Slučaj maloletnice koja se dve nedelje sudski borila za mogućnost terminacije fetusa koji nema pola glave i umire po rođenju, ponovo budi raspravu o tvrdokornim zakonima o abortusu, moderne i prosperitetne Irske
Specijalnoza „Vreme“ izBrazila
KONAČNA POBEDA: Pristalice slobode rađanja u Lisabonu
Gospođica Di iz Lestera (oblast u Irskoj) saznala je za svoj sedamnaesti rođendan da beba koju nosi četiri meseca ima anencefaliju, što znači da se mozak i pola lobanje nije i neće se razviti, te da će beba umreti nekoliko sati nakon rođenja. Posle odluke da majka abortira, mladi par se suočava sa povlačenjem po sudovima i komentarima u medijima jer je u Irskoj abortus nelegalan po svim osnovama, osim u slučaju da je majka sklona samoubistvu, što gospođica Di negira iako tvrdi da psihički ne bi izdržala iznošenje trudnoće do kraja sa saznanjem da će beba odmah i umreti.
Ceo slučaj je mnogo komplikovaniji jer je maloletnica pod starateljstvom države, s obzirom na to da ju je majka alkoholičarka šutirala u stomak i uzrokovala ćerkino predoziranje tabletama. Otac ih je davno ostavio. Kao da je jedina sreća ovoj devojčici bila čvrsta dvogodišnja veza sa dečkom koji je sve vreme uz nju i trudnoća kojoj su se budući roditelji radovali.
BRANIOCIFETUSA: Socijalna i zdravstvena služba, koja je od februara staratelj gospođice Di, kontaktirala je s Gardom i pasoškim odeljenjem da joj zabrani putovanje u Englesku, gde je od šezdesetih abortus legalan. Dečko maloletnice i otac nerođenog deteta, budući da je punoletan, preuzeo je slučaj na sebe i tražio od suda preispitivanje odluke Službe. Na saslušanju su bili advokati trudnice i predstavnici državne službe, ali i majka trudnice koja podržava kćerku u odluci, pa čak i pravni zastupnici nerođenog deteta, jer je po amandmanu iz osamdesetih život majke jednako važan kao i život nerođenog deteta. Okružni sud je prošle nedelje Di zabranio putovanje jer je to kršenje ustavnog zakona i prava na život fetusa. Ustav je jasan, svako ima pravo na život, a to koliko će beba živeti nije relevantno za slučaj, kažu branioci nerođenog deteta i sudija koji je doneo odluku. Ali, viši sud posle dve nedelje drame preinačuje odluku i dozvoljava maloletnici da ode u Englesku jer je, s druge strane, neustavno zabraniti bilo kome pravo na slobodno putovanje.
Ovaj slučaj pobuđuje beskrajne moralne, religijske rasprave i pravne nedoumice.
Činjenica je da je u Irskoj, gde je 93 odsto stanovnika katoličke vere, abortus još uvek tabu tema i da Irska ima jedan od najisključivijih zakona o abortusu. On je potpuno nelegalan i dozvoljava se samo u slučaju da majka ima samoubilačke namere. I ovaj mali kompromis postoji otkako je 1992. godine Vrhovni sud dozvolio tada 13-godišnjakinji da abortira u Engleskoj, pošto ju je silovao komšija a i htela je da se ubije. Policija je saznala za ovaj slučaj tek kada je majka pre puta u Englesku tražila od Garde informaciju o tome da li se abortirani fetus može uzeti na sudu kao dokaz ko je izvršio silovanje. Da razjasnimo, u Irskoj majke rađaju kada su silovane, kada im je ugroženo zdravlje, i kada dete ima tešku anomaliju.
Čak i ustupak da mogu abortirati ako su sklone samoubistvu mogao se ukinuti na referendumu pre pet godina. Iako su sveštenici pre svake nedeljne mise čitali razloge protiv svakog ustupka i za apsolutnu zabranu abortusa, većina glasova je bila da se ne ukine bar ovo pravo.
POMOĆSASTRANE: Međutim, postoji još jedna važna činjenica. Oko 7000 Irkinja godišnje ode na abortus u susednu Englesku. U Severnoj Irskoj je takođe zabranjen abortus, iako se nalazi u Velikoj Britaniji. Di nije mogla da ode u Englesku jer je pod starateljstvom socijalne službe. Tu mogućnost iskoristila je pre dve godine trudna majka blizanaca, od kojih je jedno umrlo u materici a drugo imalo tešku anomaliju. Nakon abortusa žalila se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu da su joj ugrožena ljudska prava jer to nije mogla da obavi u Irskoj. No, u predsaslušanju slučaja, sudije su odbile žalbu, jer se majka nije najpre obratila sudu u svojoj zemlji. Najnoviji slučaj pokazuje da od toga ne bi imala koristi. S jedne strane, samo se odugovlači i gubi dragoceno vreme (gospođica Di je na sudu deset dana), a Ustav neprikosnoveno „drži stranu“ fetusu.
