Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Biti u tesnom zaklonu, u „zoni smrti“, nedeljama ili čak mesecima – na sektoru fronta dugom i do 20 kilometara, koji je gotovo u potpunosti pod kontrolom neprijateljskih dronova. Ne postoji mogućnost da se do položaja stigne nekim vozilom, niti da se u slučaju ranjavanja izvrši evakuacija. Snabdevanje municijom i hranom stalno se prekida. Sve je to, tokom četiri godine rata u Ukrajini, postalo svakodnevica duž linije fronta.
Ukrajinski vojnici za DW opisuju kako oni doživljavaju razvoj sukoba.
Kada se vojnici prisete početka rusko‑ukrajinskog rata, sećaju se brojnih dobrovoljaca i dugih redova ispred mobilizacionih centara. Danas je to, kažu, nezamislivo.
„Meni su tek u septembru 2022. dozvolili da odem u vojsku“, priča Oleksandr Kašaba, kojeg svi zovu „Plazma“. Tada 22‑godišnji komandir voda PVO‑topova kasnije je prešao na komandovanje mitraljeskim vodom.
Na frontu je u to vreme vladao haos, priseća se Stanislav Kočerga, zamenik komandira jednog bataljona koji upravlja dronovima. Početkom 2022. završio je obuku kao vojnik protivvazdušne odbrane, a ubrzo nakon toga prebačen je u pešadiju.
„Bilo je mnogo jedinica, ali nije bilo međusobne komunikacije“, kaže. Kasnije se linija fronta stabilizovala.
„Tada je počeo pravi kopneni rat – u kojem su pešadija, tenkovi, artiljerija i vazduhoplovstvo bili glavna sredstva. Klasičan rat, onakav kakav se poznaje iz knjiga“, navodi Kočerga.
U istoj godini su strani raketni bacači, među njima i oni tipa Himars, postali ključni „Game Changer“, kako to kaže Vladislav Urubkov iz fondacije „Come Back Alive“ koja ukrajinsku vojsku oprema vozilima, pa čak i minobacačima, ali i organizuje projekte obuke.
„Himarsi su imali veliki uticaj na uspeh kontraofanzive kod Harkova“, naglašava Urubkov. On je, inače, u međuvremenu napustio vojsku.
Sledeće godine vojska je počela masovno da koristi kineski kvadkopter Mavik – u početku za vazdušno izviđanje, a ubrzo i kao jurišnu bespilotnu letelicu koja izbacuje eksploziv. Kasnije su se pojavili i dronovi kamikaze.
Takve bespilotne letelice obe strane masovno koriste od leta 2023.
„Imao sam sreće da služim u pešadiji pre nego što su dronovi počeli da dominiraju“, kaže Oleksandr Kašaba. Zbog te promene gotovo ništa što se do tada radio više nije moguće na savremenom bojnom polju.
Tokom kontraofanzive Kašaba je, na samo kilometar i po od ruskih položaja, dejstvovao teškim mitraljezom američke proizvodnje. Takođe je prelazio velike udaljenosti na otvorenom terenu i bio zadužen za logistiku – u oklopnom vozilu prevozio je municiju i hranu, menjao ljudstvo, evakuisao ljude.
Ranjeni su se tada prevozili četiri kilometra oklopnim vozilom, gde ih je čekao evakuacioni tim. Odatle su ih dalje prebacivali običnim vozilom do stabilizacionog punkta u pozadini.
Zbog širenja „zone smrti“ to danas više nije moguće.
„Tada su povređeni dolazili do nas nekoliko sati nakon ranjavanja. Sada to traje danima“, objašnjava bolničarka s pozivnim imenom „Kažan“. Ona je deo evakuacionog tima.
U februaru 2024. ruske snage počele su brzo da napreduju u Donjeckoj oblasti. Upravo tada se osetio nedostatak vojnika na prvoj liniji, priseća se Kašaba, koji je zbog ranjavanja premešten u štab,.
Istovremeno se nastavio razvoj dronova. Ukrajinska vojska prva je počela da koristi heksakoptere. Oni su se upotrebljavali za dejstva po ciljevima, za postavljanje mina na većim udaljenostima, kao i u logističke svrhe. Paralelno su se razvijala i sredstva elektronskog ometanja.
Prema Urubkovu, dronovi kamikaze iz temelja su promenili rat.
„Najveći skok u razvoju dogodio se krajem 2023. i početkom 2024, kada su se isporuke zapadnih artiljerijskih granata usporile“, ocenjuje on.
Tokom borbi za Avdejivku, Ukrajinci su koristili FPV‑dronove protiv Rusa, koji su imali prednost u artiljeriji.
