U svom govoru na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu Kamala Haris je istakla da će biti predsednica svih Amerikanaca i pozvala na okončanje rata u Gazi i na borbu protiv tiranije širom sveta, dodavši da će se boriti za srednju klasu i pravo na abortus
Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kamala Haris prihvatila je u četvrtak uveče na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu nominaciju svoje stranke za učešeće u predsedničkoj trci.
„U ime naroda, u ime svakog Amerikanca, bez obzira na stranku, rasu, pol ili jezik kojim baka govori, u ime moje majke i svakoga ko je ikada krenuo na svoje putovanje, u ime Amerikanaca, kao ljudi sa kojima sam odrastala, ljudi koji vredno rade, jure svoje snove i paze jedni na druge, u ime svih čija se priča može napisati samo u najvećoj naciji na Zemlji, prihvatam vašu nominaciju za predsednika Sjedinjenih Država “, rekla je Haris dok je je publika klicala.
U svom govoru ona je istakla da će biti predsednica svih Amerikanaca i pozvala na okončanje rata u Gazi i na borbu protiv tiranije širom sveta, dodavši da će se boriti za srednju klasu i pravo na abortus.
Istorijska nominacija
Njeno prihvatanje nominacije mnogi su već ocenili kao istorijsko, najpre zbog toga što je Haris prva crnkinja i prva Amerikanka s azijskim korenima koja je predvodila Demokratsku partiju. Ako bude izabrana, Haris će biti prva žena predsednica i prva predsednica sa indijskim korenima.
„U trajnoj borbi između demokratije i tiranije, znam gde se nalazim. I znam gde je mesto Sjedinjenih Država“, rekla je Haris, a piše CNN.
Haris je prihvatanjem nominacije ispunila očekivanja mnogih demokrata koje su počele da polažu nade u nju još od kako ju je aktuelni predsdnik SAD Džozef Bajden izabrao za svoju potpredsednicu 2020. godine.
„Posledice vraćanja Trampa u Belu bile bi izuzetno ozbiljne”
Haris je podsetila na sve probleme sa zakonom koje ima njen oponent i nekadašnji predsednik SAD Donald Tramp.
Ona ga je okrivila za strahote sa kojima su se neke žene suočile zbog primene strogih zakona o abortusu i podsetila na „haos i nesreću“ koji su vladali kada Tramp bio na funkciji.
„Na mnogo načina, Donald Tramp je neozbiljan čovek. Posledice vraćanja Donalda Trampa u Belu bile bi izuzetno ozbiljne“, istakla je Haris.
Ona je rekla da će će biti „realistična, praktična i zdravorazumska predsednica“, što je očigledan odgovor na Trampove tvrdnje o njoj kojima nastoji da je označi kao previše liberalnu.
Haris je u govoru kojim je prihvatila nominaciju za predsednicu SAD ponudila „povratak u normalu“ koja je vladala pre Trampa i jednostavno poručila Amerikancima: Više ne morate da živite ovako“.
Haris je biračima ponudila „potpuni odmor od Trampove ere i njene neizvesnosti i političkih preokreta“.
„Ne vraćamo se nazad“, nekoliko puta je ponovila Haris.
Borba za slobode
Tokom kampanje Haris je mnogo i opširno govorila o slobodi, uz nastojanje da preformuliše pitanja kao što su međanje Vlade u reproduktivna prava.
Haris je rekla i da su predstojeći izbori znače „slobodu da se živi bezbedno od oružanog nasilja, u našim školama, zajednicama i bogomoljama; slobodu da voliš onoga koga voliš otvoreno i sa ponosom; slobodu da se udiše čist vazduh, pije čista voda i živi bez zagađenja koje podstiče klimatsku krizu; i sloboda koja otključava sve ostale: sloboda glasanja“.
U svom govoru nakon prihvatanja nominacije, Haris je ponudila „slobodu od besa i podela, kako osnovnih tako i sitnih, koje su definisale veći deo protekle decenije američkog života“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
