Zahvaljujući podršci Zapada, Ukrajina je izgradila jaku protivvazdušnu odbranu. Njena slabost je, međutim, što mora da uvozi skupe i retke rakete
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mesecima je upozoravao na masovne ruske vazdušne udare tokom zime. Već tokom kasne jeseni Rusija je sve više koristila dronove, a 29. decembra je izvela najveći napad od početka invazije – sa više od 100 različitih projektila i čitavim rojevima dronova, piše Dojče Vele.
Samo u Kijevu je poginulo tridesetak ljudi. Decembar je bio rekordan mesec sa upotrebom oko 700 dronova. Cilj napada nije bio samo glavni grad, već i veliki gradovi Harkov, Dnjepar, Odesa, Herson i Lavov.
Neposredno pre početka nove godine Ukrajina je napala rusku Crnomorsku flotu na anektiranom Krimu, pogodivši desantni brod. Nekoliko puta su napadnuti i ciljevi u ruskom gradu Belgorodu u blizini ukrajinske granice. Prema ruskim informacijama, u tim napadima je poginulo više od dvadesetoro ljudi.
Nejasno je da li postoji veza, da li je ruski napad krajem decembra bio neka vrsta odmazde. Činjenica je da je Rusija superiornija od Ukrajine kada su u pitanju vazdušni napadi, jer raspolaže sa više naoružanja. Dalji napadi usledili su prvih dana januara.
Deset sekundi za obaranje drona
Broj ukrajinskih žrtava mogao je da bude mnogo veći, ali je protivvazdušna odbrana uspela da obori većinu projektila i dronova. Prema ukrajinskim informacijama, presretnute su i najsavremenije ruske hipersonične rakete tipa Kinžal.
Ukrajina mora da zaštiti i svoje trupe na frontu dugom više od hiljadu kilometara, kao i vojne i civilne objekte duboko u unutrašnjosti zemlje i zato mora biti štedljiva.
Skuplji zapadni sistemi protivvazdušne odbrane obično se koriste samo protiv ruskih projektila u unutrašnjosti zemlje. Za lov na jeftine iranske bespilotne letelice tipa Šahed 136 koriste se, između ostalog, protivavionski tenkovi Gepard koje je isporučila Nemačka.
Takođe se koriste i takozvane mobilne grupe. To su uglavnom ukrajinski vojnici na pikap-vozilima, naoružani lakim prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane ili čak mitraljezima.
„Kada ‘Šahed’ proleti, mobilna grupa ima deset sekundi da ga pronađe i pogodi raketom kratkog dometa vazduh-zemlja koje se ispaljuju s ramena“, objašnjava za DW portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat.
Kao i sa drugim oružjem, Ukrajina ima mešavinu sovjetskih i zapadnih sistema protivvazdušne odbrane. Zapadni partneri šalju kako stare, tako i moderne i efikasne sisteme, uključujući američke Patriote i nemačke IRIS-T.
Prema zvaničnim podacima, Kijev raspolaže sa po tri baterije tog oružja, a očekuje ih još.
Velika zavisnost od Zapada
Zahvaljujući podršci Zapada, Ukrajina je posebno jaka u protivvazdušnoj odbrani. U isto vreme, međutim, postoji i velika slabost, jer svi sistemi imaju nešto zajedničko: rakete koje su za njih potrebne su retke.
Čak se i sovjetska municija nabavlja na Zapadu, na primer u Bugarskoj i Slovačkoj, kaže portparol vazduhoplovstva Ihnat: „Mi danas ne proizvodimo municiju za protivvazdušnu odbranu. Potrebne su velike količine za obaranje projektila i dronova.“
Postoji još jedan problem. Moderne zapadne rakete, poput onih za sistem Patriot, su skupe, složene i proizvode se sporo. Osim toga, trenutno gotovo da nema pomoći iz SAD, gde republikanci u Kongresu blokiraju dodatni paket pomoći vredan više milijardi dolara.
Ostaje tajna koliko Ukrajina još ima protivvazdušnih raketa da odbije nove ruske napade. Najnovija dejstva ne daju razloga za pretpostavku da ih Ukrajina štedi, rekao je za DW ukrajinski vojni stručnjak Oleksandar Musijenko. Međutim, potrebe još nisu zadovoljene.
Za mobilne grupe ima dovoljno municije „da izdrže sledeće žestoke napade“, rekao je u sredu ukrajinski general Serhij Najev za agenciju AFP. Srednjoročno i dugoročno, biće potrebno više zaliha.
Stručnjak: Slede još ozbiljniji napadi
Ukrajina trenutno obara oko 85 odsto ruskih raketa i bespilotnih letelica, rekao je nedavno komandant ukrajinskog vazduhoplovstva Mikola Oleščuk.
Zapadni stručnjaci poput Gustava Gresela iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) ukazuju na razlike u zavisnosti od vrste napada. Stopa obaranja je veća kod pojedinačnih napada i niža – oko 70 odsto – kod masovnih napada, rekao je Gresel za DW.
Tokom letnjih i jesenjih meseci činilo se da Moskva želi da uštedi na skupljim projektilima i da ih ređe koristi. Prema procenama ukrajinskih tajnih službi, Rusija može mesečno da proizvede ukupno oko sto projektila različitih tipova, ali će taj broj verovatno rasti. Takođe se povećava i proizvodnja ruskih bespilotnih letelica.
Ništa ne ukazuje na to da će vazdušni napadi na Ukrajinu postati ređi. Stručnjak Musijenko smatra da bi uskoro mogao da usledi još koji veliki napad poput poslednjeg.
Ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka, poster-boja desnice i Trampovog pokreta, teško je razumeti ako se ne razume koliki uticaj je taj mladi čovek ostvarivao kroz društvene mreže i svoju organizaciju. Svet je to u kojem se prepliću politika, algoritmi i zakulisni interesi.
Evropska komisija predložila 19. paket sankcija protiv Rusije - posebno na energente
Nakon što je Džimi Kimel skinut sa programa ABC-ja zbog političkih komentara, Donald Tramp sugeriše oduzimanje licenci televizijama koje ga kritikuju. Ništa od ovoga se ne dešava slučajno, jer Tramp od povratka u Belu kuću najavljuje osvetnički pohod na kritičare. Ironično je, ipak, što su baš republikanci poznati po borbi za slobodu svakakvih govora
Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
Karte u jednom pravcu u ekonomskoj klasi za letove u decembru oglašavaju se po ceni između 1.300 i 2.000 evra, a karte u biznis klasi koštaju oko 4.000 evra
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
