Moskva smatra da presretnuti razgovor oficira Bundesvera dokazuje direktno učešće Zapada u ratu u Ukrajini. U Nemačkoj je pak slučaj izazvao nove probleme za kancelara Šolca koji još uvek odbija da naoruža Ukrajinu moćnim projektilima tipa Taurus
Nastavlja se saga oko presretnutog razgovora četvorice oficira Bundesvera. U tom razgovoru, koji je obznanila ruska strana, razmatraju se mogućnosti nemačkih raketa koje Vlada u Berlinu još odbija da isporuči Kijevu.
Šta kažu u Moskvi?
Objavljeni transkript razgovora četvorice oficira Bundesvera pokazuje da nemačka vojska konkretno razgovara o planovima za napade na „rusku teritoriju“, ponovio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je rekao novinarima da je Rusija povodom toga preduzela korake i pozvala nemačkog ambasadora u Moskvi na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova, objavila je agencija RIA Novosti.
Peskov je istakao i da razgovor nemačkih oficira o planiranim udarima na Krim pokazuje direktnu umešanost Zapada u sukob u Ukrajini. Peskov je naglasio da mora da se radi da li je Bundesver to radio samoinicijativno ili je to deo državne politike Nemačke.
Šta se desilo?
Kako je „Vreme“ već pisalo, urednica ruskog propagandnog kanala RT objavila je audio-snimak od 38 minuta, čiju je autentičnost delimično potvrdio i zvanični Berlin.
U pitanju je snimak telefonske konferencije vodećih oficira Bundesvera, to jest vazduhoplovnih snaga. Ruska strana tvrdi da je snimak nastao 19. februara, a nemački mediji dodaju da je očito u pitanju bio razgovor koji je služio kao priprema za brifovanje ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Šta je sporno u razgovoru?
Četvorica oficira najpre ćaskaju neobavezno, a onda razmatraju kakve bi mogućnosti ukrajinskoj vojsci dali nemački projektili tipa Taurus, koje Vlada u Berlinu još uvek odbija da isporuči Kijevu.
Čuje se glas najverovatnije Inga Gerharca, inspektora Luftvafe – prvog čoveka nemačkog vojnog vazduhoplovstva – kako priča da bi Taurus teoretski mogao da pogodi i most koji povezuje međunarodno priznatu teritoriju Rusije i anektirano ukrajinsko poluostrvo Krim.
Gerharc razmatra i koliko bi komada moglo biti isporučeno, koliko bi trajala obuka ukrajinskih kolega, ali i jasno kaže da za sada nema zelenog svetla od Vlade u Berlinu za takve isporuke.
Zašto je objava osetljiva za Nemce?
Najpre jer se čuju određene osetljive vojne informacije, recimo o količini koju bi Bundesver mogao da isporuči ako dobije zeleno svetlo. Gerharc takođe potvrđuje ono što je već natuknuo i kancelar Olaf Šolc – da Britanci imaju „nekoliko ljudi na licu mesta“ koji pomažu Ukrajincima u upravljanju projektilima Storm Shadow.
Drugo, Nemci su obaveštajno probušeni. Iz Ministarstva odbrane kažu da verovatno nije korišćena dovoljno sigurna komunikacija za ovakav vid poverljivog razgovora, te pretpostavljaju da su ruske službe prisluškivale.
Slučajem se sada bavi nemačka Vojna kontraobaveštajna služba.
Šta je problem sa isporukom Taurusa?
Kancelar Olaf Šolc najoštriji je u odbijanju da isporuči projektile Taurus, dometa 500 kilometara. Za Šolca je to predug domet kojim bi Ukrajinci mogli da gađaju i međunarodno priznatu teritoriju Rusije.
Uprkos pritisku kod kuće, Šolc je ostao na tom stanovištu, ponavljajući da Nemačka i NATO ne mogu dozvoliti sebi da uđu u direktan rat sa Rusijom.
To je bio direktan odgovor na izjavu Emanuela Makrona da „ne isključuje“ mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrajinu.
Šta Rusi postižu ovom objavom?
U analizi nemačkog javnog servisa ARD navodi se da Rusi objavom prisluškivanog razgovora žele da pokažu kako je Nemačka navodno već strana u ratu i da je duboko umešana, uprkos demantijima zvaničnog Berlina.
Političari poput popularnog ministra odbrane Borisa Pistorijusa ocenjuju da nije slučajan ni tajming posle sahrane Alekseja Navaljnog. Rusi očito već par nedelja imaju snimak, ali su ga objavili tek sada.
Šta opozicija prebacuje Šolcu?
Opozicioni Demohrišćani – prema anketama, daleko najjača stranka u Nemačkoj – prebacuju kancelaru Šolcu što okleva sa isporukom Taurusa.
Takođe ga kritikuju zbog „lažne informacije“ da bi davanje Taurusa Kijevu podrazumevalo direktno učešće nemačkih vojnika u ratu.
Naime, na presretnutom snimku Ingo Gerharc objašnjava da bi Ukrajinci mogli samostalno da koriste projektile, posle duže obuke.
Inače, predstavnici svih partija su tražili hitru istragu o tome kako je moguće da Bundesver na najvišem nivou komunicira tako da se razgovor presretne.
Američki F-15 oboren je na jugu Irana, a potraga za nestalim pilotom traje. Iran nudi nagradu za hvatanje pilota, dok je pilot A-10 spašen nakon spasilačke misije. Bela kuća potvrđuje da je predsednik Tramp obavešten
Nemačka doživaljava zatvaranje katoličkih i protestantkih crkava, dok se otvaraju džamije i crkve drugih religija
Mađari 12. aprila izlaze na parlamentarne izbore. Može li u referendumskoj atmosferi izazivač Peter Mađar da pobedi Viktora Orbana? Aktuelni premijer koristi sve poluge autokratije koju je izgradio, ali njegovog protivnika podržava Evropska unija
Kako rat na Bliskom istoku utiče na svetsku ekonomiju i kakve su prognoze
Nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa da će se rat sa Iranom završiti „vrlo brzo“, ministar rata Pit Hegset zatražio je od načelnika Generalštaba Rendija Džordža da podnese ostavku
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
