Studija “Bezbednosni bilans 2025” pokazuje da je broj političkih sukoba različitog intenziteta u svetu ove godine dosegao istorijski maksimum. Osim ratova obuhvaćeni su i sankcije, trgovinski sporovi ili protesti kakvi se odvijaju u Srbiji
Politički sukobi u svetu dostigli su ove godine istorijski maksimum, a ratovi su samo najuočljiviji deo, navodi se u studiji koja tu ubraja i sankcije, trgovinske sporove i proteste, kojih ima i u Francuskoj i Srbiji.
Broj političkih sukoba u svetu ove godine je dostigao istorijski maksimum: od januara do septembra 2025. zabeleženo je 1.450 političkih konflikata različitog intenziteta koji su i dalje u toku, navodi se u „Bezbednosnom bilansu 2025″ firme za geo-podatke Mihael Bauer International iz Karlsruea. Tokom ove godine dodato je još 70 novih konflikata, dok je 18 okončano, prenosi Dojče vele.
Prema studiji, te dokumentovane konflikte ne određuju samo događaji na bojnom polju, već i ekonomski pritisci, strateški signali ili političke blokade, prenosi agencija dpa.
Autor studije i naučnik Nikolas Švank, koji je ranije vodio Hajdelberški institut za međunarodna istraživanja konflikata i bio odgovoran za izdavanje „Konfliktbarometra“ kaže – da raste rizik od pogrešne procene eskalacija.
Posledica relativno niskog nivoa nasilja jeste uzdržanost u primeni preventivnih mera, kao i ograničena spremnost za nove političke i ekonomske pristupe ili za prihvatanje umerenih troškova u ranim fazama konflikta. „Zbog toga se mere često preduzimaju tek kada je već nastala znatna šteta.“
Kao važan trend ove godine navodi se snažan porast bilateralnih trgovinskih i carinskih sporova, koji su naročito izazvani merama američke administracije pod predsednikom Donaldom Trampom. Te konfrontacije su se brzo odrazile na međunarodnom nivou.
Među konfliktima zabeleženim do kraja septembra ove godine nalazi se 89 ratova, što je 11 više nego tokom cele prethodne godine. Ovi veoma intenzivni oružani sukobi odvijali su se u 31 zemlji. Kao primeri navode se rat između Rusije i Ukrajine, ali i unutrašnji konflikti, poput onih na severu Malija. I dalje su najteže pogođeni podsaharska Afrika, Bliski istok i delovi Azije.
Devet konflikata je 2025. godine prvi put dostiglo najviši nivo – rat. Reč je isključivo o sukobima koji su i u prethodnim godinama bili nasilni. Povećanje broja ratova u 2025. ne proizlazi iz izbijanja novih velikih ratova, već pre svega iz zaoštravanja dugotrajnih konflikata.
Najizraženije eskalacije zabeležene su u Somaliji, Demokratskoj Republici Kongo i Burkini Faso. „Ovi događaji uglavnom ostaju ispod praga percepcije zapadnih medija, ali značajno menjaju regionalnu bezbednost“, navodi se u analizi.
„Ratovi su, međutim, samo vidljivi vrh ledenog brega“, piše dalje u analizi Švank. Mnogi konflikti sa teškim posledicama odvijaju se bez trajnog nasilja na bojnom polju, ali ipak utiču, na primer, na diplomatiju, tržišta i bezbednosnopolitičke procene.
Sankcije, carine, ograničenja izvoza i investicija, kao i diplomatski pritisci, sve se ciljanije koriste i često proizvode efekte bez otvorenih ratova. Upravo takvi konflikti često se zanemaruju, ali mogu prerasti u šire geopolitičke ili geoekonomske konfrontacije, upozorava Švank.
Ispod praga rata nalazi se i 523 nasilne krize. „One se kreću od protesta koji privremeno postaju nasilni – oko 140 protestnih konflikata u zemljama poput Francuske, Srbije, Meksika ili Filipina – do sukoba sa naoružanim grupama u državama kao što su Centralnoafrička Republika, Indija ili Indonezija.“ U ovu kategoriju spadaju i prekogranične tenzije, na primer između Sudana i Južnog Sudana ili između Etiopije i Kenije, prenosi agencija dpa.
Prvi crnogorski satelit trebalo bio kroz nekoliko dana da bude lansiran u svemir sa kosmodroma Vostočni. Crna Gora tako postaje prva država Zapadnog Balkana koja ima satelit koji joj u potpunosti pripada - tehnički, pravno i operativno
Evropski savet produžio je restriktivne ekonomske mere protiv Rusije za još šest meseci, dok diplomatski napori za okončanje rata u Ukrajini i dalje ne daju konkretne rezultate
Mjanmar je danas najveći svetski proizvođač opijuma, a droga proizvedena u toj zemlji sve češće završava i na tržištima Afrike i Evrope, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.
Načelnik Uprave za operativnu obuku Generalštaba Oružanih snaga Rusije, general-potpukovnik Fanil Sarvarov, preminuo je nakon eksplozije automobila u Moskvi, saopštio je Istražni komitet
Jedan protest promenio joj je život u potpunosti. Beloruska mejkap umetnica završila je 2022. iza rešetaka zbog učešća u protestu. Zatvorsko iskustvo ju je ojačalo, ali i naučilo koliko je svaki dan važan. Sada stiže u Beograd
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
