Kad je kancelarka bila omladinka

Za „Vreme“ iz Bona

Teoretski, Angela Merkel u svojoj biblioteci može da odredi čitavu policu samo za biografije o sebi. Sa omota bi joj se smešile i mrštile mlađe verzije Angele Merkel, a poslednja u nizu poslaganih knjiga bio bi pre desetak dana objavljen Prvi život Angele M. (Das erste Leben der Angela M.). Autori Ralf Georg Rojt i Ginter Lahman silno su želeli (i na kraju uspeli) da se iz hrpe biografija izdvoje na osnovu dve stvari: najpre, ova knjiga tematizuje samo prvih 35 godina života Angele Merkel u Istočnoj Nemačkoj (DDR) – do ujedinjenja; drugo, pisci nisu ni želeli da glume neutralnost – od korice do korice tekst je intoniran zaverenički, a proklamovani cilj je raskrinkavanje tamne prošlosti najmoćnije žene sveta.

Već na prvim stranama autorski duo ističe da javnost danas barata potpuno iskrivljenom slikom mlade Angele Merkel, devojačko Kasner: Povučena ćerka evangelističkog sveštenika koja odrasta na malom istočnonemačkom gazdinstvu i dobro pamti suze svoje majke prolivene jednog letnjeg prepodneva 1961. kada je porodica saznala za gradnju Zida koji će i fizički razdvojiti dve nemačke države. Autori obećavaju da će srušiti mit koji mladu Merkelovu prikazuje kao društvenu autsajderku posvećenu naučnoj karijeri, građanku koja je oduvek realni socijalizam posmatrala kao teret. Kroz mrenu laži na videlo će isplivati istina da su Merkelovoj važni samo „karijera i moć koja je sama sebi cilj“.

AGITACIJA I PROPAGANDA: Nakon detinjstva koje je Angela Kasner provela sa plavom pionirskom maramom oko vrata, usledile su studije fizike uz članstvo u Slobodnoj nemačkoj omladini (FDJ – Freie Deutsche Jugend). Ni pioniri ni omladina nisu materijal za aferu – uostalom, tokom decenija je DDR u partijsku državu usisao i mlado i staro, van nje ostajali su jedino ludo hrabri i ludi. „U FDJ-u mi je bilo lepo“, rekla je i sama Merkelova. „Uglavnom zbog sadržaja u slobodno vreme. Mnoge društvene aktivnosti su se odvijale isključivo kroz ovu organizaciju.“ Na opaske sa Zapada kancelarka je uvek odgovarala da se sa DDR nije moralo živeti u ljubavi, ali se moralo nekako živeti. Članstvo u komunističkoj omladini bilo je način prilagođavanja.

Ipak, autori nove biografije tvrde da je Merkelova u prilagođavanju otišla predaleko i za tu svoju tvrdnju imaju „krunskog svedoka“. U pitanju je Ginter Valter, nekadašnji kolega Angele Merkel na Centralnom institutu za fizičku hemiju pri Akademiji nauka DDR. Valter je 1980. godine bio sekretar osnovne ćelije FDJ na Institutu i jasno se seća da je Angela Merkel početkom godine u toj ćeliji bila zadužena za kulturu, a zatim za „agitaciju i propagandu“. Iako je svedok nov, optužba je stara i Angela Merkel je na nju davno odgovorila: „Agitacija i propaganda? Ne sećam se da sam agitovala na bio koji način, ja sam bila zadužena za kulturu na našem institutu“, a to je podrazumevalo „nabavku ulaznica za pozorište i organizaciju književnih večeri“.

