Foto: Sava Radovanović/Tanjug
Donald Tramp je Evropskoj uniji praktično objavio trgovinski rat. Hrvatska se tu našla u nebranom grožđu
Hrvatskoj je privremeno stopiran ulazak u OECD (Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj) zbog sukoba SAD-a i Evropske unije oko carina.
Glasanje o Hrvatskoj je odloženo, potvrdila je hrvatskom Indeksu vlada iz koje uveravaju da će ulazak Hrvatske u OECD svejedno ići po planu.
Što je OECD
OECD je udruženje razvijenih zemalja koje okuplja 38 članica, među kojima su vodeće svetske privrede poput SAD, Nemačke, Japana i Francuske.
Nastala je posle Drugog svetskog rata, da bi se radilo na ostvarenju i administraciji Maršalovog plana, što je bio zvanični američki plan za obnovu Evrope koja je ekonomski bila razorena zbog rata. Kasnije je njeno članstvo bilo prošireno na neevropske zemlje.
Spoljni prioritet
Ulazak u ovu organizaciju bio je jedan od spoljnih prioriteta Hrvatske u proteklim godinama, jer članstvo u toj organizaciji donosi reputacijske i ekonomske koristi – od jačanja investicijske atraktivnosti do učestvovanja u kreiranju globalnih ekonomskih pravila.
Međutim, procedura primanja novih članica zahteva konsenzus svih postojećih država članica.
Upravo je tu sada nastao problem – zbog trgovinskog rata koji je Trampova administracija ponovno pokrenula s Europskom unijom, SAD je odlučio da blokira odluke u međunarodnim organizacijama u kojima EU ima snažan uticaj, tvrde sa hrvatskog Indeksa. Time je Hrvatska postala kolateralna žrtva američko-evropskih prepirki.
U pozadini svega stoji novi talas carinskih sukoba između Vašingtona i Brisela jer Tramp optužuje EU da američke proizvode opterećuje previsokim carinama, dok s druge strane EU najavljuje protivmere na američku robu. S obzirom na to da se odluke u OECD-u donose jednoglasno, Trampova administracija koristi mogućnost blokade kao instrument pritiska.
Kako je tekao proces
Hrvatska je formalno pozvana da započne pregovore za članstvo u OECD-u 2022. godine, a do sada je uskladila veći deo zakonodavstva i standarda s pravilima organizacije. Ulazak se prvobotno očekivao tokom 2025. godine, no sada je pitanje hoće li aktualni globalni politički sukobi usporiti taj plan.
Uz Hrvatsku, o članstvu u OECD-u trenutno pregovaraju još dve članice EU – Bugarska i Rumunija, kao i države Južne Amerike Brazil, Argentina i Peru.
Gde je zapelo
Veliki spoljnotrgovinski deficit koji SAD imaju u razmeni sa Starim kontinentom i o kojem je Tramp već više puta govorio, najveći su problem za novog predsednika Amerike.
Evropska unija iz SAD pre svega uvozi naftu, gas i medicinske proizvode. U poljoprivredi su to uljarice i najveći deo soje koja stiže u Evropu.
Posebno se Francuska zalaže za „oštru“ reakciju na već najavljene carine za čelik i aluminijum, a u prošlom mandatu Trampa EU je na njegove carine za proizvode od čelika i aluminijuma odgovorila posebnim carinama na američki viski, motocikle i farmerke.
Izvor: Vreme/Indeks
Bela kuća je potvrdila da će Sjedinjene Države privremeno obustaviti vojnu pomoć Ukrajini, dok Tramp insistira da Kijev pokaže veću posvećenost mirovnim pregovorima s Moskvom. Ova odluka dolazi nakon što Zelenski nije pristao na dogovor o eksploataciji retkih minerala i nakon što je izjavio da je kraj rata sa Rusijom „veoma daleko"
Nejasno je da li je vozač među ljude uleteo namerno ili da li to ima veze sa karnevalskim slavljem
Papa i dalje dobija dodatni kiseonik visokog protoka nakon problema sa kašljanjem u petak, što je izazvalo strahove od nove plućne infekcije
Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću označio je tektonske promene u međunarodnim odnosima. Umesto jačanja savezništva sa evropskim partnerima, SAD sve više naglašavaju razlike i sukobe interesa. Da li se transatlantska saradnja urušava pred našim očima
Na samitu o Ukrajini u Londonu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da će Evropska komisija predložiti plan o naoružavanju jer „zaista moramo ozbiljno da pojačamo svoje napore“
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Zašto su đački zvižduci najjezivije svedočanstvo, a nazivanje studenata „srpskim ustašama“ – nisu. I zbog čega Vučić i Diodik posle „Jači smo od sudbine“ u duetu pevaju „Mir, brate, mir“ uzdajući se milost stranaca
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
