Nemački ministar Karl Lauterbah kaže da nemačko zdravstvo mora biti bolje pripremljeno za sve izazove pa i za vojne sukobe. Nemačka ima i vojne bolnice, a gradi se i najveća vojna bolnica SAD van teritorije te zemlje
„Bilo bi glupo reći da se ne pripremamo za vojni sukobi da onda opušteno mislimo da zbog toga do njega neće doći“, rekao je nemački ministar zdravstva Karl Lauterbah u razgovoru za dnevnik Neue Osnabriker cajtung, prenosi „Dojče vele (DW)”.
On je time reagovao na pitanje novinara nije li njegova izjava kako se nemačko zdravstvo mora bolje pripremiti za sve katastrofe pa tako i vojne sukobe, širenje panike.
Pre toga je socijaldemokratski političar rekao da se nemački zdravstveni sistem „osim za pandemije, mora bolje pripremiti i za velike katastrofe i eventualne vojne sukobe“. „Sedeti skrštenih ruku nije opcija. Nama je i u zdravstvu potrebna prekretnica pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da bi Nemačka u slučaju napada na neku od zemalja NATO postala čvorište za zbrinjavanje povređenih i iz drugih zemalja“, rekao je Lauterbah.
Svaki lekar mora da zna šta treba da radi
On je rekao da su planovi za prestrukturiranje nemačkog zdravstvenog sistema počeli odmah nakon dolaska sadašnje koalicije na vlast, ali da su ti planovi dobili na težini i aktuelnosti nakon „razbojničkog napada Rusije na Ukrajinu“. U tu svrhu je već pojačana koordinacija između ministarstva odbrane i zdravstva, rekao je ministar i najavio određene zakonske promene do leta.
„U kriznoj situaciji svaki lekar, svaka bolnica svaki lokalna zdravstvena ustanova mora znati šta treba da radi. Potrebne su nam jasne podele obaveza, na primer, kako bi mogli bolje da rasporedimo povređene po bolnicama“, rekao je Lauterbah.
Centralna bolnica Bundesvera u Koblencu
Pored civilnih bolnica, Nemačka ima najveću specijalizovanu Centralnu bolnicu Bundesvera u Koblencu. Zadatak ustanove, osnovane 1957. je pružanje medicinske pomoći vojnicima nemačkih oružanih snaga koji su povređeni ili ranjeni tokom inostranih misija.
Raspolaže sa 506 kreveta, od kojih je 125 rezervisano za civilne pacijente, a zapošljava 1.450 radnika, 260 lekara i farmaceuta. Svake godine u toj bolnici zbrinuto je oko 20.000 pacijenata i obavi se 220.000 ambulantnih tretmana, od kojih su oko 65 odsto civilni pacijenti.
Gradi se najveća bolnica SAD van teritorije te države
A u Vajlerbahu u okrugu Kajzerslauterntrenutno se gradi nova vojna bolnica SAD – za više od milijardu evra. Od toga Nemačka snosi troškove u visini od 151 milion evra. To će biti najveća bolnica SAD van teritorije te države.
Od 1953. vojska SAD ima veliku bolnicu u okrugu Kajzerslautern – „Regionalni medicinski centar Landštul“, ili skraćeno LRMC. S jedne strane, ona obezbeđuje medicinsku negu za oko 50.000 građana SAD u tom regionu. S druge strane, tamo se leče povređeni vojnici SAD koji na obližnji aerodrom vojne baze SAD u Ramštajnu stižu iz vojnih misija širom sveta. Bolnica ima ukupno oko 350 kreveta i ovde radi oko 3.000 ljudi.
2010. godine je saopšteno da vojska SAD razmatra izgradnju nove bolnice. Tražeći lokaciju za to vojska se odlučila za Vajlerbah. Prednost: Nova bolnica će biti mostom direktno povezana sa vazduhoplovnom bazom Ramštajn. Do tada, do bolnice u Landštulu povređeni iz Ramštajna moraju da se voze autoputem. To traje oko 30 minuta. Kada nova bolinca u Vajlerbahu bude počela da radi – to že trajati samo 15 minuta.
Kraj izgradnje – krajem 2027.
Konačna odluka za lokaciju Vajlerbah doneta je 2012, a prvi bageri su izašli na teren 2014. Jer, građevinski radovi su bili neophodni i u široj oblasti oko lokacije: prošireni su pristupni putevi, kao i izlaz na A6 i drugo. Pravi građevinski radovi na američkoj bolnici Veilerbach počeli su u oktobru 2022.
Nakon završetka građevinskih radova, vojna bolnica SAD će imati ukupno 4.680 prostorija, uključujući 120 sala za preglede i devet operacionih sala.
Planirano je da se kompletni građevinski radovi na površini od 90.000 kvadratnih metara i na klinici veličine 600×300 metara završe do kraja 2027. Za sada se sve odvija po planu, utvrđeno je krajem februara 2024.
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
