Po prvi put u istoriji Folksvagen planira zatvaranje pogona u Nemačkoj i masovna otpuštanja. Kriza se preslikava u Volfsburgu, gradu čiji svaki drugi stanovnik radi za VW
Kad se vozom stigne u Volfsburg, prvo se vide četiri divovska ciglena dimnjaka iznad Folksvagenove fabrike. Na zgradi je veliki plavo-beli znak VW. Tu je jedna od najvećih fabrika automobila na svetu, piše Dojče vele.
Volfsburg je planski izgrađen u prvoj polovini dvadesetog veka, na čistoj ledini u blizini gradića Falerslebena. Danas je Falersleben deo Volfsburga.
Nacisti su 1. jula 1938. novoosnovani grad nazvali „Grad vozila KdF kod Falerslebena“. KdF je skraćenica za „Snaga kroz radost“ (Kraft durch Freude), a to je bila organizacija koja je uređivala slobodno vreme i godišnje odmore za radničku klasu.
Auto KdF bio je planiran kao jeftina ponuda za mase – dakle kao „narodni auto“ (Volkswagen). Ali, između 1939. i 1945. proizvodila su se gotovo isključivo vojna vozila. Tek posle rata je krenula masovna proizvodnja legendarne VW bube, koja je zasnovana na planovima KdF auta.
Volfsburg postoji zbog koncerna Folksvagen, kažu u gradu koji je u međuvremenu postao peti po veličini u pokrajini Donjoj Saksoniji. Kad VW kihne, grad se razboli.
Kraj snova?
Ali, trenutno nad gradom visi kriza proizvođača automobila. Najveći evropski proizvođač po prvi put u istoriji planira zatvaranje pogona u Nemačkoj i otpuštanje hiljada zaposlenih.
Više od 60.000 ljudi radi u Folksvagenu. To je gotovo svaki drugi stanovnik Volfsburga. Plate su u VW-u iznad proseka. To je dobro za zaposlene, a loše za bilans koncerna, jer Volkswagen plaća jedan sat oko 62 evra (uključujući osiguranja), a to je 2023. bila najskuplja satnica u autoindustriji.
Sa prosečnom platom od 5238 evra (bruto), Volfsburg je jedan od najbogatijih industrijskih gradova u Nemačkoj. Bogatiji je samo Ingolštat, gde je sedište Audija, koji takođe pripada koncernu VW.
Kristin Reser kaže da ovde još uvek živi tipičan nemački san o kući s vrtom, automobilu, ženi i dvoje dece. Ona posreduje u prodaji nekretnina.
Foto: Anna Chaika/DWKristin Reser (desno) sa reporterkom Dojče velea
Bogate godine su prošlost
Reser je ceo život provela u Volfsburgu. Danas oseća nesigurnost koja vlada u gradu. Puno radnika je zove jer hoće da prodaju svoje kuće „pre nego što one izgube na vrednosti“, priča ona za Dojče vele.
Drugi su otkazali ugovore o kupovini kuće i pre nego što su se uselili. „Ljudi se boje da kupe kuću, radije žele da zadrže novac dok ne budu znali šta će odlučiti VW“, kaže ona.
Prošle godine, koncern je ostvario solidan profit od preko 18 milijardi evra i 4,5 milijardi evra isplatio akcionarima kao dividendu. Ali, menadžment Folksvagena je prošle godine pokrenuo program efikasnosti kojim bi do 2026. trebalo da uštedi deset milijardi evra kako bi koncern postao konkurentniji.
U avgustu ove godine je menadžment saopštio da su neophodne dodatne mere štednje, među kojima su i zatvaranje možda dve fabrike u Nemačkoj i značajno smanjenje broja zaposlenih u domovini, gde trenutno VW zapošljava oko 120.000 ljudi.
Tišina pred fabričkim ulazom
Ovog oktobarskog popodneva blago jesenje sunce obasjava veliko područje fabrike. Kroz ulaz 17 izlaze stotine radnika nakon što je u 14 sati završena prva smena. Na sebi imaju kombinezone i džempere ili košulje s oznakom VW.
Kada dolaze na veliki parking ispred fabrike, raspoloženje je loše, gotovo niko nema volje da razgovara s novinarima ili da se fotografiše. Nakon brojnih medijskih napisa proteklih nedelja o krizi u firmi, većina njih nema volje da stalno odgovara na isto pitanje.
Jedan ipak kaže da radnici strahuju za svoj posao, drugi da im samo preostaje nada da će budućnost biti bolja. „Prebrodili smo brojne krize, i ovu ćemo prebroditi“, kaže on.
Kako se vremena menjaju
Na porezu na privredu, zahvaljujući velikim prihodima VW-a, obogatio se i Volfsburg. Ali, sada grad svuda pokazuje znakove privrednog propadanja.