Ceo Prvi život Angele M. zapravo se drži na kratkom citatu kolege Valtera koji će autorima Rojtu i Lahmanu biti dovoljan da Merkelovu nazivaju „funkcionerkom bliskom socijalističkom režimu“. Da bi se shvatilo gde je Merkelova stajala u piramidi, potreban je širi kontekst. Osnovna organizacija FDJ u kojoj je kancelarka navodno agitovala, bila je tek jedna od 72 takve organizacije na Akademiji nauka u Berlinu, a komunistička omladina na Akademiji samo deo mozaika u Istočnoj Nemačkoj. Ključnu stvar primećuju u „Badiše cajtungu“ kada pišu da bi „daleko zanimljivije bilo saznati na koji način je Merkelova rečima i delima uzdizala realni socijalizam. O tome u ovoj biografiji ne piše ništa.“

IZBEGNUTI GRESI: Manjak činjenica, kako to obično biva, nadoknađuje se viškom spekulacije. Tako se ponavlja tumačenje bivšeg ministra saobraćaj iz CDU Gintera Krauzea, koji je bio posebno oštar prema svojoj nekadašnjoj koleginici iz Vlade. „U sferi agitacije i propagande je glavni zadatak ispiranje mozga marksizmom. Time se ona bavila, a ne kulturom“, tvrdi Krauze i dodaje: „Kod ove žene me jednostavno nervira činjenica da ne priznaje da je bila bliska sistemu u DDR.“ Međutim, ovih dana preovlađuju drugačija tumačenja, recimo ono Klausa Šredera, istoričara koji se bavi istočnonemačkom režimskom partijom SED. „Kada se danas kaže ‘agitacija i propaganda’, to zvuči kao da iza toga stoji sam Gebels“, rekao je Šreder za Dojče vele. „Ali za ideološku ocenu Angele Merkel mnogo je važnija činjenica da se ona nikada nije učlanila u SED.“

Nakon ujedinjenja Nemačke, prvi smrtni greh političara bilo je upravo članstvo u Partiji socijalističkog jedinstva Nemačke. Drugi greh – zbog kojeg je pao i istočnonemački premijer-ujedinitelj Lotar de Mezijer – bila je saradnja sa zloglasnim Štazijem. Tu saradnju je Angela Merkel, prema sopstvenim navodima, odbila. Desilo se to nakon razgovora za posao na Višoj tehničkoj školi u Ilmenau – dvojicu agenata koji su hteli da je vrbuju Merkelova je odbila rečima da nije osoba od poverenja i da bi prvom prilikom sve izbrbljala mužu. Tako je današnja kancelarka izbegla da postane deo mreže od 190.000 „nezvaničnih saradnika“ Štazija.

U tom svetlu, neubedljivo deluju i ostala „skandalozna otkrića“ iz nove biografije. Recimo, podatak da je zagubljen jedini primerak njenog rada iz marksizma-lenjinizma – obaveznog za sve studente – gde je na 50 strana pisala „Šta je socijalistički način života“. Ili prvi put pomenuta (i dokumentovana) činjenica da je Angela Merkel na Akademiji nauka bila u rukovodstvu Sindikata. Ili činjenica da je od 1986. imala dozvolu da poslovno putuje i u Zapadnu Nemačku, što je privilegija koju su dobijali samo građani od poverenja – oni kojima je režim verovao da će se zaista i vratiti sa puta. Ili sećanje jedne gošće sa Zapada kojoj je Merkelova navodno rekla: „Ako reformišemo DDR, to neće biti po ugledu na Saveznu Republiku Nemačku.“ Ili izveštaj jednog kolege, inače „dopisnika“ Štazija, da je Angela Merkel „čvrsto privržena našoj državi“, što je zaključeno iz razgovora o prilikama u Poljskoj gde je u to vreme Solidarnost pretila da poljulja sovjetski model komunizma.

