Čak 72 sata nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile region Valesnije u Španiji i dalje ima ljudi do kojih pomoć ne može da stigne. Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da su prodavnice prazne, mnogi su bez krova nad glavom i svaka pomoć je dobrodošla
Hiljade volontera u regionu Valensije na istoku Španije pomažu u čišćenju nakon katastrofalnih poplava u kojima je poginulo najmanje 205 ljudi.
Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da je situacija u okolnim mestima veoma teška i da je potrebna svaka vrsta pomoći.
„U ovom trenutku je potrebna voda, hrana, treba što pre restrukturirati i obnoviti snabdevanje električnom energijom i mrežu pijaće vode, a pre svega dovesti mehanizaciju, uključujući kamione bagere i sve ostalo”, kaže Montalvo.
Prošlo je 72 sata otkako se sva ova trageijda desila, a kako priča, putevi do mnogih gradovia su još blokirani.
„Ima mnogo blata, nagomilani automobili blokiraju prilaze gradovima”, objašnjava.
Nema struje, vode ni gasa
Sagovornik „Vremena” priča da je pomoć počela da stiže, ali u pojedinim mestima ljudi i dalje nemaju vodu, struju ni gas.
“U supermarketima nema ništa i to je prilično teška situacija”, dodaje.
Mobilisani su i vojska i policija ali, kako kaže, razmere katastrofe su velike.
„Ima mnogo ljudi kojima su prekiute veze, ne mogu da se jave za pomoć. Mnogo starijih ljudi je još zarobljeno u svojim kućama i potrebno da se probije teška mehanizacija do njih da bi ih izvukli. Kao i da bi uklonili automobile koje je voda nanela”, kaže Montalvo.
Naš sagovornik dodaje da je bilo upozorenja Vlade, ali da je ova tragedija karakteristična.
“Ne znam ko je odgovoran. Stanovništvo nije moglo da predvidi ovo jer, kiša je počela da pada u okolnim mestima, a za nekoliko minuta su putevi i kuće u Valnesiji bili poplavljeni. Za kratko vreme se izlilo preko 300 litara vode po jednom metru kvadratnom. Tolika količina vode padne u Valensiji za godinu dana”, kaže Montalvo.
Mnogi ljudi su ostali bez domova.
„Neki su se sklonili kod rođaka u mesta koja nisu pogođena poplavama. Sportski centri su pretvoreni skloništa. Ljudi noće na dušecima sa ćebadima, snalaze se.
Ljudi ne spavaju već danima jer pokušavaju da raskrče blato kako bi što pre normalno profukcionisao grad”, kaže Montalvo.
Najsmrtonosnija katastrofa u modernoj istoriji
Poplave, koje su taj region pogodile pre tri dana, su najsmrtonosnija katastrofa koja je pogodila ovu zemlju u modernoj istoriji.
Španiju je slična tragedija u regionu Valensije zadesila 1957. godine, reka Turija se izlila i odnela mnoge živote. Prirodne katastrofe su zadesile su Španiju i 1996. godine. Iako ovo nije jedinstven događaj, ovog puta su najtragičnije posledice.
Poplave su uništile infrastrukturu Valensije, mostove, puteve i železničke pruge, a potopljeno je i poljoprivredno zemljište u regionu na kome se proizvodi oko dve trećine prinosa španskih citrusa, poput pomorandže, koje zemlja izvozi širom sveta.
Regionalne vlasti su se zahvalile volonterima u objavi na platformi Iks, ali su zamolili ljude da ne dolaze u najteže pogođena područja, navodeći da bi prisustvo velikog broja volontera moglo da zakomplikuje pristup hitnim službama.
Španija se sprema za još padavina i potencijalnih bujičnih poplava.
Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je „dobre vesti” iz Irana nakon što je na društvenim mrežama objavio da jedan iranski demonstrant neće biti osuđen na smrt, posle njegovih upozorenja
Savezni agent ranio je čoveka u nogu u američkom gradu Mineapolisu pošto je bio napadnut, što je dodatno pojačalo već velike nemire koji se šire gradom nedelju dana pošto je imigracioni agent ubio ženu
Oružje, humanitarna pomoć, kultura, obrazovanje, vera. Koliki je danas uticaj Islamske Republike Iran na Bosnu i Hercegovinu?
Gotovo pune četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, stižu vesti o tome koliko je Ukrajinaca dezertiralo izbegavajući vojnu službu. Za problem se znalo, ali ne i kolike su njegove razmere
Predsednik SAD Donald Tramp je našao detinju radost u blic-udarima bez mnogo rizika. Da li posle Venecuele slede Grenland ili Iran? I zašto ulice Amerike izgledaju kao poprište građanskog rata? O tome „Vreme“ piše u naslovnom dosijeu novog broja
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
