Nakon što je južnokorejski predsednik u utorak proglasio vanredno stanje, a parlament iste večeri ukinuo, opozicioni poslanici u sredu zatražili su njegovu ostavku
Južnokorejski opozicioni poslanici podneli su u sredu (4. decembra) zahtev za opoziv predsednika Jun Suk Jeola, nekoliko sati nakon što je predsednik nakratko bio uveo vanredno stanje u neočekivanom potezu koji je uznemirio naciju, piše Glas Amerike.
Demokratska stranka je u saopštenju navela da je Junov potez „teško kršenje“ ustava zemlje.
„To je bio težak čin pobune i pruža savršenu osnovu za njegov opoziv“, navodi se u saopštenju.
Demokratska stranka pozvala je Juna da podnese ostavku, rekavši da će, ako to ne učini, stranka „odmah pokrenuti postupak opoziva u skladu sa voljom naroda“.
Junova kancelarija saopštila je u sredu da su visoki savetnici i sekretari predsednika ponudili ostavke.
Uvođenje vanrednog stanja
U utorak (3. decembra) južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol proglasio je vanredno stanje u nenajavljenom televizijskom obraćanju optužujući glavnu opozicionu stranku u zemlji za simpatije prema Severnoj Koreji i za antidržavne aktivnosti.
Jun je označio akcije opozicije kao „jasno antidržavno ponašanje koje ima za cilj podsticanje pobune“ i istakao da su ti akti „paralizovali državne poslove i pretvorili Narodnu skupštinu u jazbinu kriminalaca“, piše CNN.
On je opisao vanredno stanje kao neophodnu meru za iskorenjivanje ovih „besramnih pro-severnih antidržavnih snaga“.
Nakon toga, na ulazu u zgradu Narodne skupštine u Seulu bila je raspoređena policija koja je sprečavala ljude da prođu ka skupštini.
Pored jakog prisustva policije ispred južnokorejskog parlamenta, pojavile su se i slike i snimci helikoptera koji kruže iznad njega.
Ukidanje vanrednog stanja
Dok su se sukobi odvijali ispred zgrade parlamenta, političari u njoj održali su sednicu na kojoj su glasali o vanrednom stanju koje je proglasio južnokorejski predsednik.
Parlament je sada izglasao blokadu tog proglasa, a predsednik parlamenta ga je proglasio nevažećim.
Predsednik parlamenta Vu Von-sik podneo je rezoluciju kojom se poziva na ukidanje vanrednog stanja oko jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu.
Za rezoluciju je glasalo 190 od 300 predstavnika vladajućih i opozicionih partija.
Čuveni američki diplomata i tvorac strategije obuzdavanja SSSR upozoravao je američke političke kreatore na da će širenje NATO na istok imati vrlo negativne posledice po američko-ruske odnose, nazvavši to “strateškom pogreškom epskih razmera”
Autobiografija Angele Merkel, koliko god bila suzdržana i lišena pikanterija koje bi privukle senzacionalističku pažnju, nosi izuzetnu vrednost za razumevanje mnogih savremenih političkih, ekonomskih i geopolitičkih procesa i kriza. Bivša nemačka kanacelarka temama pristupa s gledišta državničke odgovornosti i javne politike, a ne kroz prizmu trivijalnih detalja ili insajderskih svedočenja
Manjinskoj Vladi Francuske Mišela Barnijea izglasano nepoverenju u parlamentu. Time je postala najkraće trajala administracija Pete republike
Do sada uglavnom nepoznati desničarski ekstremista Kalin Đeorđesku mogao bi da postane novi predsednik Rumunije – i to zahvaljujući TikToku. Da li su danas društvene mreže odlučujuća platforma na kojoj se dobijaju ili gube izbori
Francuska bi od srede mogla da ostane bez vlade, što bi izazvalo ozbiljnu političku krizu. Sukob s levicom i desnicom oko budžeta mogao bi da obori vladu premijera Mišela Barnijea. A šta posle – potpuno je nejasno
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