Ipak, taj isti Evropski sud je pre nekoliko dana presudio da se dodeli odšteta Poljakinji koja je morala da rodi iako je to bilo opasno po njeno zdravlje (sada je gotovo slepa). Poljska kao i Irska ima najrestriktivniji zakon o abortusu. Do skora je i Portugal bio u istom redu, ali posle brojnih smrtnih slučajeva usled neprofesialne terminacije fetusa, referendumom je dozvoljen abortus do 10 nedelje trudnoće. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje 70.000 žena umre nakon abortusa iz „druge ruke“.
CENZURA „KOSMOPOLITENA„: U Irskoj je sve do početka devedesetih zakonom bilo zabranjeno širenje informacija o abortusu. Knjige su bile zabranjene, a na „Kosmopoliten“ se čekalo u redovima obojenim u crno kada je pisao o prekidu trudnoće. Majke sa neželjenom trudnoćom jedine informacije i brojeve engleskih klinika mogle su da nađu na grafitima u toaletima.
Čak i prodaja kondoma je počela stidljivo tek osamdesetih, i to oženjenim parovima sa preporukom doktora. Ipak, pre 15 godina na referendumu se donosi zakon o pravu na informacije o abortusu, ali i na putovanje radi obavljanja intervencija nedostupnih u Irskoj. Pre nekoliko godina, holandski brod sa medicinskim osobljem i operacionom salom doplovio je u irske vode i mada su se mnoge Irkinje upisale na listu za intervencije, brod je zbog pritiska javnosti i političara otplovio za Brazil. Treba znati da taj brod ima dozvolu holandske vlade da pomaže ženama u nevolji, naročito u katoličkim zemljama. Irci su i dalje generalno protiv legalizacije abortusa, ali najnovija istraživanja pokazuju da je sve više njih spremno da podrži veći broj ustupaka.
Slučaj gopođice Di izazvao je različite reakcije. Političari su vrlo obazrivi jer se izbori održavaju za koji dan, pa uglavnom ostaju „na ničijoj zemlji“, konstatujući da je slučaj „tragičan i delikatan i da ga treba s pažnjom razmotriti“. Podršku Di pružaju grupe za prava žena ili „za izbor“, koji to svakog dana javno pokazuju transparentima ispred Suda. Oni stoje tik pored svojih neistomišljenika, pristalica opcije „za život“ koji drže natpise „To je dete, a ne život“ i „Jednaka prava za onesposobljene“. Javnost je, čini se, više na strani devojčice, jer je nehumano tražiti od nekoga da prolazi kroz sve faze trudnoće sa saznanjem da će beba umreti posle nekoliko sati. Voditelj nacionalnog radija u svojoj popularnoj emisiji uporno je navodio jednu majku da kaže da su, uprkos svemu, i tri sata sa bebom koja nema pola lobanje nezamenljiv doživljaj. Iako je i sama doživela ličnu tragediju, ona je to potvrdila plačući, ali je ipak poštovala odluku Di da ne prolazi kroz takvo iskustvo. Di je i sama izjavila na sudu: „To je moje telo i nehumano je da tražite od mene da rodim dete koje će odmah umreti.“ Držala se hrabro sve dok advokati nisu počeli hladnim tonom da objašnjavaju stanje njene bebe. Tada se rasplakala. Ove nedelje, posle svega preživljenog, gorkog saznanja i sudskog procesa, ona odlazi u Englesku. Nijedna bolnica u Irskoj ne bi smela da izvrši abortus. U potpunom obrtu situacije, sada ista socijalna služba koja je pokrenula ceo postupak snosi troškove putovanja.
Da živi u Srbiji
Da gopođica Di zivi u Srbiji, Ustav bi joj garantovao roditeljsko pravo da odluči o rođenju deteta. Abortus bi mogla da izvrši i bez dozvole roditelja jer ima više od 16 godina. Zbog poodmakle trudnoće lekari bi se sastali i odlučili, ali bi abortus bio izvršen a da niko ne bi ni podigao obrve.
Nakon ovih surovih podataka i sudbine trudne maloletnice, koliko vas je odahnulo što smo liberalniji kad je reč o abortusu? Verujem većina.
Anencefalija
Anencefalija nastaje kada se gornji kraj nervne cevi kod embriona ne zatvori, tako da se mozak ne formira u potpunosti, a ponekad se uopšte ne formira. Dete se rodi s nerazvijenim mozgom i nepotpunom lobanjom. Anencefalija je smrtonosna. Pojavljuje se vrlo rano u embrionalnom razvoju, između 17. i 30. dana nakon začeća. Nedostatku folne kiseline doprinose i drugi faktori kao što su: genetika, socioekonomski uslovi, dijabetes majke, težina majke i majčino konzumiranje alkohola. Istraživanja pokazuju da povećana doza folne kiseline, oko 4 mg dnevno, koja se uzima bar mesec dana pre začeća i tokom prvog tromesečja trudnoće, smanjuje rizik od pojave anomalije čak za 70 odsto. Bebe sa anencefalijom žive nekoliko sati do nekoliko dana, i neosetljive su na bol.
Irska je jedna od zemalja sa najvećim brojem slučajeva defekata nervne cevi, od kojih je jedan i anencefalija. Na 1000 porođaja zabeležena su 4,2 ovakva slučaja. U Srbiji se retko rode deca sa ovakvim oštećenjima jer se majke odlučuju na legalan abortus.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!