Jačanje klana Kadirovih

U Čečeniji su u nedelju održani parlamentarni izbori, prvi put od 1997. Pravno gledano, to je bio poslednji korak u formiranju organa vlasti, tako da Čečenija sada ima svoj parlament, vladu i izabranog predsednika, ili, kako je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio, „na taj način je završen formalno-pravni proces uspostavljanja ustavnog uređenja u Republici“.

Izbori su uz to bili još jedna zgodna prilika za ruske vlasti da pokažu da se situacija u Čečeniji normalizuje, kao i da borba protiv terorizma i politika Kremlja prema Čečeniji daju dobre rezultate. Tako, na primer, u izjavama ruskih zvaničnika, kao i čečenskog establišmenta, čak i termin „čečenizacija“ u poslednje vreme dobija pozitivno značenje, kao simbol uspešne politike u borbi protiv terorizma i separatizma. Osim toga, nema političara u Rusiji, koji se bavi Čečenijom, a da nije izjavio da je u poslednjih nekoliko meseci ova kavkaska republika mnogo mirnija od susednih, poput Dagestana, Severne Osetije, Kabardino Balkarije i ostalih.

Naravno, uvek ima i onih koji ne misle tako.

BEZ NOVIH LICA: Što se rezultata izbora tiče, ubedljivu većinu u dvodomnom parlamentu Čečenije osvojila je prokremljovska Jedinstvena Rusija, koja je, prema preliminarnim rezultatima, dobila oko 60 odsto glasova, zatim slede Komunistička partija, sa 12, pa Jabloko, sa deset procenata. Treba istaći da na izborima nije učestvovala nijedna lokalna stranka. Naravno, čečenski pobunjenici nisu priznali izbore, dok Savet Evrope i Evropski parlament sumnjaju u njihovu regularnost. Što se kandidata tiče, moglo bi se reći da oni imaju tri osnovne karakteristike. Prvo, gotovo svi već rade u čečenskim organima vlasti, zatim, na listama nije bilo nijednog kritičara ruske politike prema Čečeniji, kao ni potencijalnih rivala Ramzana Kadirova, potpredsednika vlade i po mnogima najmoćnijeg čoveka u Čečeniji. Novih lica gotovo da nije bilo, kao ni nezavisnih političara, poznatih ličnosti ili bivših separatista koji su promenili stranu (izuzev dvojice koji su otpušteni iz nepriznate vlade ubijenog pobunjeničkog lidera Aslana Mashadova, a sada podržavaju Ramzana Kadirova).

Tako je, prema većini analiza, najveći dobitnik na ovim izborima upravo Ramzan Kadirov. On je na izborima podržao Jedinstvenu Rusiju, ali se njegovi saradnici nalaze na listama svih ostalih partija. Takođe, Ramzan Kadirov je glavna ličnost u sprovođenju politike Kremlja u Čečeniji. Na mesto potpredsednika vlade došao je posle ubistva svog oca Ahmata Kadirova, bivšeg predsednika Čečenije, ubijenog u maju prošle godine.

Ahmat Kadirov bio je ključna ličnost za uspostavljanje mira u ovoj ruskoj republici. Kao vođa moćnog klana Kadirovih, bio je u stanju da smiri i ujedini mnogobrojne čečenske klanove, kao i da i faktički Čečeniju vrati pod okrilje Rusije. Njegova smrt bila je veliki gubitak za vlasti u Moskvi.

NAGLO JAČANJE: Ramzan Kadirov nasledio je položaj klanovskog vođe od svog oca. Uticaj temelji, pre svega, na ličnoj vojsci od nekoliko hiljada boraca, kao i na unosnim poslovima sa naftom koji su mu povereni kada je ušao u organe vlasti. Takođe, poznat je i po izjavi da će „uskoro Čečenija biti najsigurnije mesto na svetu“. Analitičari ruskog časopisa „Nezavisnaja gazeta“ koji su se bavili parlamentarnim izborima u Čečeniji još početkom avgusta, ocenili su da će „ličnost koja bude kontrolisala čečenski parlament imati najviše uticaja na izbor narednog predsednika Čečenije“. Oni smatraju da će to biti upravo Ramzan Kadirov.

Upravo njegovo naglo jačanje izaziva najviše kritika na račun vlasti u Moskvi. Analitičari poput Valerija Tiškova, direktora Instituta za etnologiju i antropologiju pri Ruskoj akademiji nauka, smatraju da Rusija umesto vladavine prava na Kavkazu samo ojačava klanovsku strukturu i klanovske podele, prema formuli – lojalnost u zamenu za značajne finansijske i političke privilegije. Organizacije za ljudska prava takođe kritikuju izbore i ukupnu politiku prema Čečeniji. Tako, na primer, organizacija Ljudska prava u Rusiji smatra da je situacija u Čečeniji koju prikazuju ruske vlasti „daleko od stanja na terenu“, a o parlamentarnim izborima kaže da su „cinična i opasna igra u atmosferi nasilja i straha“. To može izgledati i preterano, ali ima činjenica koje potvrđuju ovakve stavove. Nedelju dana pre izbora, 20. novembra, glasali su vojnici u tri mesta na granici između Čečenije i Gruzije. Samo tog dana u 32 teroristička napada poginulo je 15 vojnika i dva policajca. To znači da pobunjenici još imaju jaka uporišta u Čečeniji. S druge strane, ti napadi su bili očekivani, dok ih je pre i posle toga bilo daleko manje. Naravno, ukoliko se posmatra statistika, Čečenija je zaista mnogo mirnija nego što je bila i zaista sada ima više problema u okolnim republikama nego u Čečeniji.

