Čak 72 sata nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile region Valesnije u Španiji i dalje ima ljudi do kojih pomoć ne može da stigne. Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da su prodavnice prazne, mnogi su bez krova nad glavom i svaka pomoć je dobrodošla
Hiljade volontera u regionu Valensije na istoku Španije pomažu u čišćenju nakon katastrofalnih poplava u kojima je poginulo najmanje 205 ljudi.
Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da je situacija u okolnim mestima veoma teška i da je potrebna svaka vrsta pomoći.
„U ovom trenutku je potrebna voda, hrana, treba što pre restrukturirati i obnoviti snabdevanje električnom energijom i mrežu pijaće vode, a pre svega dovesti mehanizaciju, uključujući kamione bagere i sve ostalo”, kaže Montalvo.
Prošlo je 72 sata otkako se sva ova trageijda desila, a kako priča, putevi do mnogih gradovia su još blokirani.
„Ima mnogo blata, nagomilani automobili blokiraju prilaze gradovima”, objašnjava.
Nema struje, vode ni gasa
Sagovornik „Vremena” priča da je pomoć počela da stiže, ali u pojedinim mestima ljudi i dalje nemaju vodu, struju ni gas.
“U supermarketima nema ništa i to je prilično teška situacija”, dodaje.
Mobilisani su i vojska i policija ali, kako kaže, razmere katastrofe su velike.
„Ima mnogo ljudi kojima su prekiute veze, ne mogu da se jave za pomoć. Mnogo starijih ljudi je još zarobljeno u svojim kućama i potrebno da se probije teška mehanizacija do njih da bi ih izvukli. Kao i da bi uklonili automobile koje je voda nanela”, kaže Montalvo.
Naš sagovornik dodaje da je bilo upozorenja Vlade, ali da je ova tragedija karakteristična.
“Ne znam ko je odgovoran. Stanovništvo nije moglo da predvidi ovo jer, kiša je počela da pada u okolnim mestima, a za nekoliko minuta su putevi i kuće u Valnesiji bili poplavljeni. Za kratko vreme se izlilo preko 300 litara vode po jednom metru kvadratnom. Tolika količina vode padne u Valensiji za godinu dana”, kaže Montalvo.
Mnogi ljudi su ostali bez domova.
„Neki su se sklonili kod rođaka u mesta koja nisu pogođena poplavama. Sportski centri su pretvoreni skloništa. Ljudi noće na dušecima sa ćebadima, snalaze se.
Ljudi ne spavaju već danima jer pokušavaju da raskrče blato kako bi što pre normalno profukcionisao grad”, kaže Montalvo.
Najsmrtonosnija katastrofa u modernoj istoriji
Poplave, koje su taj region pogodile pre tri dana, su najsmrtonosnija katastrofa koja je pogodila ovu zemlju u modernoj istoriji.
Španiju je slična tragedija u regionu Valensije zadesila 1957. godine, reka Turija se izlila i odnela mnoge živote. Prirodne katastrofe su zadesile su Španiju i 1996. godine. Iako ovo nije jedinstven događaj, ovog puta su najtragičnije posledice.
Poplave su uništile infrastrukturu Valensije, mostove, puteve i železničke pruge, a potopljeno je i poljoprivredno zemljište u regionu na kome se proizvodi oko dve trećine prinosa španskih citrusa, poput pomorandže, koje zemlja izvozi širom sveta.
Regionalne vlasti su se zahvalile volonterima u objavi na platformi Iks, ali su zamolili ljude da ne dolaze u najteže pogođena područja, navodeći da bi prisustvo velikog broja volontera moglo da zakomplikuje pristup hitnim službama.
Španija se sprema za još padavina i potencijalnih bujičnih poplava.
Amerika ne samo da nije uspela da natera Teheran na kapitulaciju, već je pogoršala svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednik - Kina.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
