Kako se Hrvatska našla između EU i Trampa

Hrvatskoj je privremeno stopiran ulazak u OECD (Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj) zbog sukoba SAD-a i Evropske unije oko carina.

Glasanje o Hrvatskoj je odloženo, potvrdila je hrvatskom Indeksu vlada iz koje uveravaju da će ulazak Hrvatske u OECD svejedno ići po planu.

Što je OECD

OECD je udruženje razvijenih zemalja koje okuplja 38 članica, među kojima su vodeće svetske privrede poput SAD, Nemačke, Japana i Francuske.

Nastala je posle Drugog svetskog rata, da bi se radilo na ostvarenju i administraciji Maršalovog plana, što je bio zvanični američki plan za obnovu Evrope koja je ekonomski bila razorena zbog rata. Kasnije je njeno članstvo bilo prošireno na neevropske zemlje.

Spoljni prioritet

Ulazak u ovu organizaciju bio je jedan od spoljnih prioriteta Hrvatske u proteklim godinama, jer članstvo u toj organizaciji donosi reputacijske i ekonomske koristi – od jačanja investicijske atraktivnosti do učestvovanja u kreiranju globalnih ekonomskih pravila.

Međutim, procedura primanja novih članica zahteva konsenzus svih postojećih država članica.

Upravo je tu sada nastao problem – zbog trgovinskog rata koji je Trampova administracija ponovno pokrenula s Europskom unijom, SAD je odlučio da blokira odluke u međunarodnim organizacijama u kojima EU ima snažan uticaj, tvrde sa hrvatskog Indeksa. Time je Hrvatska postala kolateralna žrtva američko-evropskih prepirki.

U pozadini svega stoji novi talas carinskih sukoba između Vašingtona i Brisela jer Tramp optužuje EU da američke proizvode opterećuje previsokim carinama, dok s druge strane EU najavljuje protivmere na američku robu. S obzirom na to da se odluke u OECD-u donose jednoglasno, Trampova administracija koristi mogućnost blokade kao instrument pritiska.

Kako je tekao proces

Hrvatska je formalno pozvana da započne pregovore za članstvo u OECD-u 2022. godine, a do sada je uskladila veći deo zakonodavstva i standarda s pravilima organizacije. Ulazak se prvobotno očekivao tokom 2025. godine, no sada je pitanje hoće li aktualni globalni politički sukobi usporiti taj plan.

Uz Hrvatsku, o članstvu u OECD-u trenutno pregovaraju još dve članice EU – Bugarska i Rumunija, kao i države Južne Amerike Brazil, Argentina i Peru.

Gde je zapelo

Veliki spoljnotrgovinski deficit koji SAD imaju u razmeni sa Starim kontinentom i o kojem je Tramp već više puta govorio, najveći su problem za novog predsednika Amerike.

Evropska unija iz SAD pre svega uvozi naftu, gas i medicinske proizvode. U poljoprivredi su to uljarice i najveći deo soje koja stiže u Evropu.

Posebno se Francuska zalaže za „oštru“ reakciju na već najavljene carine za čelik i aluminijum, a u prošlom mandatu Trampa EU je na njegove carine za proizvode od čelika i aluminijuma odgovorila posebnim carinama na američki viski, motocikle i farmerke.

Izvor: Vreme/Indeks