Čak 72 sata nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile region Valesnije u Španiji i dalje ima ljudi do kojih pomoć ne može da stigne. Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da su prodavnice prazne, mnogi su bez krova nad glavom i svaka pomoć je dobrodošla
Hiljade volontera u regionu Valensije na istoku Španije pomažu u čišćenju nakon katastrofalnih poplava u kojima je poginulo najmanje 205 ljudi.
Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da je situacija u okolnim mestima veoma teška i da je potrebna svaka vrsta pomoći.
„U ovom trenutku je potrebna voda, hrana, treba što pre restrukturirati i obnoviti snabdevanje električnom energijom i mrežu pijaće vode, a pre svega dovesti mehanizaciju, uključujući kamione bagere i sve ostalo”, kaže Montalvo.
Prošlo je 72 sata otkako se sva ova trageijda desila, a kako priča, putevi do mnogih gradovia su još blokirani.
„Ima mnogo blata, nagomilani automobili blokiraju prilaze gradovima”, objašnjava.
Nema struje, vode ni gasa
Sagovornik „Vremena” priča da je pomoć počela da stiže, ali u pojedinim mestima ljudi i dalje nemaju vodu, struju ni gas.
“U supermarketima nema ništa i to je prilično teška situacija”, dodaje.
Mobilisani su i vojska i policija ali, kako kaže, razmere katastrofe su velike.
„Ima mnogo ljudi kojima su prekiute veze, ne mogu da se jave za pomoć. Mnogo starijih ljudi je još zarobljeno u svojim kućama i potrebno da se probije teška mehanizacija do njih da bi ih izvukli. Kao i da bi uklonili automobile koje je voda nanela”, kaže Montalvo.
Naš sagovornik dodaje da je bilo upozorenja Vlade, ali da je ova tragedija karakteristična.
“Ne znam ko je odgovoran. Stanovništvo nije moglo da predvidi ovo jer, kiša je počela da pada u okolnim mestima, a za nekoliko minuta su putevi i kuće u Valnesiji bili poplavljeni. Za kratko vreme se izlilo preko 300 litara vode po jednom metru kvadratnom. Tolika količina vode padne u Valensiji za godinu dana”, kaže Montalvo.
Mnogi ljudi su ostali bez domova.
„Neki su se sklonili kod rođaka u mesta koja nisu pogođena poplavama. Sportski centri su pretvoreni skloništa. Ljudi noće na dušecima sa ćebadima, snalaze se.
Ljudi ne spavaju već danima jer pokušavaju da raskrče blato kako bi što pre normalno profukcionisao grad”, kaže Montalvo.
Najsmrtonosnija katastrofa u modernoj istoriji
Poplave, koje su taj region pogodile pre tri dana, su najsmrtonosnija katastrofa koja je pogodila ovu zemlju u modernoj istoriji.
Španiju je slična tragedija u regionu Valensije zadesila 1957. godine, reka Turija se izlila i odnela mnoge živote. Prirodne katastrofe su zadesile su Španiju i 1996. godine. Iako ovo nije jedinstven događaj, ovog puta su najtragičnije posledice.
Poplave su uništile infrastrukturu Valensije, mostove, puteve i železničke pruge, a potopljeno je i poljoprivredno zemljište u regionu na kome se proizvodi oko dve trećine prinosa španskih citrusa, poput pomorandže, koje zemlja izvozi širom sveta.
Regionalne vlasti su se zahvalile volonterima u objavi na platformi Iks, ali su zamolili ljude da ne dolaze u najteže pogođena područja, navodeći da bi prisustvo velikog broja volontera moglo da zakomplikuje pristup hitnim službama.
Španija se sprema za još padavina i potencijalnih bujičnih poplava.
Tramp je objavio da ga neće zadovoljiti ništa osim “bezuslovne predaje” Irana. Netanjahu bi da ostvari “želju kojoj se nada već 40 godina”. A to je – kako kažu pojedini analitičari – da Iran bude “propala zemlja”, slična Jemenu, Siriji, Sudanu, Libiji. Izvesno je samo da se rat nastavlja
Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara
Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
