Na nedavnom plenumu kineske komunističke partije objavljeno je da je smenjeno devet najviših vojnih rukovodilaca, uključujući zamenika predsednika Si Đinpinga u Centralnoj vojnoj komisiji, generala He Veidonga. Ruski analitičar dr Jevgenij Gončarov ocenjuje da je reč o najvećoj čistki u kineskoj armiji još od Kulturne revolucije pre šest decenija. On navodi kako je početkom novembra na plenumu CK KP Kine bilo očigledno da je iz sastava Centralnog komiteta “nestalo”16 generala.
General He bio je i član Politbiroa kineske partije, a smenjen je, kao i drugi najviši generali, zbog “ozbiljnih grešaka u radu i kršenja partijske discipline”. Iako se o ovim smenama spekulisalo i ranije, činjenica da su potvrđene u završnom kominikeu sa plenuma pokazuje da kineski lider želi dodatno da naglasi da “partija komanduje puškom”, kako je to slikovito rekao Mao Cedung.
Na partijskom kongresu pre tri godine u CK je izabrano ukupno 33 generala kineske armije – 22 kao punopravni članovi i 11 kao kandidati. Za devetoricu je sada objavljeno da su smenjeni, uhapšeni i osuđeni, dok se ne zna šta se ostalima dogodilo. Partijsko rukovodstvo ovu veliku čistku u vojsci predstavlja kao rutinski obračun s korupcijom, ali mnogi smatraju da je to samo deo objašnjenja.
Si Đinping ostaje na čelu Centralne vojne komisije, koja sada ima četiri umesto dosadašnjih sedam članova. Novi član je general Džan Šenmin, koji je zamenio bivšeg potpredsednika i člana Politbiroa He Veidonga. Ipak, iz nepoznatih razloga, general Džan nije izabran u partijski Politbiro.
Dok se na Zapadu spekuliše o “nestalim generalima”, u Pekingu se zapravo odvija redefinisanje uloge partijskog nadzora i načina kontrole nad vojskom. Ne radi se samo o čistki, već o postepenom procesu prenošenja kontrolnih mehanizama sa ljudi na algoritme. Veštačka inteligencija postaje ključni filter lojalnosti i među vojnim i među civilnim rukovodiocima.
ALGORITAM KORUPCIJE
Analitičari su pažnju usmerili i na druge pokazatelje sa plenuma. Primetno je da je broj prisutnih članova bio manji nego prethodnih godina: od 205 članova CK, u trodnevnom radu plenuma učestvovalo je samo 168. Slična situacija zabeležena je i među kandidatima za članove CK koji nemaju pravo glasa, ali mogu učestvovati u sednici. Od 171 kandidata prisustvovalo je svega 147. Čak 37 članova Centralnog komiteta i 24 kandidata nisu se pojavili, što se dosad nikada nije dogodilo. Zvanično objašnjenje nije dato, bar ne javnosti, a teško je poverovati da su se svi razboleli istovremeno i propustili najvažniji politički skup godine.
Poslednjih godina u partijskim i administrativnim strukturama sprovode se provere i čistke možda i šire nego u armiji. Tokom protekle dve godine kroz “organizovani nadzor”, odnosno kroz “filter lojalnosti VI”, prošlo je oko tri miliona kadrova. Nisu, naravno, svi smenjeni ili završili u zatvoru, ali značajan broj jeste.
Kineska štampa povremeno objavljuje vesti o presudama visokim partijskim i državnim funkcionerima, uz uobičajene optužbe o korupciji velikih razmera. Partijski sekretar u provinciji Junan Li Jifei osuđen je zbog zloupotrebe položaja i povezanosti s lokalnim klanovima; ministar pravosuđa Fu Dženghua dobio je doživotnu kaznu, kao i zamenik ministra javne bezbednosti Sun Lijun. Zamenik partijskog sekretara Šangaja Gung Dao osuđen je na 15 godina zatvora. Ministar kineske poljoprivrede Tang Ženđiang ovih dana je osuđen na smrt zbog mita od 38 miliona evra.
Čak je i sin bivšeg premijera Li Penga smenjen i osuđen na višegodišnju kaznu, što pokazuje da ni porodične veze više nisu garancija zaštite. O svemu odlučuje Centralna komisija za proveru discipline, kojom rukovodi član Stalnog komiteta Politbiroa Li Si.
TRI FAZE PROVERE
Da bi neki slučaj stigao pred Centralnu komisiju za proveru discipline, prethodi mu dug proces provere, i to u tri faze.
Prva faza obuhvata analizu troškova, putovanja, kontakata i društvenih aktivnosti — od javnih skupova do privatnih večera. Sve to čini takozvanu “mrežu bliskosti”. Ovaj proces se sprovodi automatski, uz pomoć veštačke inteligencije, pa se pod “digitalnim skriningom” može naći bilo koji funkcioner. Oko 80 odsto njih nikada ni ne sazna da su bili pod nadzorom.
Druga faza je interni razgovor, formalno dobrovoljan, ali u praksi neizbežan. Ne radi se o policijskom ispitivanju već o inteligentnom testu saradnje: proverava se da li je funkcioner spreman da sarađuje i da li uviđa sopstvene greške, na primer, u trošenju državnih sredstava ili zbog održavanja veza s grupama koje troše više nego što zarađuju.
Ako negira sve ili odbije saradnju, sledi treća faza: osumnjičeni se zadržava u izolaciji, bez advokata i bez kontakta sa svojim “kolegama”. U toj fazi se donosi konačna odluka o sudbini pojedinca ili grupe, a sudovi koji preuzimaju slučaj uglavnom samo formalno potvrđuju donetu odluku.
Najveći greh više nije samo mito i korupcija već stvaranje grupacija koje deluju mimo državnih i partijskih interesa.
Zato je na društvenim mrežama u Kini poslednjih godina sve prisutnija nova poslovica: korupcija je rđa, frakcija je kancer. Možda u tome leži odgovor na pitanje zašto tolike čistke u vojnim i partijskim vrhovima u Kini.
