Moskva smatra da presretnuti razgovor oficira Bundesvera dokazuje direktno učešće Zapada u ratu u Ukrajini. U Nemačkoj je pak slučaj izazvao nove probleme za kancelara Šolca koji još uvek odbija da naoruža Ukrajinu moćnim projektilima tipa Taurus
Nastavlja se saga oko presretnutog razgovora četvorice oficira Bundesvera. U tom razgovoru, koji je obznanila ruska strana, razmatraju se mogućnosti nemačkih raketa koje Vlada u Berlinu još odbija da isporuči Kijevu.
Šta kažu u Moskvi?
Objavljeni transkript razgovora četvorice oficira Bundesvera pokazuje da nemačka vojska konkretno razgovara o planovima za napade na „rusku teritoriju“, ponovio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je rekao novinarima da je Rusija povodom toga preduzela korake i pozvala nemačkog ambasadora u Moskvi na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova, objavila je agencija RIA Novosti.
Peskov je istakao i da razgovor nemačkih oficira o planiranim udarima na Krim pokazuje direktnu umešanost Zapada u sukob u Ukrajini. Peskov je naglasio da mora da se radi da li je Bundesver to radio samoinicijativno ili je to deo državne politike Nemačke.
Šta se desilo?
Kako je „Vreme“ već pisalo, urednica ruskog propagandnog kanala RT objavila je audio-snimak od 38 minuta, čiju je autentičnost delimično potvrdio i zvanični Berlin.
U pitanju je snimak telefonske konferencije vodećih oficira Bundesvera, to jest vazduhoplovnih snaga. Ruska strana tvrdi da je snimak nastao 19. februara, a nemački mediji dodaju da je očito u pitanju bio razgovor koji je služio kao priprema za brifovanje ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Šta je sporno u razgovoru?
Četvorica oficira najpre ćaskaju neobavezno, a onda razmatraju kakve bi mogućnosti ukrajinskoj vojsci dali nemački projektili tipa Taurus, koje Vlada u Berlinu još uvek odbija da isporuči Kijevu.
Čuje se glas najverovatnije Inga Gerharca, inspektora Luftvafe – prvog čoveka nemačkog vojnog vazduhoplovstva – kako priča da bi Taurus teoretski mogao da pogodi i most koji povezuje međunarodno priznatu teritoriju Rusije i anektirano ukrajinsko poluostrvo Krim.
Gerharc razmatra i koliko bi komada moglo biti isporučeno, koliko bi trajala obuka ukrajinskih kolega, ali i jasno kaže da za sada nema zelenog svetla od Vlade u Berlinu za takve isporuke.
Zašto je objava osetljiva za Nemce?
Najpre jer se čuju određene osetljive vojne informacije, recimo o količini koju bi Bundesver mogao da isporuči ako dobije zeleno svetlo. Gerharc takođe potvrđuje ono što je već natuknuo i kancelar Olaf Šolc – da Britanci imaju „nekoliko ljudi na licu mesta“ koji pomažu Ukrajincima u upravljanju projektilima Storm Shadow.
Drugo, Nemci su obaveštajno probušeni. Iz Ministarstva odbrane kažu da verovatno nije korišćena dovoljno sigurna komunikacija za ovakav vid poverljivog razgovora, te pretpostavljaju da su ruske službe prisluškivale.
Slučajem se sada bavi nemačka Vojna kontraobaveštajna služba.
Šta je problem sa isporukom Taurusa?
Kancelar Olaf Šolc najoštriji je u odbijanju da isporuči projektile Taurus, dometa 500 kilometara. Za Šolca je to predug domet kojim bi Ukrajinci mogli da gađaju i međunarodno priznatu teritoriju Rusije.
Uprkos pritisku kod kuće, Šolc je ostao na tom stanovištu, ponavljajući da Nemačka i NATO ne mogu dozvoliti sebi da uđu u direktan rat sa Rusijom.
To je bio direktan odgovor na izjavu Emanuela Makrona da „ne isključuje“ mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrajinu.
Šta Rusi postižu ovom objavom?
U analizi nemačkog javnog servisa ARD navodi se da Rusi objavom prisluškivanog razgovora žele da pokažu kako je Nemačka navodno već strana u ratu i da je duboko umešana, uprkos demantijima zvaničnog Berlina.
Političari poput popularnog ministra odbrane Borisa Pistorijusa ocenjuju da nije slučajan ni tajming posle sahrane Alekseja Navaljnog. Rusi očito već par nedelja imaju snimak, ali su ga objavili tek sada.
Šta opozicija prebacuje Šolcu?
Opozicioni Demohrišćani – prema anketama, daleko najjača stranka u Nemačkoj – prebacuju kancelaru Šolcu što okleva sa isporukom Taurusa.
Takođe ga kritikuju zbog „lažne informacije“ da bi davanje Taurusa Kijevu podrazumevalo direktno učešće nemačkih vojnika u ratu.
Naime, na presretnutom snimku Ingo Gerharc objašnjava da bi Ukrajinci mogli samostalno da koriste projektile, posle duže obuke.
Inače, predstavnici svih partija su tražili hitru istragu o tome kako je moguće da Bundesver na najvišem nivou komunicira tako da se razgovor presretne.
Evropa je trenutno na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja koji se ustrostručio, a u Poljskoj porastao čak za 852 odsto. Tržište odražava rastući strah Evropljana od rata, rezulztat je istraživanja Stokholmskog instituta za istraživanje mira
Modžtaba Hamnei, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, nasledio je oca na mestu vrhovnog verskog vođe Irana. Izrael i SAD su ga unapred stavili na listu za odstrel. Šta znači njegovo naimenovanje
Saudijska Arabija je prijavila prve žrtve nakon napada, Izrael više od 3400 ciljeva, dok vlada u Bernu smatra da američki i izraelski napadi na Iran predstavljaju kršenje međunarodnog prava
Rat Amerike i Izraela protiv Irana ušao je u deveti dan nakon jutrošnjeg izraelskog udara na južni Liban i iranskog napada na postrojenje za desalinizaciju u Bahreinu. Incidenti ugrožavaju civilno stanovništvo i ključnu infrastrukturu, dok obe strane prebacuju odgovornost
Gest iranskih fudbalerki koje su odbile da pevaju himnu pokazuje jednu staru političku istinu: autoritarne vlasti ne zadovoljava samo poslušnost. One zahtevaju i javni dokaz lojalnosti. Upravo zato tišina ponekad postaje najopasniji oblik političkog otpora
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
