Moskva smatra da presretnuti razgovor oficira Bundesvera dokazuje direktno učešće Zapada u ratu u Ukrajini. U Nemačkoj je pak slučaj izazvao nove probleme za kancelara Šolca koji još uvek odbija da naoruža Ukrajinu moćnim projektilima tipa Taurus
Nastavlja se saga oko presretnutog razgovora četvorice oficira Bundesvera. U tom razgovoru, koji je obznanila ruska strana, razmatraju se mogućnosti nemačkih raketa koje Vlada u Berlinu još odbija da isporuči Kijevu.
Šta kažu u Moskvi?
Objavljeni transkript razgovora četvorice oficira Bundesvera pokazuje da nemačka vojska konkretno razgovara o planovima za napade na „rusku teritoriju“, ponovio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je rekao novinarima da je Rusija povodom toga preduzela korake i pozvala nemačkog ambasadora u Moskvi na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova, objavila je agencija RIA Novosti.
Peskov je istakao i da razgovor nemačkih oficira o planiranim udarima na Krim pokazuje direktnu umešanost Zapada u sukob u Ukrajini. Peskov je naglasio da mora da se radi da li je Bundesver to radio samoinicijativno ili je to deo državne politike Nemačke.
Šta se desilo?
Kako je „Vreme“ već pisalo, urednica ruskog propagandnog kanala RT objavila je audio-snimak od 38 minuta, čiju je autentičnost delimično potvrdio i zvanični Berlin.
U pitanju je snimak telefonske konferencije vodećih oficira Bundesvera, to jest vazduhoplovnih snaga. Ruska strana tvrdi da je snimak nastao 19. februara, a nemački mediji dodaju da je očito u pitanju bio razgovor koji je služio kao priprema za brifovanje ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Šta je sporno u razgovoru?
Četvorica oficira najpre ćaskaju neobavezno, a onda razmatraju kakve bi mogućnosti ukrajinskoj vojsci dali nemački projektili tipa Taurus, koje Vlada u Berlinu još uvek odbija da isporuči Kijevu.
Čuje se glas najverovatnije Inga Gerharca, inspektora Luftvafe – prvog čoveka nemačkog vojnog vazduhoplovstva – kako priča da bi Taurus teoretski mogao da pogodi i most koji povezuje međunarodno priznatu teritoriju Rusije i anektirano ukrajinsko poluostrvo Krim.
Gerharc razmatra i koliko bi komada moglo biti isporučeno, koliko bi trajala obuka ukrajinskih kolega, ali i jasno kaže da za sada nema zelenog svetla od Vlade u Berlinu za takve isporuke.
Zašto je objava osetljiva za Nemce?
Najpre jer se čuju određene osetljive vojne informacije, recimo o količini koju bi Bundesver mogao da isporuči ako dobije zeleno svetlo. Gerharc takođe potvrđuje ono što je već natuknuo i kancelar Olaf Šolc – da Britanci imaju „nekoliko ljudi na licu mesta“ koji pomažu Ukrajincima u upravljanju projektilima Storm Shadow.
Drugo, Nemci su obaveštajno probušeni. Iz Ministarstva odbrane kažu da verovatno nije korišćena dovoljno sigurna komunikacija za ovakav vid poverljivog razgovora, te pretpostavljaju da su ruske službe prisluškivale.
Slučajem se sada bavi nemačka Vojna kontraobaveštajna služba.
Šta je problem sa isporukom Taurusa?
Kancelar Olaf Šolc najoštriji je u odbijanju da isporuči projektile Taurus, dometa 500 kilometara. Za Šolca je to predug domet kojim bi Ukrajinci mogli da gađaju i međunarodno priznatu teritoriju Rusije.
Uprkos pritisku kod kuće, Šolc je ostao na tom stanovištu, ponavljajući da Nemačka i NATO ne mogu dozvoliti sebi da uđu u direktan rat sa Rusijom.
To je bio direktan odgovor na izjavu Emanuela Makrona da „ne isključuje“ mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrajinu.
Šta Rusi postižu ovom objavom?
U analizi nemačkog javnog servisa ARD navodi se da Rusi objavom prisluškivanog razgovora žele da pokažu kako je Nemačka navodno već strana u ratu i da je duboko umešana, uprkos demantijima zvaničnog Berlina.
Političari poput popularnog ministra odbrane Borisa Pistorijusa ocenjuju da nije slučajan ni tajming posle sahrane Alekseja Navaljnog. Rusi očito već par nedelja imaju snimak, ali su ga objavili tek sada.
Šta opozicija prebacuje Šolcu?
Opozicioni Demohrišćani – prema anketama, daleko najjača stranka u Nemačkoj – prebacuju kancelaru Šolcu što okleva sa isporukom Taurusa.
Takođe ga kritikuju zbog „lažne informacije“ da bi davanje Taurusa Kijevu podrazumevalo direktno učešće nemačkih vojnika u ratu.
Naime, na presretnutom snimku Ingo Gerharc objašnjava da bi Ukrajinci mogli samostalno da koriste projektile, posle duže obuke.
Inače, predstavnici svih partija su tražili hitru istragu o tome kako je moguće da Bundesver na najvišem nivou komunicira tako da se razgovor presretne.
Trampu je potreban spoljnopolitički uspeh, Si ima jaču pregovaračku poziciju, a mogući dogovor SAD i Kine mogao bi da utiče na trgovinu, Tajvan, Iran, Ukrajinu i globalnu ravnotežu moći
Turista iz Sijetla snimljen kako baca kamen na ugroženu foku na Havajima, potom pretučen. U incidentu navodno rekao da je „bogat i da može da plati kaznu”
Savremeni ratovi „gutaju“ skupu municiju brže nego što može da se nadoknadi. Dok Pentagon troši milijarde i prazni zalihe raketa u sukobu sa Iranom, postavlja se pitanje koliko tehnološka prednost zaista vredi ako je ograničena tempom proizvodnje i krhkim lancima snabdevanja
Ruski brod koji je potonuo u Mediteranu 2024. godine prevozio je delove nuklearnih reaktora za Severnu Koreju, pokazuju navodi iz istrage
Upali su u filijalu izraelskog proizvođača oružja u Nemačkoj i uništili računare. Sada se „petorci iz Ulma“ sudi za „članstvo u kriminalnoj organizaciji“. A oni kažu da su hteli da zaustave „genocid“
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