Centar grada, koji okružuju široke ulice s puno parkinga, ovog sunčanog popodneva je prazan. Nekoliko prolaznika ide Poršeovom ulicom, ali većinom prolaze pored praznih izloga. Ostalo je još nekoliko jeftinih radnji i svetla jedne kockarnice.
Ni u malobrojnim kafićima na glavnoj ulici nema puno gostiju, kako bi se moglo očekivati ovako sunčanog oktobarskog dana.
Đulijano Saliovski kaže da su mnogi od njegovih gostiju pre ne tako puno vremena dolazili jedan do dva puta nedeljno na večeru, a sada uglavnom jednom mesečno.
Saliovski je izbeglica s Kosova, on i njegova supruga su pre nekoliko godina u Volfsburgu otvorili hotel s restoranom i omiljeni su kod svojih gostiju. Većinu ih pozdravljaju imenom.
Pandemija je osetno smanjila broj rezervacija u restoranu i hotelu, kaže on za Dojče vele, „ali sada ih je još manje“. U ovo doba godine, kaže on, stizale su brojne rezervacije za Božić, ali ove godine toga nema.
Uprkos svemu, Saliovski još veruje da će se situacija „okrenuti“. On čak planira da proširi svoje poslovanje u Volfsburgu i uz nekretnine koje već poseduje, kupiti još jednu zgradu.
Foto: Nadine Mena Michollek/DWSaliovski sve ređe viđa svoje goste
Hoće li grad postati muzej?
Uspešne godine proizvodnje automobila u Volfsburgu mogu se videti u Folksvagenovom muzeju u Dizelovoj ulici. Tu je velika zbirka oldtajmera među kojima je i buba koja je do 2003. proizvedena dvadeset miliona puta.
Ili VW mini-bus „Buli“, koji je u vreme nemačkog privrednog čuda bio višenamensko vozilo, a s kojim je nemačka „flower-power“ generacija šezdesetih i sedamdesetih obilazila svet.
Taj muzej mora posetiti svaki turista u Volfsburgu, a svake godine ih dođe više od 300.000, većinom zbog VW-a. Takozvani Autostadt (grad automobila) prostire se na 28 hektara. On nudi uvid u „svet mobilnosti“, a tu je više od tri miliona vozača preuzelo ključeve svog novog automobila.
Tmurni izgledi
Ali, u Volfsburg dolazi sve manje turista, kaže taksista u razgovoru za Dojče vele. Još pre nekoliko godina taksisti su jedva zadovoljavali potrebe turista i poslovnih ljudi.
Da li je to znak da su dani Volfsburga kao evropske prestonice automobila odbrojani? Da li je moguće da Folksvagen, koji je pre nekoliko godina prodavao najviše automobila, ne može da pridobije dovoljno kupaca za svoje električne automobile, koji su navodno budućnost te industrije?
Vozač taksija ima jasno mišljenje o Folksvagenu i njegovoj ulozi u svetu u vreme motora s unutrašnjim sagorevanjem: „Ta vremena su odavno prošla“, kaže on. „Može biti samo gore.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U podvizima autsajdera istakli su se ponajviše golmani – od katarskog Mahmuda Abunade, preko australijskog Patrika Biča i saudijskog El Ovaisa, do Vozinje – čuvara mreže Zelenortskih Ostrva. Preko noći su postali nacionalni heroji, ali i globalne zvezde: Vozinja je nakon utakmice sa Španijom dobio novih sedam miliona pratilaca na Instagramu, a do pre neki dan imao je 50.000. Važnije od toga je to što im je svima vrednost na fudbalskoj berzi najmanje udvostručena
Analitičari procenjuju da britanskoj vojsci od oružja najviše nedostaju mornarička i sredstva protivvazduhoplovne odbrane, ali i savremeni tenkovi, dok zalihe municije ne omogućavaju dugotrajno ratovanje punog intenziteta. Tim pre što su nekadašnje rezerve odavno potrošene na ratištima Ukrajine
Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete
Pogrešno je pitati da li je Ilon Mask odgovoran za nasilje u Severnoj Irskoj. Za nasilje su odgovorni oni koji su ga počinili. Mnogo je neprijatnije pitanje zašto je njegovo mišljenje o Belfastu uopšte relevantno. Odgovor na to pitanje ne govori mnogo o Ilonu Masku. Govori o društvu koje je privatno bogatstvo postepeno pretvorilo u političku moć, a zatim se iznenadilo kada je ta moć počela da se koristi
Gotovo svake nedelje Agencija EU za droge otkrije neku novu, ilegalnu psihoaktivnu supstancu koja je izbačena na tržište. Ne samo da je dejstvo ovih sintetičkih droga potpuno nepredvidivo, već ih dileri mešaju sa heroinom ili kokainom. Posledice mogu da budu fatalne
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