Za Stanislava Kočergu razvoj FPV‑dronova nije toliko povezan s „nedostatkom municije“, već je rezultat njihove efikasnosti i relativno niske cene. Obe strane istovremeno su naveliko koristile jurišne dronove.
„Jedinice na frontu morale su tome da se prilagode, da kopaju zaklone, maskiraju ih i štite od dronova. Tehnika je morala da bude povučena dalje od linije fronta. Na početku rata tenk je stajao na tri kilometra od linije, a od 2024. je na deset do petnaest kilometara. Domet jeftine i precizne municije se povećao“, objašnjava on.
Zbog toga pešadija mora da se krije pod zemljom i ima mnogo manje mogućnosti za osmatranje. Kao posledica toga, „neprijatelj počinje da se uvlači u malim grupama“, dodaje Kočerga.
Leto 2024. obeležio je početak Kurske ofanzive. Ukrajinska vojska brzo je napredovala na teritoriju Ruske Federacije, ali položaje koje je zaposela nije mogla da zadrži. Operacija je okončana u proleće 2025.
Jedan od razloga uspeha ruske kontraofanzive bili su dronovi kojima se upravlja preko optičkih vlakana. Oni su otporni na elektronsko ometanje.
„U jednom trenutku Rusi su počeli da napadaju baš svako vozilo koje bi krenulo ka Kursku“, kaže bolničarka Kažan. „Putovali smo noću i bilo je veoma zastrašujuće – jer znate da nema načina da se od takvih dronova odbranite.“
U isto vreme, bolničarka je uočila da pada broja ranjenih.
„Godine 2024. bilo je dana kada je u području Avdejevke do nas stizalo i po dvesta ranjenika. Kasnije je taj broj znatno opao. Glavni problem je ’zona smrti’, koja je mestimično široka 20 do 25 kilometara. Tehnologija ju je dodatno proširila. Sada se ubija mnogo preciznije. To otežava evakuaciju teško ranjenih“, kaže ona.
Vojni lekari danas savetuju ranjene putem video‑veze direktno na njihovim položajima i šalju im lekove dronovima. Tako vojnici s amputacijama i krvarenjem mogu da prežive, čak i kada evakuacija nedeljama nije moguća. Za evakuaciju ranjenih sada se koriste i kopneni roboti, koji služe i za snabdevanje položaja, a opremljeni su i mitraljezima.
Trend koji je vojska uočila 2025. jesu pokušaji da jedni drugima, kako kažu, „povade oči“ – odnosno da se obaraju neprijateljski izviđački dronovi. Ukrajina aktivno radi na razvoju dronova presretača. U početku su se time bavili dobrovoljci, ali sada postoji čitava infrastruktura, kaže Urubkov.
„To je odgovor na masovnu proizvodnju izviđačkih dronova u Rusiji.“
Prema Urubkovom mišljenju, najvažniji događaj početkom 2026. godine bilo je isključivanje ruskih trupa sa Starlink-terminala, koje su koristile za koordinaciju jedinica i upravljanje dronovima.
„Naša prednost se zasnivala na korišćenju Starlinka“, kaže on. Rusi vremenom takođe pronašli način da koriste tu satelitsku mrežu.
„Ono što mi na frontu možemo zahvaljujući Starlinku, Rusi – nadam se – više neće moći.“
Nada se i nastavku tehnološkog razvoja:
„U ovim uslovima ljudi na frontu postaju sve ranjiviji. Mi smo u strateškoj odbrani. Uz nekoliko izuzetaka, ovaj rat je strateška ofanziva protivnika. On drži inicijativu. Naš posao je uglavnom odbrana. Želeo bih da se to promeni.“
Oleksandr Kašaba, međutim, ne veruje da će tehnološki napredak moći da promeni tok rata.
„Mislim da su sve značajne tehnološke promene već uvedene i da sada“, kaže, „ishod zavisi od toga kome će pre ponestati vojnika sposobnih da se bore u uslovima potpune dominacije dronova-kamikaza.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Izraelske snage tvrde da je sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani ubijen u vazdušnom napadu, dok se na njegovom zvaničnom nalogu na Iksu pojavilo rukom napisano pismo
Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Nakon izbijanja meningitisa među mladima u Kentu, britanske zdravstvene vlasti suočavaju se sa kritikama zbog brzine reakcije. U međuvremenu, studenti i građani pokušavaju da se zaštite u atmosferi koja podseća na početak pandemije korona virusa
Na Kubi je došlo do potpunog prekida u snabdevanju električnom energijom, saopštilo je Ministarstvo energetike te zemlje. Prema navodima vlasti, nacionalni elektroenergetski sistem je isključen, a istraga o uzrocima je u toku
Ako saveznici ne pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, to će biti „veoma loše za budućnost NATO-a“, rekao predsednik SAD Donald Tramp
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
