Dok Sjedinjene Države tvrde da iza napada na „Krokus siti hol“ u Moskvi stoji ogranak Islamske države koji je aktivan u Avganistanu, ruski zvaničnici upiru prstom u Ukrajinu
Sjedinjene Američke Države su saopštile da imaju obavještajne podatke koji potvrđuju da iza smrtonosnog napada u Moskvi 22. marta prilikom koga je stradalo najmanje 133 ljudi stoji militantna organizacija „Islamska država“, rekao je američki zvaničnik Rojtersu, a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Takođe, SAD su navodno početkom meseca upozorile ruske nadležne službe da postoji opasnost od terorističkog napada na mesta u Moskvi na kojima se skuplja mnogo ljudi i upozorile svoje državljane da se klone tržnih centara ili stadiona.
Šta je ISIS-K?
RSE piše o tome šta je „Islamska država Horasana“ (Khorasan), koju su kao počinioca u Moskvi identifikovale američke obaveštajne službe, i zašto je na meti ISIS-K Rusija.
Ime je ova ekstremistička organizacija dobila po po starom terminu za regiju koja je uključivala delove Irana, Turkmenistana i Avganistana, piše RSE.
ISIS-K je osnovan u istočnom Avganistanu 2014. kao ogranak grupe koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka kako bi uspostavila takozvani „kalifat“. Brzo je stekla reputaciju da je ekstremno brutalna.
Organizacija beleži osipanje članstva od vrhunca oko 2018. godine, nakon čega su joj i talibani i američke snage naneli velike gubitke. SAD su saopštile da je njihova sposobnost prikupljanja obavještajnih podataka o ekstremističkim grupama u Avganistanu smanjena od povlačenja američkih trupa iz zemlje 2021. godine.
Avganistanski ogranak ISIS-a zakleti je neprijatelj talibana sa kojima se više puta sukobljavala, pište britanski „Tajms“, navodeći da su njegovi borci u početku uglavnom dolazili iz redova pakistanskih talibana, mada su bili regrutovani i avganistanski talibani. ISIS-K veruje da je talibanska verzija islamske vladavine previše mekana, ukazuje „Tajms“.
Za razliku od avganistanskih talibana, čiji je fokus na Avganistanu, ISIS-K je navodno više puta izrazio nameru da napadne Ujedinjene nacije i zapadne sile.
Iako su i talibani i ISIS-K militantni sunitski islamisti, među njima postoje razlike po pitanju religije i strategije. Obe grupe tvrde da su samo one istinski džihadisti.
Američki stručnjaci: Rusija u fokusu ISIS-K
Ranije ove godine, Sjedinjene Države su, tvrde u Vašingtonu, presrele komunikaciju koja potvrđuje da je grupa izvršila dva bombaška napada u Iranu u kojima je poginulo skoro 100 osoba.
U septembru 2022. militanti ISIS-K preuzeli su odgovornost za smrtonosni samoubilački napad na rusku ambasadu u Kabulu.
Grupa je odgovorna i za napad na međunarodni aerodrom u Kabulu 2021. godine u kojem je ubijeno 13 američkih vojnika i veliki broj civila tokom haotičnog povlačenja američkih snaga iz zemlje.
Napad ISIS-a u Rusiji u petak predstavlja dramatičnu eskalaciju, piše RSE, a zapadni stručnjaci kažu da se ova grupa poslednjih godina protivila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„ISIS-K je fiksiran na Rusiju poslednje dve godine, često kritikujući Putina u svojoj propagandi“, rekao je Kolin Klark iz Soufan Centra, istraživačke grupe sa sedištem u Washingtonu.
Zajedno sa militantima iz Centralne Azije, grupa se često žali na poteze Moskve, rekao je i Majkl Kugelman iz vašingtonskog centra Wilson i tvrdi da ISIS-K „vidi Rusiju kao saučesnika u aktivnostima koje redovno tlače muslimane“.
Putin: Na ukrajinskoj strani bila pripremljena odstupnica za teroriste
Zvaničnici u Moskvi ove američke navode uzimaju sa rezervom i skepsom i pozivaju zapadne službe da im dostave konkretne dokaze o tome da je ISIS-K oraganizovao i izveo teroristički napad u Moskvi, ako ih imaju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u subotu u prvom obraćanju naciji nakon terorističkog napada rekao da su zločinci koji su izvršili teroristički napad u Krokusu kod Moskve došli da „hladnokrvno i smišljeno ubijaju, da pucaju na naše građane, našu decu, kao što su to nekada činili nacisti kada su vršili masakre na okupiranim teritorijama. Planirali su da prirede egzekuciju, krvavi čin zastrašivanja“.
Rat Rusije u Ukrajini Putin često opravdava time da je bilo nužno da se eliminišu ukrajinski „nacisti“, da ruska vojna nije usmerena protiv Ukrajinaca, već protiv „nacista“ koji su na vlasti.
„Svi izvršioci, organizatori i naručioci snosiće posledice, ko god da su. Kaznićemo svakog ko stoji iza terorista, ko je spremao taj udar na Rusiju i na naš narod“, rekao je Putin, te da su sva četiri direktna izvršitelja terorističkog napada pronađena i privedena
„A oni su“, naglasio je Putin, „krenuli prema Ukrajini gde su pokušali da se sakriju, gde im je, prema preliminarnim podacima, s ukrajinske strane bio pripremljen prolaz za prelazak državne granice“.
Ukrajina je još ranije negirala navode o bilo kakvoj umešanosti u teroristički napad u Moskvi.
Zaharova: Ukrajina je centar za širenje terorizma u Evropi
Na Putinovo upiranje prsta u Ukrajinu nadovezala se portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
Ona je u subotu izjavila, komentarišući navode da su osumnjičeni za teroristički napad u Moskvi uhapšeni nedaleko od ukrajinske granice, da se Ukrajina, koja je čvrsto „u rukama zapadnih liberalnih režima“, „pretvorila u centar za širenje terorizma u Evropi“, te da je u ekstremističkom ludilu nadmašila i tzv.Kosovo“, prenosi „Politika“
„Sada znamo u kojoj su zemlji ovi krvavi gadovi planirali da se sakriju od progona – u Ukrajini“, napisala je Zaharova na Telegramu nakon što je Istražni komitet Rusije saopštio da su osumnjičeni za učešće u terorističkom napadu u Moskvi u nedelju uhapšeni blizu granice Rusije sa Ukrajinom.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice kazao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra. Predsednik Milanović za to vreme ukazuje na postojanje korupcije u Vladi Hrvatske
Predsednik Rusije Vladimir Putin se na taj potez odlučio nakon što je američki predsednik Džozefa Bajdena dozvolio Ukrajini da pogađa mete unutar Rusije raketama većeg dometa koje isporučuju SAD
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD
Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da gađa Rusiju američkim oružjem dugog dometa. Donald Tramp je najavljivao smanjenje pomoći Ukrajini, a sada mu sledi još teži težak zadatak, da spreči globalnu konfrontaciju
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
