Tokom parlamentarnog zasedanja 4. juna izbila je tuča u bugarskoj skupštini, javila je makedonska agencija MIA. Izazavala ju je odluka da Bugarska pristupi evrozoni i nacionalnu valutu lev zameni za evro.
Incident su izazvali proruski poslanici „Obnove“ koji su na poziv lidera Kostadina Kostadinova blokirali pristup govornici na koju se potom sam popeo.
„Danas je crn dan za Bugarsku, janičari sahranjuju našu zemlju“, rekao je Kostadinov.
Šta se dogodilo
Agencija MIA dodaje da fotografije koje su objavili bugarski mediji pokazuju da je došlo do fizičkog obračuna između dva poslanika.
Poslanička grupa „„Produžavamo sa promenama – Demokratska Bugarska“ podnela je predlog za smenu Conča Ganeva iz stranke „Obnove“ sa mesta zamenika predsednika parlamenta.
Razlog je što je tenzija eskalirala u plenarnoj sali kada je Ganev udario poslanika Javora Božankova iz „Produžavamo sa promenama – Demokratska Bugarska“.
Pobornici zadržavanja bugarske nacionalne valute su protestovale ispred zgrade narodne skupštine od jutra 4. juna, a Kostadinov je pozvao demonstrante da blokiraju parlament.
Evropska komisija objavila je 4. juna da je Bugarska ispunila uslove za usvajanje jedinstvene evropske valute evra od 1. januara 2026. godine, čime će ona postati 21. članica evro zone, tri godine posle Hrvatske.
Zvaničnu odluku o tome treba da donesu 8. jula ministri finansija EU, ali se ne očekuje nikakvo protivljenje pošto Bugarska sa 6,4 miliona stanovnika ispunjava sve tehničke uslove.
Evropska centralna banka (ECB) takođe je dala pozitivno mišljenje za uvođenje evra u Bugarskoj.
Ko je protiv evra i zašto
„Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcavanje na Titanik“, rekao je za AFP Nikolaj Ivanov, penzionisani visoki zvaničnik, na nedavnom protestu na kojem se poziva na zadržavanje leva.
U Bugarskoj protesti protiv uvođenja zajedničke evropske valute traju od januara, a izneseni su i zahtevi da se po ptom pitanju raspiše referendum. U Bugarskoj je još sveže sećanje na ekonomsku krizu iz 1996.-1997. u kojoj je bankrotiralo 14 banaka, a hiperinflacija je bila veća od 300 odsto, što je podstaklo opoziciju u zemlji da tvrdi da bi nešto slično moglo da se ponovi.
Nekoliko nedavnih anketa pokazalo je da je gotovo polovina ispitanika izjavila da se protivi pridruživanju Bugarske evrozoni. Rasprava je ponovno rasplamsala propagandu protiv EU, a mnogi od onih koji se protive usvajanju evra počeli da mašu ruskim zastavama.
Bugarska ušteđevina ide u Ukrajinu?
Bugarska, koja se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine, najsiromašnija je država EU, a siromašni se boje da će ulaskom u evrozonu još više osiromašiti, rekla je Boriana Dimitrova, predsednica instituta Alpha Research za hrvatski Indeks.
Proruski predsednik zemlje Rumen Radev je optužio vladu da ne sprovodi potrebne mere kako bi se najranjivijima omogućilo da izdrže šok usvajanja evra. Prema podacima Eurostata, trećina Bugara suočila se prošle godine s pretnjom siromaštva ili socijalne isključenosti.
U dezinformacijama koje se šire društvenim mrežama, lažno se tvrdi da će uvođenjem evra Brisel konfiskovati ušteđevine kako bi finansirao Ukrajinu, dok u većim gradovima i među obrazovanim stanovništvom prelazak na evro vide kao logičan korak u procesu evropskih integracija.
Da li je evro pomogao Hrvatskoj
Hrvatska je u EU ušla 2013. godine, a deceniju kasnije i u evrozonu, kada je ukinula kunu i usvojila evro kao jedinu valutu plaćanja u zemlji.
Koristi od uvođenja evra su trajne i velike, a troškovi kratkotrajni i mali – predviđale su analize tokom pripreme Hrvatske za prelazak na novu valutu.
I dalje je, ipak, nemali broj onih koji su veruju da je uvođenje evra uticalo na rast cena. Prema istraživanju Eurobarometra iz februara 2023. godine, sedam od 10 ispitanika je mislilo da je evro uticao na povećanje svih cena.
Zvaničnici Hrvatske narodne banke (HNB) su međutim tvrdili da je taj uticaj bio zanemarljiv, ističući da je Hrvatska bila prva zemlja Evropske unije koja je uvela evro u vreme kada je inflacija već bila visoka.
