Čak 72 sata nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile region Valesnije u Španiji i dalje ima ljudi do kojih pomoć ne može da stigne. Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da su prodavnice prazne, mnogi su bez krova nad glavom i svaka pomoć je dobrodošla
Hiljade volontera u regionu Valensije na istoku Španije pomažu u čišćenju nakon katastrofalnih poplava u kojima je poginulo najmanje 205 ljudi.
Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da je situacija u okolnim mestima veoma teška i da je potrebna svaka vrsta pomoći.
„U ovom trenutku je potrebna voda, hrana, treba što pre restrukturirati i obnoviti snabdevanje električnom energijom i mrežu pijaće vode, a pre svega dovesti mehanizaciju, uključujući kamione bagere i sve ostalo”, kaže Montalvo.
Prošlo je 72 sata otkako se sva ova trageijda desila, a kako priča, putevi do mnogih gradovia su još blokirani.
„Ima mnogo blata, nagomilani automobili blokiraju prilaze gradovima”, objašnjava.
Nema struje, vode ni gasa
Sagovornik „Vremena” priča da je pomoć počela da stiže, ali u pojedinim mestima ljudi i dalje nemaju vodu, struju ni gas.
“U supermarketima nema ništa i to je prilično teška situacija”, dodaje.
Mobilisani su i vojska i policija ali, kako kaže, razmere katastrofe su velike.
„Ima mnogo ljudi kojima su prekiute veze, ne mogu da se jave za pomoć. Mnogo starijih ljudi je još zarobljeno u svojim kućama i potrebno da se probije teška mehanizacija do njih da bi ih izvukli. Kao i da bi uklonili automobile koje je voda nanela”, kaže Montalvo.
Naš sagovornik dodaje da je bilo upozorenja Vlade, ali da je ova tragedija karakteristična.
“Ne znam ko je odgovoran. Stanovništvo nije moglo da predvidi ovo jer, kiša je počela da pada u okolnim mestima, a za nekoliko minuta su putevi i kuće u Valnesiji bili poplavljeni. Za kratko vreme se izlilo preko 300 litara vode po jednom metru kvadratnom. Tolika količina vode padne u Valensiji za godinu dana”, kaže Montalvo.
Mnogi ljudi su ostali bez domova.
„Neki su se sklonili kod rođaka u mesta koja nisu pogođena poplavama. Sportski centri su pretvoreni skloništa. Ljudi noće na dušecima sa ćebadima, snalaze se.
Ljudi ne spavaju već danima jer pokušavaju da raskrče blato kako bi što pre normalno profukcionisao grad”, kaže Montalvo.
Najsmrtonosnija katastrofa u modernoj istoriji
Poplave, koje su taj region pogodile pre tri dana, su najsmrtonosnija katastrofa koja je pogodila ovu zemlju u modernoj istoriji.
Španiju je slična tragedija u regionu Valensije zadesila 1957. godine, reka Turija se izlila i odnela mnoge živote. Prirodne katastrofe su zadesile su Španiju i 1996. godine. Iako ovo nije jedinstven događaj, ovog puta su najtragičnije posledice.
Poplave su uništile infrastrukturu Valensije, mostove, puteve i železničke pruge, a potopljeno je i poljoprivredno zemljište u regionu na kome se proizvodi oko dve trećine prinosa španskih citrusa, poput pomorandže, koje zemlja izvozi širom sveta.
Regionalne vlasti su se zahvalile volonterima u objavi na platformi Iks, ali su zamolili ljude da ne dolaze u najteže pogođena područja, navodeći da bi prisustvo velikog broja volontera moglo da zakomplikuje pristup hitnim službama.
Španija se sprema za još padavina i potencijalnih bujičnih poplava.
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke
U Vatikanu je posle prvog dana glasanja pušten crni dim. Kardinali će u četvrtak unutar Sikstinske kapele nastaviti glasanje dok se ne izabere novi poglavar Rimokatoličke crkve
U Rusiju na obeležavanje Dana pobede nad fašizmom idu i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, kao i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
