treba voditi računa o nekom balansu interesa, rekao je Lavrov.
Ekonomski odnosi
Što se tiče ekonosmih odnosa Rusije i Kine, njihov razvoj je pozitivno ocenjen. Međusobna trgovina dostigla je 240 milijardi dolara, 26 odsto više nego 2022. godine. Pri tom je kineski izvoz porastao za 47 odsto, a ruski za 13 odsto. To je za Rusiju od velikog značaja jer je podvrgnuta zapadnim sankcijama.
Kinu zbog toga na Zapadu kritikuju i u poslednje vreme tvrde da je svoje proizvodne kapacitete preforsirala radi izvoza što u SAD, na primer, ugrožava radna mesta.
Kina je takođe pod udarom američkih sankcija i tragovinska razmena sa Sjedinjenim Državama smanjena je prošle godine za 11 odsto. Međutim, ona još uvek iznosi 665 milijardi dolara, što je gotovo tri puta više od trgovinske razmene sa Rusijom.
Razgovori sa Lavrovom u Pekingu o svim teškim svetskim pitanjima nisu mogli da bace u zasenak kineski prioriet. U ovom momentu to je ekonomski razvoj i saradnja sa svetom. Posle američke sekretarke za finansije, u Peking uskoro dolazi nemački kancelar Olaf Šolc u pratnji nekoliko ministara i velike grupe biznismena koji će mu se pridružiti u Pekingu.
U narodu bi rekli – para vrti gde burgija neće.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
