Izraelska vojska je u subotu u ranim jutarnjim satima napala ciljeve u Iranu. Ovo je odgovor Izraela na iranski napad balističkim raketama 1. oktobra. Teheran je ranije upozoravao da će odgovoriti na eventualnu izraelsku odmazdu
Izrael je u subotu u ranim jutarnjim satima napao ciljeve u Iranu. „To je reakacija na napade iranskog režima na Izrael koji traju mesecima“, saopštila je izraelska vojska. U toku su „precizni napadi“ na vojne ciljeve u Iranu.
U Teheranu i u obližnjem gradu Karaju čule su se jake eksplozije, izvestila je iranska državna televizija. Prve detonacije su zabeležene oko 2:15 časova. Iranska protivvazdušna odbrana je navodno odgvorila na napade.
Izraelski izvori navode da je, do sada, u akciji učestvovalo više od 100 borbenih aviona, uključujući letelice F-35 i F-15. Na meti je, navodno, i komanda iranske Revolucionarne garde.
U prvi mah nije bilo poznato koje je sve ciljeve Izrael napao i da li ima žrtava. Iranska agencija Fars je objavila da su napadnute vojne baze jugozapadno od Teherana. Državni mediji su javili da je Iran zatvorio svoj vazdušni prostor. Prema izveštajima sa lica mesta, internet u Iranu je radio veoma otežano.
Pozivajući se na jednog predstavnika izraelske vlade, američke televizije CBS i ABC News izvestile su da Izrael nije napao atomska postrojenja i rafinerije nafte, protiv čega se ranije izjasnila Bela kuća.
Odgovor na iranske napade
Izraelska vojska je saopštila da iranski režim preko svojih satelita i direktno od 7. oktobra prošle godina, kada je Hamas izveo brutalnu i krvavu akciju na izraelskoj teritoriji, nemilosrdno napada Izrael, te da država Izrael „kao i svaka druga suverena država na svetu ima paravo i obavezu da na to regauje”.
Vojnom odmazdom je iz podzemnog komandnog centra izraelskog ratnog vazduhoplovstva u Glavnom štabu vojske u Tel Avivu rukovodio šef Generalštaba Herzi Halevi zajedno sa komnadantom ratne avijacija Tomerom Barom.
Izraelski mediji su javili da su izvedena „tri talasa napada“ na Iran i da je akcija uspešno završena.
„Naši avioni su se vratili kući“, glasilo je jedno saopštenje. „Odmazda je sprovedena, misija je izvršena“.
Nije bilo zvaničnog saopštenja da li će Izrael nastaviti sa napadima na Iran.
Gađano dvadeset ciljeva
izraelski mediji izveštavaju da je borbena akcija okončana i da je tokom noći pogođeno 20 ciljeva na teritoriji Irana, među njima i komanda iranske Revolucionarne garde.
Iranski analitičar Mohamad Marandi je još u toku napada rekao da su vlasti u Teheranu očekivale snažnije udare i da su spremne za rat sa Izraelom, prenosi RTS.
Na izraelski napad se čekalo nedeljama
Vojni udar Izraelaca se očekuje još od 1. Oktobra, kada je Iran ispalio oko 200 balističkih raketa na Izrael.
Prvi napad na Izrael sa iranske teritorije je izveden još 13. aprila, što je bio presedan u dosadašnjim višedecenijskim sukobima dve države.
Sjedinjene Države i drugi zapadni saveznici ulažu velike napore da se ne rasplamsa direktna vojna konfrontacija dve regionalen sile koja bi za čitav region mogla da ima nesagledive posledice.
SAD: Izraelski napadi su „samoodbrana“
Bela kuća je navodno o izraelskim napadima na Iran bila infiormisana neposredno pre nego što su počeli. Američki ministar odbrane Lojd Ostin je telefonom razgovarao sa svojim izraelskim kolegom Joavom Galantom, javio je NBC pozivajući se na izvore u vladi SAD.
Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Šon Savet je izraelske vojne udare na Iran okarakterisao kao „samoodbranu“ i rekao da su „ciljani napadi na vojne objekte“ rekacija na iranski raketni napad na Izrael 1. oktobra.
Meta postrojenja za proizvodnju raketa
Na društvenim mrežama kruže snimci i fotografije koji prikazuju eksplozije u Teheranu.
Nemački “Špigel” piše da su se tokom noći na subotu eksplozije čule i u Siriji. Državna agencija Sana javlja da je sirijska vazdušna odbrana zajedno sa savezničkim Iranom iznad Damaska “presrela neprijateljske projektile”.
Po okončanju vazdušnih udara na Iran izraelska vojska je saopštila da „će učiniti sve što je neophodno da zaštiti državu Izrael i iszraleski narod“.
Precizirano je da je ratno vazduhoplovstvo na osnovu obaveštajnih podataka gađalo postrojenja za proizvodnju raketa kojima je Iran poslednjih godina gađao Izrael.
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je pokazalo da lako može da probije iransku protivvazdušnu odbranu i, samo ako hoće, da uništi nuklearne elektrane i rafinerije u Iranu što bi izazvalo pravu katastrofu. Premijer Benjamin Netanjahu je to navodno nameravao, ali odustao zbog izričitog protivljenja SAD.
Izraelska Komanda za protivvazdušnu odbranu tvrdi da je „uspešno“ odbila napade i da je šteta „ograničena“. Potvrde za to nema.
Američki portal: Izrael obavestio Iran šta će biti mete napada
Izrael je unapred upozorio Iran na predstojeći napad i potencijalne ciljeve, pozivajući ga da se uzdrži od odgovora novim napadom, prenosi portal Aksios, pozivajući se na tri upućena izvora.
Irancima su unapred naznačili koje bi mete generalno napali, a koje ne bi, navodi američki portal.
Izraelska poruka bila je pokušaj da se ograniči aktuelna razmena napada između Izraela i Irana i spreči šira eskalacija, rekli su izvori.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!