PAUL I PAULA: Biografija se povremeno sasvim odmiče od svoje protagonistkinje da bi slikala prilike koje su se u Istočnom bloku menjale kako se od Staljina, preko Hruščova i Brežnjeva, išlo ka Gorbačovu. Najveća (jedina?) vrednost Prvog života Angele M. leži u faktografiji jer iza skoro svakog reda stoje relevantne izjave ili dokumenti pomenuti u 665 fusnota. Nedovoljno da oduševi javnost i taman da se uklopi u sivilo niza biografija o Angeli Merkel. „Da su gospoda autori bili skromni, možda bi se njihova knjiga i čitala. Nažalost, hteli su da preuveličavaju“, komentariše „Tagesšpigel“. „Istraživanje koje istočnonemačkoj istoriji Angele M. jedva da dodaje nekoliko detalja veštački je naduvano u razotkrivanje kancelarke.“ Ili komentar uglednog „Frankfurter algemajne cajtunga“, koji ismeva pokušaj Rojta i Lahmana da u svemu traže zaveru: „Komunistička dijalektika nas je sve zbunila, autori ove biografije su živi dokaz.“

Nije čudo što autorski dvojac, tokom pisanja dela, nije dobio odgovor na obiman upitnik koji je upućen na adresu kancelarke. Nije čudo ni što je, nakon što je knjiga završena, od kancelarke kao reakcija stigao laički odgovor: „Mogu da se oslonim samo na svoje sećanje. Važno mi je da nisam ništa sakrila. Možda ponešto nisam ispričala jer me niko nikada nije pitao“, rekla je Merkelova. Simboliku je upotpunio ambijent – jer novinari su kancelarku pitali o agitaciji i propagandi neposredno posle projekcije kultnog istočnonemačkog filma Legenda o Paulu i Pauli, koji je Merkelova odabrala da predstavi na poziv Nemačke filmske akademije.

SLAMKA ZA OPOZICIJU: Iako deluje da se podigla bez razloga, prašina bi mogla da bude u vazduhu još neko vreme. Jer opoziciji, četiri meseca pred parlamentarne izbore, dobro dođe svaka tema koja može da našteti reputaciji Angele Merkel ili njenim demohrišćanima. „Onaj ko je u DDR radio na Akademiji nauka, sigurno nije bio državni neprijatelj broj 1. To na istoku zna svako stariji od 45 godina“, rekao je političar zelenih Antje Hermenau. I iz redova najvećeg rivala – Socijaldemokratske partije – traže da Merkelova zauzme zvanični stav o svojoj istočnonemačkoj mladosti.

Teško da će dobiti više od onog kratkog odgovora iz bioskopa. Čak je i glasoviti levičar iz Istočne Nemačke Gregor Gizi uzeo Merkelovu u zaštitu i nazvao navode u biografiji glupostima. „U Merkelovoj je možda i premalo DDR, s obzirom na to da slabo radi na problemima istočnog dela zemlje“, rekao je Gizi za magazin „Štern“.

Pred septembarske izbore opoziciji izgleda ostaje da nađe druge teme gde može da poentira. Podrška građana za CDU iznosi ogromnih 41 odsto, slede socijaldemokrate sa 29 i zeleni sa 13 odsto. Liberali, tradicionalni koalicioni partner demohrišćana, za sada se koprcaju oko cenzusa, ali treba očekivati da im CDU „pozajmi“ koji glas tako što pozove svoje birače da glasaju za liberale. Ukoliko ne bude značajnih lomova, Angela Merkel će dobiti i treći mandat na čelu Nemačke, a biografi priliku da se opet raspišu. Možda im ovog puta polazna tačka za teoriju zavere bude zvanična Fejsbuk stranica kancelarke. Tamo su kao omiljeni pisci navedeni Tolstoj i Dostojevski, a kao životni san – putovanje transibirskom železnicom od Moskve do Vladivostoka.

SLIKE IZ ŽIVOTA: Detinjstvo u Templinu – pored Angele Kasner je njen najbolji drug iz detinjstva Matijas Rau foto: matijas rau

Sa medaljom Lesing za poseban doprinos u FDJ (1970) foto: gead laust

Tokom studija u Lajpcigu 1976.

Na proslavi sa prijateljima foto: gunter valter

Angela Merkel i Lotar de Mezijer (njen mentor iz Istočnog CDU i poslednji premijer nezavisnog DDR) foto: j. h. darhinger