Po prvi put u istoriji Folksvagen planira zatvaranje pogona u Nemačkoj i masovna otpuštanja. Kriza se preslikava u Volfsburgu, gradu čiji svaki drugi stanovnik radi za VW
Kad se vozom stigne u Volfsburg, prvo se vide četiri divovska ciglena dimnjaka iznad Folksvagenove fabrike. Na zgradi je veliki plavo-beli znak VW. Tu je jedna od najvećih fabrika automobila na svetu, piše Dojče vele.
Volfsburg je planski izgrađen u prvoj polovini dvadesetog veka, na čistoj ledini u blizini gradića Falerslebena. Danas je Falersleben deo Volfsburga.
Nacisti su 1. jula 1938. novoosnovani grad nazvali „Grad vozila KdF kod Falerslebena“. KdF je skraćenica za „Snaga kroz radost“ (Kraft durch Freude), a to je bila organizacija koja je uređivala slobodno vreme i godišnje odmore za radničku klasu.
Auto KdF bio je planiran kao jeftina ponuda za mase – dakle kao „narodni auto“ (Volkswagen). Ali, između 1939. i 1945. proizvodila su se gotovo isključivo vojna vozila. Tek posle rata je krenula masovna proizvodnja legendarne VW bube, koja je zasnovana na planovima KdF auta.
Volfsburg postoji zbog koncerna Folksvagen, kažu u gradu koji je u međuvremenu postao peti po veličini u pokrajini Donjoj Saksoniji. Kad VW kihne, grad se razboli.
Kraj snova?
Ali, trenutno nad gradom visi kriza proizvođača automobila. Najveći evropski proizvođač po prvi put u istoriji planira zatvaranje pogona u Nemačkoj i otpuštanje hiljada zaposlenih.
Više od 60.000 ljudi radi u Folksvagenu. To je gotovo svaki drugi stanovnik Volfsburga. Plate su u VW-u iznad proseka. To je dobro za zaposlene, a loše za bilans koncerna, jer Volkswagen plaća jedan sat oko 62 evra (uključujući osiguranja), a to je 2023. bila najskuplja satnica u autoindustriji.
Sa prosečnom platom od 5238 evra (bruto), Volfsburg je jedan od najbogatijih industrijskih gradova u Nemačkoj. Bogatiji je samo Ingolštat, gde je sedište Audija, koji takođe pripada koncernu VW.
Kristin Reser kaže da ovde još uvek živi tipičan nemački san o kući s vrtom, automobilu, ženi i dvoje dece. Ona posreduje u prodaji nekretnina.
Bogate godine su prošlost
Reser je ceo život provela u Volfsburgu. Danas oseća nesigurnost koja vlada u gradu. Puno radnika je zove jer hoće da prodaju svoje kuće „pre nego što one izgube na vrednosti“, priča ona za Dojče vele.
Drugi su otkazali ugovore o kupovini kuće i pre nego što su se uselili. „Ljudi se boje da kupe kuću, radije žele da zadrže novac dok ne budu znali šta će odlučiti VW“, kaže ona.
Prošle godine, koncern je ostvario solidan profit od preko 18 milijardi evra i 4,5 milijardi evra isplatio akcionarima kao dividendu. Ali, menadžment Folksvagena je prošle godine pokrenuo program efikasnosti kojim bi do 2026. trebalo da uštedi deset milijardi evra kako bi koncern postao konkurentniji.
U avgustu ove godine je menadžment saopštio da su neophodne dodatne mere štednje, među kojima su i zatvaranje možda dve fabrike u Nemačkoj i značajno smanjenje broja zaposlenih u domovini, gde trenutno VW zapošljava oko 120.000 ljudi.
Tišina pred fabričkim ulazom
Ovog oktobarskog popodneva blago jesenje sunce obasjava veliko područje fabrike. Kroz ulaz 17 izlaze stotine radnika nakon što je u 14 sati završena prva smena. Na sebi imaju kombinezone i džempere ili košulje s oznakom VW.
Kada dolaze na veliki parking ispred fabrike, raspoloženje je loše, gotovo niko nema volje da razgovara s novinarima ili da se fotografiše. Nakon brojnih medijskih napisa proteklih nedelja o krizi u firmi, većina njih nema volje da stalno odgovara na isto pitanje.
Jedan ipak kaže da radnici strahuju za svoj posao, drugi da im samo preostaje nada da će budućnost biti bolja. „Prebrodili smo brojne krize, i ovu ćemo prebroditi“, kaže on.
