Dok rat na Bliskom istoku ponovo eskalira, Pentagon ubrzava proizvodnju raketa i pokušava da obnovi ispražnjene vojne arsenale, prenosi CNN. Rat sa Iranom je obelodanio slabosti američke vojne logistike
Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je eskalirao nakon novih vojnih udara i uzvratnih napada. Raste zabrinutost da bi kriza opet mogla da zahvati širi region Bliskog istoka. Iran je, prenosi BBC, izveo raketne i dronske napade na ciljeve povezane sa američkim prisustvom u regionu, dok Vašington tvrdi da nastavlja operacije protiv iranskih vojnih kapaciteta.
Američka Centralna komanda saopštila je da su poslednji napadi bili usmereni na smanjenje sposobnosti Irana da ugrozi komercijalni pomorski saobraćaj i brodove u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih energetskih ruta. Iran je prethodno optužio SAD za napade na svoju teritoriju i najavio odgovor.
Prema navodima iranskih zvaničnika, u poslednjim američkim napadima poginulo je najmanje 14 ljudi, dok je više desetina povređeno. Teheran tvrdi da su pogođene različite lokacije u zemlji, uključujući područja u blizini nuklearnog postrojenja u Bušeru, dok iz Vašingtona nisu odmah potvrđeni svi navodi o metama napada.
Iran je odgovorio lansiranjem raketa na ciljeve koje smatra povezanim sa američkim snagama u regionu. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u pojedinim zalivskim državama, uključujući Bahrein, gde se nalazi sedište Pete flote američke mornarice.
CNN je objavio da je američka vojska potrošila veliki deo svojih zaliha ključnog naoružanja tokom rata sa Iranom. Pentagon zato upozorava da bi u slučaju novog velikog sukoba moglo doći do problema sa dostupnošću pojedinih raketa i sistema. Predsednik SAD Donald Tramp zbog toga je pokrenuo mere za ubrzanje proizvodnje američke vojne industrije.
Prema procenama američkih zvaničnika i vojnih analitičara, rat je značajno smanjio rezerve precizno navođenih projektila, uključujući i deo zaliha raketa koje koriste sistemi protivvazdušne odbrane Patriot. Pentagon sada nastoji da poveća proizvodne kapacitete kako bi obnovio skladišta i smanjio rizik u slučaju budućih kriza.
Tramp je, prema navodima CNN-a, pozvao na primenu Zakona o odbrambenoj proizvodnji, kojim savezna vlada može da utiče na povećanje proizvodnje u strateškim industrijama. Cilj je da proizvođači oružja ubrzaju isporuku raketa i druge vojne opreme koja je tokom sukoba sa Iranom korišćena u velikim količinama.
Posebnu zabrinutost izaziva stanje zaliha raketa dugog dometa i projektila za protivvazdušnu odbranu. Analize navode da su SAD tokom višenedeljnog sukoba iskoristile značajan deo rezervi preciznog naoružanja, što bi moglo da ograniči sposobnost vojske da istovremeno odgovori na više kriznih žarišta širom sveta.
Američki vojni planeri već godinama upozoravaju da savremeni ratovi troše municiju mnogo brže nego što je industrija može proizvesti. Rat Ruisije sa Ukrajinom je pokazao koliko su velike zalihe ključne za dugotrajne konflikte, a rat sa Iranom dodatno je povećao pritisak na američki vojno-industrijski kompleks.
Obnova zaliha mogla bi da traje mesecima ili godinama, u zavisnosti od vrste naoružanja i kapaciteta proizvodnih linija. Pentagon sada pokušava da pronađe ravnotežu između podrške saveznicima, održavanja spremnosti američkih snaga i povećanja domaće proizvodnje.
Smanjene zalihe otvaraju i šire strateško pitanje za Vašington – koliko istovremenih vojnih izazova SAD mogu da podnesu bez ugrožavanja sopstvene borbene sposobnosti. Rat sa Iranom tako je, osim političkih i bezbednosnih posledica, pokazao i ograničenja američkog sistema proizvodnje oružja.
Izvor: BBC / CNN
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Opozicija u Srbiji ima mnogo primedbi na odnos Evropske komisije prema režimu Aleksandra Vučića. Problem u Briselu je, međutim, mnogo dublji: trenutno se baš i ne zna ko pije, a ko plaća, kada je u pitanju spoljna politika EU
Na italijanskoj obali vodi se nova rasprava između vlasnika kupališta i kupača. Dok jedni tvrde da zabrane služe održavanju reda i higijene, drugi smatraju da su pravila preterana i da more mora ostati dostupno svima
Sukob na Bliskom istoku se nastavlja novim američkim udarima na Iran i presretanjem napada zemalja Zaliva. Iran tvrdi da je ciljao nekoliko američkih vojnih lokacija u regionu nakon najnovijih udara
Upravni sud usvojio je tužbu bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i poništio odluku Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) iz novembra 2025. godine
Valerij Zalužni, bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske i ambasador u Londonu, kaže da je tehnološka revolucija na ratištu stvorila pat-poziciju u kojoj pojedinačne taktičke pobede gube na značaju. Otvoreno kritikuje „prevaziđenu“ stratešku kulturu NATO alijanse i poručuje da će pobednika u ratu odlučiti društvena izdržljivost, a ne pomeranje linije fronta
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
