Četrdeset tri života izgubljena, stotine ljudi raseljeno i osam godina čekanja na odgovore. Posle pada mosta Morandi u Đenovi sud je konačno izrekao prve kazne koje među bližnjima žrtava izazivaju pomešana osećanja
Pre osam godina srušio se most Morandi u Đenovi i odneo 43 života. Sada je prvostepeno osuđen bivši direktor kompanije koja upravlja auto-putevima – ali pogođeni na presudu gledaju s pomešanim osećanjima, prenosi DW.
Sudije u Đenovi osudile su prvooptuženog na 12 godina zatvora. Đovani Kasteluči je bivši izvršni direktor kompanije Autoputevi za Italiju (Autostrade per l’Italia), koja je upravljala mostom Morandi u Đenovi.
Optužen je da je znao za strukturne nedostatke i odlagao radove na stubu koji se na kraju srušio. Tužioci su tražili kaznu od 18 godina zatvora.
Đuzepe Rodinjo gleda na presudu s pomešanim osećanjima. Vidi pozitivnu stranu – to da je presuda konačno doneta. Ali on ipak veruje da je kazna suviše blaga.
Rodinjo je živeo ispod mosta Morandi 40 godina. I bio je kod kuće kada se stub mosta srušio pre osam godina u avgustu. Gledao je kako se veliki deo puta srušio i povukao automobile koji su se u tom trenutku kretali njime.
„Tako nešto ne može da se zaboravi“, kaže Rodinjo.
Danima su spasilačke ekipe koristile tešku mehanizaciju da bi pretraživale ruševine u potrazi za preživelima. Četrdeset tri osobe su poginule tog dana.
Potom su dugo ostaci mosta štrčali u vazduh, poput klimavih armirano-betonskih zuba. Kada je postalo jasno da će to morati da bude srušeno, Rodinjo je shvatio da se nikada više neće vratiti u svoj dom.
On i još 700 ljudi morali su da napuste svoje kuće nakon urušavanja mosta. Iako su mogli da ponesu najvažnije stvari sa sobom, mnogo toga je ostalo zakopano ispod ostataka mosta.
Đuzepe Rodinjo kaže da je pratio suđenje s dve glavne emocije: „tugom i besom“. Besom pre svega zato što je trebalo toliko dugo da suđenje uopšte počne – a počelo je četiri godine nakon katastrofe. Pa su onda prošle još četiri godine, pre nego što je sada konačno doneta prvostepena presuda.
Dan pre početka suđenja, kompanija Auto-putevi za Italiju objavila je pismo izvinjenja. Rodinjo to nije dobro prihvatio:
„Trebalo je to odmah da napišu. Ovako je pomalo kao onda kad su se SAD izvinile američkim starosedeocima za ono što su im uradile.“
Rodinjo ipak kaže da je suđenje bilo važno za njega i ostale žrtve, jer je neko konačno morao da bude pozvan na odgovornost.
Optuženo je ukupno 57 ljudi – uglavnom rukovodioci kompanije Auto-putevi za Italiju, ali i zaposleni u italijanskom Ministarstvu infrastrukture. Dvadeset petoro njih je oslobođeno, dok su ostali osuđeni na skoro 200 godina zatvora. Taj ukupni iznos predstavlja polovinu onoga što je tužilaštvo tražilo.
Tužioci su optužili kompaniju Auto-puteve za Italiju da nije pravilno održavala most kako bi uštedela novac i povećala profit. Odbrana je pak tvrdila da je šteta na mostu proistekla iz skrivenih, strukturnih nedostataka koji nisu mogli da budu otkriveni.
Suđenje je takođe u prvi plan stavilo zapušteno stanje saobraćajne infrastrukture u Italiji poslednjih godina, ali i sumnjivu ulogu kompanije Auto-putevi za Italiju.
Ova presuda je prvi korak u sudskom postupku. Očekuje se da će se slučaj nastaviti na višim sudovima.
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