Kako se vremena menjaju
Na porezu na privredu, zahvaljujući velikim prihodima VW-a, obogatio se i Volfsburg. Ali, sada grad svuda pokazuje znakove privrednog propadanja.
Centar grada, koji okružuju široke ulice s puno parkinga, ovog sunčanog popodneva je prazan. Nekoliko prolaznika ide Poršeovom ulicom, ali većinom prolaze pored praznih izloga. Ostalo je još nekoliko jeftinih radnji i svetla jedne kockarnice.
Ni u malobrojnim kafićima na glavnoj ulici nema puno gostiju, kako bi se moglo očekivati ovako sunčanog oktobarskog dana.
Đulijano Saliovski kaže da su mnogi od njegovih gostiju pre ne tako puno vremena dolazili jedan do dva puta nedeljno na večeru, a sada uglavnom jednom mesečno.
Saliovski je izbeglica s Kosova, on i njegova supruga su pre nekoliko godina u Volfsburgu otvorili hotel s restoranom i omiljeni su kod svojih gostiju. Većinu ih pozdravljaju imenom.
Pandemija je osetno smanjila broj rezervacija u restoranu i hotelu, kaže on za Dojče vele, „ali sada ih je još manje“. U ovo doba godine, kaže on, stizale su brojne rezervacije za Božić, ali ove godine toga nema.
Uprkos svemu, Saliovski još veruje da će se situacija „okrenuti“. On čak planira da proširi svoje poslovanje u Volfsburgu i uz nekretnine koje već poseduje, kupiti još jednu zgradu.
Hoće li grad postati muzej?
Uspešne godine proizvodnje automobila u Volfsburgu mogu se videti u Folksvagenovom muzeju u Dizelovoj ulici. Tu je velika zbirka oldtajmera među kojima je i buba koja je do 2003. proizvedena dvadeset miliona puta.
Ili VW mini-bus „Buli“, koji je u vreme nemačkog privrednog čuda bio višenamensko vozilo, a s kojim je nemačka „flower-power“ generacija šezdesetih i sedamdesetih obilazila svet.
Taj muzej mora posetiti svaki turista u Volfsburgu, a svake godine ih dođe više od 300.000, većinom zbog VW-a. Takozvani Autostadt (grad automobila) prostire se na 28 hektara. On nudi uvid u „svet mobilnosti“, a tu je više od tri miliona vozača preuzelo ključeve svog novog automobila.
Tmurni izgledi
Ali, u Volfsburg dolazi sve manje turista, kaže taksista u razgovoru za Dojče vele. Još pre nekoliko godina taksisti su jedva zadovoljavali potrebe turista i poslovnih ljudi.
Da li je to znak da su dani Volfsburga kao evropske prestonice automobila odbrojani? Da li je moguće da Folksvagen, koji je pre nekoliko godina prodavao najviše automobila, ne može da pridobije dovoljno kupaca za svoje električne automobile, koji su navodno budućnost te industrije?
Vozač taksija ima jasno mišljenje o Folksvagenu i njegovoj ulozi u svetu u vreme motora s unutrašnjim sagorevanjem: „Ta vremena su odavno prošla“, kaže on. „Može biti samo gore.“
Rama Duvadži će sa 28 godina biti najmlađa prva dama u istoriji Njujorka. Politički angažovana umetnica se, međutim, svakako neće ograničiti na ulogu supruge budućeg gradonačelnika „Velike jabuke“ Zohrana Mamdanija
Posedovanje snimaka silovanja odraslih u Nemačkoj nije kažnjivo, međutim ministri pravde raspravljaju o predlogu da se taj zakon ipak promeni
Demokrate u Senatu 14. puta zaredom nisu glasale za usvajanje nacrta zakona o finansiranju Vlade SAD
Uprkos pregovorima o primirju, stanje u Sudanu i dalje je veoma loše. Prema proceni Ujedinjenih nacija, u ovoj državi na severoistoku Afrike, vlada najteža humanitarna kriza na svetu
„Ja sam mlad, uprkos svim mojim naporima da ostarim. Ja sam musliman. Ja sam demokratski socijalista. I što je, navodno, najpogubnije od svega — odbijam da se zbog toga izvinjavam”, govorio je u kampanji za gradonačelnika Njujorka Zohran Mamdani i osvojio srca Njujorčana
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
