U jednoj medresi i istovremeno regrutnom centru, prvi put su se sreli mula Mohamed Omar i Osama bin Laden. Potonji će od tada finansirati talibane, potkupljivati njihove protivnike i, najzad, naći utočište u Avganistanu
PONAVLJANJE ISTORIJE: Ruskinja koja nije dočekala povratak sina i…
Avganistan se nalazi na raskrsnici puteva koji Evropu spajaju sa Kinom i Indijom. Jedan od tih puteva u istoriji je bio razlog što su svi osvajači Indije najpre morali da prođu kroz Avganistan i što su svi vladari Indije nastojali da ga kontrolišu kao prirodni bastion odbrane. U pohodu na Indiju, Aleksandar Makedonski je 329. godine stare ere prešao Hindukuš i osvojio Baktrijanu, današnji severni Avganistan. Posle kratkog perioda u vlasti Seleukida i Indije, tokom nekoliko stoleća na području današnjeg Avganistana smenjuju se različiti narodi u stalnoj seobi. Arabljani se pojavljuju sredinom VII stoleća, ali Kabul osvajaju tek 871. godine. Pleme Avgana prvi put se pominje u XI veku kao deo tursko-arapske vojske koja je ugrožavala Indiju. Nastanjivali su planine današnjeg zapadnog Pakistana, odatle se šireći na sever i zapad sve do XVIII veka. U međuvremenu, Avganistanom su vladali Turci i Mongoli. Moderna istorija Avganistana počinje sa Ahmedom Šahom Duranijem (1747-1773), kome uspeva da plaćanjem okupi različite plemenske vođe te, oslanjajući se na avgansku konjicu, osvoji Kašmir i veliki deo Pandžaba. Njegovi naslednici su sa manje ili više uspeha održavali labavu saradnju plemena i plemenskih vođa.
…nove kolone avganistanskih izbeglica
RUSIJAIVELIKABRITANIJA: Interesi velikih sila za Avganistan neposredno su se sukobili u odbrani Herata od napada Persijanaca 1837. godine. Odbranom je komandovao jedan engleski oficir, dok su napadačima upravljali Rusi. Nastojanje Velike Britanije da Avganistan stavi pod kontrolu pre no što to učini Rusija izazvalo je sukob 1838-42. u kom je Avganistan odbranio nezavisnost. Posle drugog anglo-avganistanskog rata (1878-1880) emiru Abduru Rahmaniju Britanci su ostavili unutrašnju upravu, što je on iskoristio da, slomivši otpor plemenskih vođa i verskih prvaka, uspostavi centralizovanu autokratsku vlast i formira regularnu armiju po zapadnom modelu. Treći anglo-avganistanski rat (1919) Britanci nisu izgubili, ali je Avganistancima omogućio samostalno vođenje spoljnih poslova.
SOVJETSKISAVEZ: Vojnim udarom 1973. godine svrgnut je kralj Mohamed Zahir Šah, proglašena je republika Avganistan, a njen prvi predsednik postaje general Sardar Mohamed Daud. Pet godina kasnije na vlasti je general Babrak Karmal: nemoćan da savlada svoje političko-plemenske protivnike, on se obraća Sovjetskom Savezu. „Bratsku pomoć“ 1979. odobrava gensek KPSS-a Leonid Brežnjev. Deset godina kasnije i uz najmanje 14.000 izgubljenih života, sovjetska armija povlači se iz Avganistana: datum povlačenja, 15. januar 1989, neki analitičari smatraju početkom raspada SSSR i „urušavanja“ komunizma. Kako god bilo, međusobni rat najmanje osam avganistanskih frakcija nastavljen je nesmanjenom žestinom. Procenjuje se da je u gotovo neprekidnom dvadesetogodišnjem ratu poginulo oko dva miliona Avganistanaca, a da se u izbeglištvu nalazi oko šest miliona ljudi.
