Nezadovoljni (i nervozni) borci najavljuju nove proteste
Prošlog ponedeljka Vlada Federacije BiH isplatila je plate budžetskim korisnicima i ostala sa ukupno 435 konvertibilnih maraka na računu – oko 215 evra. Ministar finansija Vjekoslav Bevanda objašnjenje (opravdanje) traži u nerealnim obećanjima i zakonima o isplatama naknada socijalnim kategorijama (borcima, vojnim i civilnim žrtvama rata, izbeglicama) koje budžet ovog bh entiteta ne može da podnese. „U Federaciji je došlo do toga da se zakoni donose izvan Ministarstva finansija i ta se praksa nastavila. Ide se u obećanja bez ičega. Zašto, ja ne znam.“ Ministar je takođe procenio da će se bankrot izbeći ove godine, ali da je već sledeća kritična.
Tako će, u narednom periodu, biti isplaćivani samo prioriteti koji su određeni Zakonom o budžetu a uključuju (opet) – otplatu rata stranih kredita, demobilisane borce, civilne i vojne žrtve rata, izbeglice i raseljene osobe, poljoprivrednike, zaposlene u institucijama… No, izgleda da su ovi poslednji ipak bili prioritet nad prioritetima – njihove plate su isplaćene, a demobilisani borci nisu još uvek dobili naknade uprkos protestu koji su organizovali 17. juna u Sarajevu. Zahtev je bio jednostavan, da im se isplate sve zaostale (četiri) mesečne naknade koje iznose 165 KM. Premijer Vlade Federacije Nedžad Branković, čija je sklonost ka slobodnom služenju državnim novcem ušla u legendu, obećao je borcima da će im „izaći u susret“ i „polagati račune“. Organizovana je konferencija (?!), obećano da će se i zakoni uskladiti kako bi im naknade stizale redovno, pregovaralo se i sa nekim kantonima za rebalans njihovog budžeta ne bi li se borcima dale neke pare. Ali, čak ni Brankovićeva velika motivacija i trud da sačuva fotelju nisu bili dovoljni da se obećanja ispune, jer – para nema.
U međuvremenu, tri dana nakon što je budžet sveden na 435 KM, pred zgradom Vlade Federacije BiH pojavilo se i 8000 radnika iz cele Federacije, u organizaciji Sindikata BiH. Radnici su još u januaru uputili zahteve Vladi: povećanje plata koje su znatno niže od onih kod budžetskih korisnika; reviziju privatizacije koja je kriminalna; povezivanje radnog staža i pomoć zaposlenima u industrijskom sektoru. Branković se radnicima nije ni obratio, a kamoli da im je javno obećao da će im polagati račune – borci su u ovoj zemlji još uvek percipirani kao ozbiljniji i opasniji. U svakom slučaju, Sindikat najavljuje da će, ukoliko se stanje ne promeni, organizovati još masovnije proteste u septembru, uoči oktobarskih lokalnih izbora.
Postavlja se, međutim, logično pitanje: ukoliko borcima nisu isplaćene nikakve naknade već četiri meseca, a radnicima se premijer čak nije ni obratio, gde su pare? I kako je moguće da se budžet pola države svede na 435 KM? Objašnjenje dobrim delom leži u gotovo naučno fantastičnoj organizaciji i administraciji ovog entiteta koji je rasparčan na 10 kantona, od kojih svaki ima svoju vladu, premijera, ministre itd. Na održavanje ove administracije ide više od polovine budžetskog novca, da bi efekat rada dobre većine tih ministarstava, komisija, agencija, institucija bio ravan nuli. Bez obzira na to, u aprilu ove godine predložen je zakon po kome bi se plate zaposlenih u državnim institucijama povećale na 6000 KM (3000 evra) ne bi li se „sprečili kriminal i korupcija“ među poslanicima, a i vreme je bilo da se povećaju plate i sustignu njihove kolege i koleginice na nižim nivoima vlasti. Do tada, plate parlamentaraca BiH iznose 1000 evra – a one sigurno nisu kasnile.
Nezadovoljni (i nervozni) borci najavljuju nove proteste, a u međuvremenu su postavili i šatorsko naselje ispred zgrade Vlade. S obzirom na to da im je Vlada ukinula i jedan obrok dnevno, najavljuju i štrajk glađu.
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
