U svom govoru na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu Kamala Haris je istakla da će biti predsednica svih Amerikanaca i pozvala na okončanje rata u Gazi i na borbu protiv tiranije širom sveta, dodavši da će se boriti za srednju klasu i pravo na abortus
Potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kamala Haris prihvatila je u četvrtak uveče na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu nominaciju svoje stranke za učešeće u predsedničkoj trci.
„U ime naroda, u ime svakog Amerikanca, bez obzira na stranku, rasu, pol ili jezik kojim baka govori, u ime moje majke i svakoga ko je ikada krenuo na svoje putovanje, u ime Amerikanaca, kao ljudi sa kojima sam odrastala, ljudi koji vredno rade, jure svoje snove i paze jedni na druge, u ime svih čija se priča može napisati samo u najvećoj naciji na Zemlji, prihvatam vašu nominaciju za predsednika Sjedinjenih Država “, rekla je Haris dok je je publika klicala.
U svom govoru ona je istakla da će biti predsednica svih Amerikanaca i pozvala na okončanje rata u Gazi i na borbu protiv tiranije širom sveta, dodavši da će se boriti za srednju klasu i pravo na abortus.
Istorijska nominacija
Njeno prihvatanje nominacije mnogi su već ocenili kao istorijsko, najpre zbog toga što je Haris prva crnkinja i prva Amerikanka s azijskim korenima koja je predvodila Demokratsku partiju. Ako bude izabrana, Haris će biti prva žena predsednica i prva predsednica sa indijskim korenima.
„U trajnoj borbi između demokratije i tiranije, znam gde se nalazim. I znam gde je mesto Sjedinjenih Država“, rekla je Haris, a piše CNN.
Haris je prihvatanjem nominacije ispunila očekivanja mnogih demokrata koje su počele da polažu nade u nju još od kako ju je aktuelni predsdnik SAD Džozef Bajden izabrao za svoju potpredsednicu 2020. godine.
„Posledice vraćanja Trampa u Belu bile bi izuzetno ozbiljne”
Haris je podsetila na sve probleme sa zakonom koje ima njen oponent i nekadašnji predsednik SAD Donald Tramp.
Ona ga je okrivila za strahote sa kojima su se neke žene suočile zbog primene strogih zakona o abortusu i podsetila na „haos i nesreću“ koji su vladali kada Tramp bio na funkciji.
„Na mnogo načina, Donald Tramp je neozbiljan čovek. Posledice vraćanja Donalda Trampa u Belu bile bi izuzetno ozbiljne“, istakla je Haris.
Ona je rekla da će će biti „realistična, praktična i zdravorazumska predsednica“, što je očigledan odgovor na Trampove tvrdnje o njoj kojima nastoji da je označi kao previše liberalnu.
Haris je u govoru kojim je prihvatila nominaciju za predsednicu SAD ponudila „povratak u normalu“ koja je vladala pre Trampa i jednostavno poručila Amerikancima: Više ne morate da živite ovako“.
Haris je biračima ponudila „potpuni odmor od Trampove ere i njene neizvesnosti i političkih preokreta“.
„Ne vraćamo se nazad“, nekoliko puta je ponovila Haris.
Borba za slobode
Tokom kampanje Haris je mnogo i opširno govorila o slobodi, uz nastojanje da preformuliše pitanja kao što su međanje Vlade u reproduktivna prava.
Haris je rekla i da su predstojeći izbori znače „slobodu da se živi bezbedno od oružanog nasilja, u našim školama, zajednicama i bogomoljama; slobodu da voliš onoga koga voliš otvoreno i sa ponosom; slobodu da se udiše čist vazduh, pije čista voda i živi bez zagađenja koje podstiče klimatsku krizu; i sloboda koja otključava sve ostale: sloboda glasanja“.
U svom govoru nakon prihvatanja nominacije, Haris je ponudila „slobodu od besa i podela, kako osnovnih tako i sitnih, koje su definisale veći deo protekle decenije američkog života“.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