MUDŽAHEDIN, TALIBANISEVERNAALIJANSA: Otpor sovjetskoj okupaciji Avganistana pomagale su materijalno, finansijski, oružjem i obukom boraca (mudžahedina) mnoge zemlje: Pakistanu, Saudijskoj Arabiji i Sjedinjenim Državama tu pripada posebno mesto. Smatra se da su pakistanske obaveštajne službe najbolje upućene u zamršene odnose savezništva, rivalstva, saradanje i sukoba frakcija. Talibani – što je naziv za studente islama – pojavljuju se na političkoj sceni 1994, da bi dve godine kasnije ušli u Kabul i proglasili Islamski emirat Avganistana. Propagandni mit kaže da je muli Mohamedu Omaru prorok Muhamed lično, mada u snu, naložio da obustavi građanski rat, što je ovaj započeo sa samo tridesetak pristalica i 17 pušaka. U stvari, Omarov pokret neposredno je pomagao general Nasrulah Babar, ministar unutrašnjih poslova u vladi Benazir Buto, uz podršku muslimanske partije Džamiat-e-Ulema-i-Islam (JUI), koja je u Pakistanu organizovala verske škole za avganistanske izbeglice. U jednoj od tih medresa i istovremeno regrutnih centara, prvi put su se sreli mula Mohamed Omar i Osama bin Laden. Potonji će od tada finansirati talibane, potkupljivati njihove protivnike i, najzad, naći utočište u Avganistanu. Prema ocenama nekih zapadnih analitičara, Bin Ladenova 55. brigada, sastavljena uglavnom od Arapa, drži front prema položajima Severne alijanse, koalicije koja se od 1996. bori protiv talibana i pod čijom se kontrolom nalazi desetak procenata avganistanske teritorije prema granicama bivših sovjetskih republika. Severna alijansa i njen komandant Ahmed Šah Masud – koji je slavu i nadimak Lav od Pandžira stekao u borbi protiv sovjetskih trupa, a ubijen u atentatu 8. septembra – u proleće ove godine dobijaju snažnu političku podršku u obliku mogućnosti obraćanja Evropskom parlamentu. Šta god da je bio cilj atentata, za koji su osumnjičeni talibani i Bin Laden, Severna alijansa se nije raspala. Naprotiv, trenutno se u nju ulažu najveće nade za „terensku podršku“ američko-britanskom napadu na Avganistan, pri čemu je ulogu glavnog snabdevača oružjem i opremom preuzela – Rusija. To je paradoks samo na prvi pogled: uz Pakistan, Rusija ima najviše avganistanskog iskustva; osim toga, novi prvi čovek Severne alijanse general Fakhim navodno je obučavan u centrima nekadašnjeg KGB-a.
TAKTIKAODBRANE: Avganistan se nikada nije oslanjao na regularne vojne snage, u čemu je tradicija plemenskog vođstva i odbijanja potčinjavanja oduvek igrala značajnu ulogu. S druge strane, lokalne vođe savršeno poznaju konfiguraciju „svog“ terena, što im je u svakom sukobu – naročito sa napadačem koji dolazi spolja – omogućavalo da umanje ili eliminišu nedostatak savremenog naoružanja. Britance u Avganistanu nije porazila regularna armija, već lokalna plemena pobunjena protiv kolaboracionista.
U ratu protiv sovjetske okupacije praktično su nestale sve formacije regularne armije (11 pešadijskih i tri oklopne divizije, svaka sa oko 2500 ljudi, mehanizovana pešadijska i artiljerijska brigada, kao i najveći deo ostalih specijalizovanih vojnih jedinica). S druge strane, režimu lojalne jedinice komandosa pretrpele su uništavajuće gubitke od onoga što se najtačnije može nazvati naoružanim narodom; u Avganistanu su se u borbu protiv Rusa uz naoružanu decu uključivali i veterani trećeg anglo-avganistanskog rata (1919). Avganistansko iskustvo pokazuje da, iako plemenski, verski, politički, ideološki i regionalno podeljen, protivnik centralne vlasti ili okupatora uvek može da kontroliše četiri petine teritorije zemlje. Procene broja aktivnih mudžahedina u ratu 1979/89. kreću se od 90.000 do 750.000 ljudi pod komandom najmanje 90 značajnijih lokalnih vođa.
Tradicionalnu avganistansku konjicu zamenio je Ahu (jelen), originalni način upotrebe kamiona. Protiv Sovjeta oni su bili osnovno prevozno sredstvo, bilo umesto oklopnih transportera – za prevoz, bilo tenkova – za dejstvo u pokretu. Neke talibanske jedinice danas imaju (uglavnom zaplenjene i zastarele ruske) tenkove i težu artiljeriju u svom sastavu. Njihova upotreba svodila se na gađanje stacionarnih ciljeva sa stacionarnih položaja ili uglavnom na neefikasnu podršku pešadiji.