Osnovno pitanje je da li je to rezultat ruske politike ili nove politike čečenskih militanata koji nemeravaju da prošire aktivnosti širom Kavkaza (o čemu je „Vreme“ pisalo u broju 772). Učestali napadi u Dagestanu i Ingušetiji, kao i dvodnevni obračun polovinom oktobra u Naljčiku (Kabardino Balkarija) na svoj način govore da se terorizam širi Kavkazom. Takođe, novi lider čečenskih terorista Abdul Halim Saduljajev uneo je i neke novine u njihove dosadašnje aktivnosti. Za razliku od svog prethodnika Aslana Mashadova, koji je ubijen 8. marta ove godine, Saduljajev važi za mnogo radikalnijeg. Mashadov je, na primer, često pozivao ruske vlasti na pregovore, dok Saduljajev to ne čini, i u jednoj izjavi je rekao da se ne protivi pregovorima, ali da ih on neće nuditi. Uočljivo je i njegovo jače pozivanje na islam i odbojnost prema Zapadu i zapadnim vrednostima. Najavio je i to da mete budućih napada više neće biti civili, već isključivo zvaničnici i organi bezbednosti.

Ove poruke ruske vlasti shvatile su vrlo ozbiljno, tako da iza njihovih ohrabrujućih izjava ipak stoji velika briga, jer se pokazalo da postoje realne osnove za širenje nasilja. Ukupne ruske snage na Kavkazu dodatno su ojačane, dok je oko 400 izbornih mesta u Čečeniji obezbeđivalo čak 24.000 vojnika i policajaca, uz 3500 njih u rezervi.

NOVA STRATEGIJA: Dosta pažnje privukla je i najava čečenskog predsednika Alua Alhanova da planira da se sastane sa „liderima bivšeg kriminalnog režima Aslana Mashadova“ u Briselu. Alhanov je izjavio i da će Čečenija amnestirati sve militantne grupe koje pokazuju nameru da se odreknu nasilja. Iako nije rekao kada će sastanak biti održan i sa kim će se sastati, takva njegova izjava bitno je drugačija u odnosu na prethodne i u suprotnosti je sa dosadašnjim čvrstim stavom Kremlja da nema nikakvih pregovora sa teroristima. Kako je gotovo nemoguće da se on sam odlučio na takav korak, bez dozvole iz Moskve, nije jasno da li je reč o najavi nove politike, ili samo tzv. izjavi za spoljnu upotrebu, kako su je pojedini analitičari ocenili. Kako je stanje ljudskih prava u Čečeniji osnova za kritikovanje ruskog režima na Zapadu, vlasti u Moskvi stalno pokušavaju da ublaže te kritike. O čemu je zapravo reč, pokazaće vreme.

Primetno je da se počelo mnogo više raditi na planu propagande. Posebno je interesantna ideja o pokušaju implementacije politike koja nastoji da stvori „državni islam“. Naime, da bi se suprotstavili uticaju vahabita, ruske vlasti pokušavaju da ojačaju uticaj umerenijih islamskih frakcija. Početkom avgusta, uz veliku „pomoć“ Ramzana Kadirova, grupa čečenskih muftija objavila je džihad (svetski rat) protiv vahabizma. Nedugo potom Ramzan je izjavio da će u Groznom biti podignuta najveća džamija u Evropi, kao i nove medrese koje „će pomoći u širenju pravih islamskih vrednosti, koje nemaju veze sa ekstremizmom“. Iz sličnih razloga čečenski predsednik Alu Alhanov posetio je Siriju i Jordan polovinom septembra, zajedno sa muftijama iz Čečenije, Ingušetije i Dagestana. U Siriji su verske institucije odgovorne sekularnim vlastima, tako da ruske vlasti smatraju da mogu da preuzmu neka sirijska iskustva i primene ih na Kavkazu.

Teško je prognozirati koliko će parlamentarni izbori u Čečeniji doprineti daljoj stabilizaciji stanja u toj republici. Za sada je sigurno da je Ramzan Kadirov povećao svoj ionako veliki uticaj i da se sada zaista može smatrati najuticajnijom ličnošću u Čečeniji. Na čiju štetu, još nije jasno, kao što se ne zna da li će on u budućnosti biti dobitak ili gubitak za Rusiju. Kako u izjavama ruskih političara koje govore da je situacija u Čečeniji mnogo stabilnija nego pre ima dosta istine, naredni koraci bi, osim suzbijanja terorističkih aktivnosti, trebalo da se odnose i na povećanje životnog standarda, kao i na rešavanje problema nezaposlenosti koja dostiže ogromne razmere. Na Ramzanu je da obezbedi i da velika pomoć koju Federacija obezbeđuje za Čečeniju neometano stiže na odredište, kao što je to radio i njegov otac. Bez svega toga, o potpunoj stabilizaciji nema ni govora. Naravno, rezultati (ukoliko ih bude bilo) ne mogu se očekivati u bliskoj budućnosti.

Ruski organi bezbednosti do sada nisu pokazali da mogu da obezbede poštovanje ljudskih prava i sigurnost svih građana na Kavkazu. U stvari, ima mnogo slučajeva gde su oni bili ti koji ih krše. Nažalost, izgleda da je to pitanje do sada bilo zaobilaženo u Moskvi, tako da je dosadašnja represija samo išla na ruku teroristima. Iako terorizam na Kavkazu ima i međunarodnu dimenziju, koja se stalno ističe, njegovi koreni su ipak lokalni, pa mu se, prema tome, treba suprotstaviti tamo gde postoje uslovi da se javi, i to sredstvima koja nemaju samo represivni karakter.