Dok Sjedinjene Države tvrde da iza napada na „Krokus siti hol“ u Moskvi stoji ogranak Islamske države koji je aktivan u Avganistanu, ruski zvaničnici upiru prstom u Ukrajinu
Sjedinjene Američke Države su saopštile da imaju obavještajne podatke koji potvrđuju da iza smrtonosnog napada u Moskvi 22. marta prilikom koga je stradalo najmanje 133 ljudi stoji militantna organizacija „Islamska država“, rekao je američki zvaničnik Rojtersu, a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Takođe, SAD su navodno početkom meseca upozorile ruske nadležne službe da postoji opasnost od terorističkog napada na mesta u Moskvi na kojima se skuplja mnogo ljudi i upozorile svoje državljane da se klone tržnih centara ili stadiona.
Šta je ISIS-K?
RSE piše o tome šta je „Islamska država Horasana“ (Khorasan), koju su kao počinioca u Moskvi identifikovale američke obaveštajne službe, i zašto je na meti ISIS-K Rusija.
Ime je ova ekstremistička organizacija dobila po po starom terminu za regiju koja je uključivala delove Irana, Turkmenistana i Avganistana, piše RSE.
ISIS-K je osnovan u istočnom Avganistanu 2014. kao ogranak grupe koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka kako bi uspostavila takozvani „kalifat“. Brzo je stekla reputaciju da je ekstremno brutalna.
Organizacija beleži osipanje članstva od vrhunca oko 2018. godine, nakon čega su joj i talibani i američke snage naneli velike gubitke. SAD su saopštile da je njihova sposobnost prikupljanja obavještajnih podataka o ekstremističkim grupama u Avganistanu smanjena od povlačenja američkih trupa iz zemlje 2021. godine.
Avganistanski ogranak ISIS-a zakleti je neprijatelj talibana sa kojima se više puta sukobljavala, pište britanski „Tajms“, navodeći da su njegovi borci u početku uglavnom dolazili iz redova pakistanskih talibana, mada su bili regrutovani i avganistanski talibani. ISIS-K veruje da je talibanska verzija islamske vladavine previše mekana, ukazuje „Tajms“.
Za razliku od avganistanskih talibana, čiji je fokus na Avganistanu, ISIS-K je navodno više puta izrazio nameru da napadne Ujedinjene nacije i zapadne sile.
Iako su i talibani i ISIS-K militantni sunitski islamisti, među njima postoje razlike po pitanju religije i strategije. Obe grupe tvrde da su samo one istinski džihadisti.
Američki stručnjaci: Rusija u fokusu ISIS-K
Ranije ove godine, Sjedinjene Države su, tvrde u Vašingtonu, presrele komunikaciju koja potvrđuje da je grupa izvršila dva bombaška napada u Iranu u kojima je poginulo skoro 100 osoba.
U septembru 2022. militanti ISIS-K preuzeli su odgovornost za smrtonosni samoubilački napad na rusku ambasadu u Kabulu.
Grupa je odgovorna i za napad na međunarodni aerodrom u Kabulu 2021. godine u kojem je ubijeno 13 američkih vojnika i veliki broj civila tokom haotičnog povlačenja američkih snaga iz zemlje.
Napad ISIS-a u Rusiji u petak predstavlja dramatičnu eskalaciju, piše RSE, a zapadni stručnjaci kažu da se ova grupa poslednjih godina protivila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„ISIS-K je fiksiran na Rusiju poslednje dve godine, često kritikujući Putina u svojoj propagandi“, rekao je Kolin Klark iz Soufan Centra, istraživačke grupe sa sedištem u Washingtonu.
Zajedno sa militantima iz Centralne Azije, grupa se često žali na poteze Moskve, rekao je i Majkl Kugelman iz vašingtonskog centra Wilson i tvrdi da ISIS-K „vidi Rusiju kao saučesnika u aktivnostima koje redovno tlače muslimane“.
Putin: Na ukrajinskoj strani bila pripremljena odstupnica za teroriste
Zvaničnici u Moskvi ove američke navode uzimaju sa rezervom i skepsom i pozivaju zapadne službe da im dostave konkretne dokaze o tome da je ISIS-K oraganizovao i izveo teroristički napad u Moskvi, ako ih imaju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u subotu u prvom obraćanju naciji nakon terorističkog napada rekao da su zločinci koji su izvršili teroristički napad u Krokusu kod Moskve došli da „hladnokrvno i smišljeno ubijaju, da pucaju na naše građane, našu decu, kao što su to nekada činili nacisti kada su vršili masakre na okupiranim teritorijama. Planirali su da prirede egzekuciju, krvavi čin zastrašivanja“.
Rat Rusije u Ukrajini Putin često opravdava time da je bilo nužno da se eliminišu ukrajinski „nacisti“, da ruska vojna nije usmerena protiv Ukrajinaca, već protiv „nacista“ koji su na vlasti.
„Svi izvršioci, organizatori i naručioci snosiće posledice, ko god da su. Kaznićemo svakog ko stoji iza terorista, ko je spremao taj udar na Rusiju i na naš narod“, rekao je Putin, te da su sva četiri direktna izvršitelja terorističkog napada pronađena i privedena
„A oni su“, naglasio je Putin, „krenuli prema Ukrajini gde su pokušali da se sakriju, gde im je, prema preliminarnim podacima, s ukrajinske strane bio pripremljen prolaz za prelazak državne granice“.
Ukrajina je još ranije negirala navode o bilo kakvoj umešanosti u teroristički napad u Moskvi.
Zaharova: Ukrajina je centar za širenje terorizma u Evropi
Na Putinovo upiranje prsta u Ukrajinu nadovezala se portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
Ona je u subotu izjavila, komentarišući navode da su osumnjičeni za teroristički napad u Moskvi uhapšeni nedaleko od ukrajinske granice, da se Ukrajina, koja je čvrsto „u rukama zapadnih liberalnih režima“, „pretvorila u centar za širenje terorizma u Evropi“, te da je u ekstremističkom ludilu nadmašila i tzv.Kosovo“, prenosi „Politika“
„Sada znamo u kojoj su zemlji ovi krvavi gadovi planirali da se sakriju od progona – u Ukrajini“, napisala je Zaharova na Telegramu nakon što je Istražni komitet Rusije saopštio da su osumnjičeni za učešće u terorističkom napadu u Moskvi u nedelju uhapšeni blizu granice Rusije sa Ukrajinom.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