STRANCI: Desetogodišnji otpor sovjetskoj okupaciji doveo je do porasta moći lokalnih vojskovođa u odnosu na tradicionalni autoritet na osnovu društvenog, verskog ili političkog položaja i ugleda. S druge strane, kroz teško plaćeno iskustvo borbe protiv moderno naoružanog neprijatelja razvijena je i svest o nužnosti bar privremenog zanemarivanja lokalnih razlika i animoziteta u korist operativne saradnje. Međutim, odmah po povlačenju sovjetske vojske, stvari su u tom pogledu vraćene na staro. Talibanska „vojska“ danas je koalicija policija različitih naoružanih grupa manje ili više sumnjivog stepena lojalnosti, obučenosti, organizacije, iskustva i brojnosti. Njihov borbeni potencijal zavisi od mnogo faktora, počev od spremnosti za međusobnu saradnju u operacijama. Procenjuje se, međutim, da u Avganistanu ima i 8000-12.000 „svetih ratnika“ iz drugih muslimanskih zemalja, dobro obučenih i relativno dobro opremljenih težim naoružanjem. Nepouzdane su i procene boraca pod komandom Osame bin Ladena: osim 55. brigade koju čini 400-600 boraca duž Starog puta severno od Kabula, njegovu armiju moglo bi činiti još 2000-3000 Arapa koji su mu se priključili posle američkog bombardovanja logora za obuku u Avganistanu, avgusta 1998. Mada uglavnom opremljene lakim pešadijskim naoružanjem – automatskim oružjem, ručnim bacačima i minobacačima – ove jedinice uživaju reputaciju najpouzdanijih i najborbenijih. Ovome treba dodati veliki broj dobrovoljaca iz Pakistana, koji čine više od polovine svih stranih boraca u Avganistanu.
Avganistan – po atlasu
Oko 650.000 kvadratnih kilometara pretežno planinskog zemljišta (najviši vrh 7485 m) u centralnoj Aziji nastanjuje, prema ovogodišnjim procenama, nešto manje od 27 miliona stanovnika. Etničke grupe su Paštuni (38 odsto), Tadžiki (25), Hazari (19), Uzbeci (6) i drugi (12), uglavnom Suniti (84 odsto) i Šiiti (15) koji govore paštu (35), dari (50), uzbečki i turkmenski (11) te još tridesetak različitih jezika. Prirodno bogatstvo (ili prokletstvo) zemlje čine prirodni gas, nafta, ugalj, bakar, hrom, talk, bariti, sumpor, olovo, cink, gvožđe, so, drago i poludrago kamenje. Spada u najsiromašnije zemlje na svetu. Ima samo 24,6 km železničke pruge. Od ukupno 21.000 kilometara puteva asfaltirano je manje od 3000 km. Do nedavne formalne zabrane gajenja, najveći je proizvođač opijuma na svetu i jedan od najvećih proizvođača hašiša.
U zemlji, formalno podeljenoj na 30 provincija (vilajeta), već dugo ne funkcioniše nikakva centralna vlast. Nema ustav. Primenjuje se šerijatski zakon u talibanskoj, rigoroznoj interpretaciji. Televizija i bioskop su zabranjeni, žene nemaju pravo na školovanje, a muškarci su obavezni na nošenje brade. Najveći deo sveta još uvek priznaje vladu Buranudina Rabanija, koju su talibani smenili 27. septembra 1996. Broj mina postavljenih u proteklim ratovima procenjuje se na oko šest miliona.
Alternativa talibanima
Početkom oktobra u Rimu su se sastali osamdesetšestogodišnji bivši avganistanski kralj Mohamed Zahir Šah i predstavnici svih opozicionih grupa. Tom prilikom sklopljen je sporazum o osnivanju Visokog veća nacionalnog jedinstva, koje bi činilo 120 predstavnika svih etničkih grupa i sazvalo Veliku skupštinu avganistanskog naroda (LoyaJirga), instituciju koja postoji od 1709. godine i trebalo bi da izabere predsednika i vladu. Trenutnu alternativu talibanima predstavljaju, dakle, reciklirani monarhisti, mudžahedini, komunisti, fundamentalisti… Ukratko, ishod je nemoguće predvideti – osim da će u njemu obaveštajne službe najrazličitijeg porekla, pripadnosti, politika i ideologija igrati ključnu ulogu. A glavnu, nije nemoguće, ruska i britanska, ponovo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!