Moskva smatra da presretnuti razgovor oficira Bundesvera dokazuje direktno učešće Zapada u ratu u Ukrajini. U Nemačkoj je pak slučaj izazvao nove probleme za kancelara Šolca koji još uvek odbija da naoruža Ukrajinu moćnim projektilima tipa Taurus
Nastavlja se saga oko presretnutog razgovora četvorice oficira Bundesvera. U tom razgovoru, koji je obznanila ruska strana, razmatraju se mogućnosti nemačkih raketa koje Vlada u Berlinu još odbija da isporuči Kijevu.
Šta kažu u Moskvi?
Objavljeni transkript razgovora četvorice oficira Bundesvera pokazuje da nemačka vojska konkretno razgovara o planovima za napade na „rusku teritoriju“, ponovio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je rekao novinarima da je Rusija povodom toga preduzela korake i pozvala nemačkog ambasadora u Moskvi na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova, objavila je agencija RIA Novosti.
Peskov je istakao i da razgovor nemačkih oficira o planiranim udarima na Krim pokazuje direktnu umešanost Zapada u sukob u Ukrajini. Peskov je naglasio da mora da se radi da li je Bundesver to radio samoinicijativno ili je to deo državne politike Nemačke.
Šta se desilo?
Kako je „Vreme“ već pisalo, urednica ruskog propagandnog kanala RT objavila je audio-snimak od 38 minuta, čiju je autentičnost delimično potvrdio i zvanični Berlin.
U pitanju je snimak telefonske konferencije vodećih oficira Bundesvera, to jest vazduhoplovnih snaga. Ruska strana tvrdi da je snimak nastao 19. februara, a nemački mediji dodaju da je očito u pitanju bio razgovor koji je služio kao priprema za brifovanje ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Šta je sporno u razgovoru?
Četvorica oficira najpre ćaskaju neobavezno, a onda razmatraju kakve bi mogućnosti ukrajinskoj vojsci dali nemački projektili tipa Taurus, koje Vlada u Berlinu još uvek odbija da isporuči Kijevu.
Čuje se glas najverovatnije Inga Gerharca, inspektora Luftvafe – prvog čoveka nemačkog vojnog vazduhoplovstva – kako priča da bi Taurus teoretski mogao da pogodi i most koji povezuje međunarodno priznatu teritoriju Rusije i anektirano ukrajinsko poluostrvo Krim.
Gerharc razmatra i koliko bi komada moglo biti isporučeno, koliko bi trajala obuka ukrajinskih kolega, ali i jasno kaže da za sada nema zelenog svetla od Vlade u Berlinu za takve isporuke.
Zašto je objava osetljiva za Nemce?
Najpre jer se čuju određene osetljive vojne informacije, recimo o količini koju bi Bundesver mogao da isporuči ako dobije zeleno svetlo. Gerharc takođe potvrđuje ono što je već natuknuo i kancelar Olaf Šolc – da Britanci imaju „nekoliko ljudi na licu mesta“ koji pomažu Ukrajincima u upravljanju projektilima Storm Shadow.
Drugo, Nemci su obaveštajno probušeni. Iz Ministarstva odbrane kažu da verovatno nije korišćena dovoljno sigurna komunikacija za ovakav vid poverljivog razgovora, te pretpostavljaju da su ruske službe prisluškivale.
Slučajem se sada bavi nemačka Vojna kontraobaveštajna služba.
Šta je problem sa isporukom Taurusa?
Kancelar Olaf Šolc najoštriji je u odbijanju da isporuči projektile Taurus, dometa 500 kilometara. Za Šolca je to predug domet kojim bi Ukrajinci mogli da gađaju i međunarodno priznatu teritoriju Rusije.
Uprkos pritisku kod kuće, Šolc je ostao na tom stanovištu, ponavljajući da Nemačka i NATO ne mogu dozvoliti sebi da uđu u direktan rat sa Rusijom.
To je bio direktan odgovor na izjavu Emanuela Makrona da „ne isključuje“ mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrajinu.
Šta Rusi postižu ovom objavom?
U analizi nemačkog javnog servisa ARD navodi se da Rusi objavom prisluškivanog razgovora žele da pokažu kako je Nemačka navodno već strana u ratu i da je duboko umešana, uprkos demantijima zvaničnog Berlina.
Političari poput popularnog ministra odbrane Borisa Pistorijusa ocenjuju da nije slučajan ni tajming posle sahrane Alekseja Navaljnog. Rusi očito već par nedelja imaju snimak, ali su ga objavili tek sada.
Šta opozicija prebacuje Šolcu?
Opozicioni Demohrišćani – prema anketama, daleko najjača stranka u Nemačkoj – prebacuju kancelaru Šolcu što okleva sa isporukom Taurusa.
Takođe ga kritikuju zbog „lažne informacije“ da bi davanje Taurusa Kijevu podrazumevalo direktno učešće nemačkih vojnika u ratu.
Naime, na presretnutom snimku Ingo Gerharc objašnjava da bi Ukrajinci mogli samostalno da koriste projektile, posle duže obuke.
Inače, predstavnici svih partija su tražili hitru istragu o tome kako je moguće da Bundesver na najvišem nivou komunicira tako da se razgovor presretne.
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U trenutku nesreće navodno je bilo angažovano 247 radnika
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
