Dok rat na Bliskom istoku ponovo eskalira, Pentagon ubrzava proizvodnju raketa i pokušava da obnovi ispražnjene vojne arsenale, prenosi CNN. Rat sa Iranom je obelodanio slabosti američke vojne logistike
Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je eskalirao nakon novih vojnih udara i uzvratnih napada. Raste zabrinutost da bi kriza opet mogla da zahvati širi region Bliskog istoka. Iran je, prenosi BBC, izveo raketne i dronske napade na ciljeve povezane sa američkim prisustvom u regionu, dok Vašington tvrdi da nastavlja operacije protiv iranskih vojnih kapaciteta.
Američka Centralna komanda saopštila je da su poslednji napadi bili usmereni na smanjenje sposobnosti Irana da ugrozi komercijalni pomorski saobraćaj i brodove u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih energetskih ruta. Iran je prethodno optužio SAD za napade na svoju teritoriju i najavio odgovor.
Prema navodima iranskih zvaničnika, u poslednjim američkim napadima poginulo je najmanje 14 ljudi, dok je više desetina povređeno. Teheran tvrdi da su pogođene različite lokacije u zemlji, uključujući područja u blizini nuklearnog postrojenja u Bušeru, dok iz Vašingtona nisu odmah potvrđeni svi navodi o metama napada.
Iran je odgovorio lansiranjem raketa na ciljeve koje smatra povezanim sa američkim snagama u regionu. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u pojedinim zalivskim državama, uključujući Bahrein, gde se nalazi sedište Pete flote američke mornarice.
CNN je objavio da je američka vojska potrošila veliki deo svojih zaliha ključnog naoružanja tokom rata sa Iranom. Pentagon zato upozorava da bi u slučaju novog velikog sukoba moglo doći do problema sa dostupnošću pojedinih raketa i sistema. Predsednik SAD Donald Tramp zbog toga je pokrenuo mere za ubrzanje proizvodnje američke vojne industrije.
Prema procenama američkih zvaničnika i vojnih analitičara, rat je značajno smanjio rezerve precizno navođenih projektila, uključujući i deo zaliha raketa koje koriste sistemi protivvazdušne odbrane Patriot. Pentagon sada nastoji da poveća proizvodne kapacitete kako bi obnovio skladišta i smanjio rizik u slučaju budućih kriza.
Tramp je, prema navodima CNN-a, pozvao na primenu Zakona o odbrambenoj proizvodnji, kojim savezna vlada može da utiče na povećanje proizvodnje u strateškim industrijama. Cilj je da proizvođači oružja ubrzaju isporuku raketa i druge vojne opreme koja je tokom sukoba sa Iranom korišćena u velikim količinama.
Posebnu zabrinutost izaziva stanje zaliha raketa dugog dometa i projektila za protivvazdušnu odbranu. Analize navode da su SAD tokom višenedeljnog sukoba iskoristile značajan deo rezervi preciznog naoružanja, što bi moglo da ograniči sposobnost vojske da istovremeno odgovori na više kriznih žarišta širom sveta.
Američki vojni planeri već godinama upozoravaju da savremeni ratovi troše municiju mnogo brže nego što je industrija može proizvesti. Rat Ruisije sa Ukrajinom je pokazao koliko su velike zalihe ključne za dugotrajne konflikte, a rat sa Iranom dodatno je povećao pritisak na američki vojno-industrijski kompleks.
Obnova zaliha mogla bi da traje mesecima ili godinama, u zavisnosti od vrste naoružanja i kapaciteta proizvodnih linija. Pentagon sada pokušava da pronađe ravnotežu između podrške saveznicima, održavanja spremnosti američkih snaga i povećanja domaće proizvodnje.
Smanjene zalihe otvaraju i šire strateško pitanje za Vašington – koliko istovremenih vojnih izazova SAD mogu da podnesu bez ugrožavanja sopstvene borbene sposobnosti. Rat sa Iranom tako je, osim političkih i bezbednosnih posledica, pokazao i ograničenja američkog sistema proizvodnje oružja.
Izvor: BBC / CNN
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Većina povreda je nastala kada su ljudi pali ili se udarili u nameštaj ili vrata, jer ih je zemljotres zatekao nespremne dok su spavali i u panici su ustali iz kreveta
Najmanje tri osobe povređene su kada se čovek, odranije poznat policiji, zaleteo automobilom u publiku na konjičkim trkama u Dabarskom polju, u selu Bijeljani kod Bileće
Jedna lokalna političarka nemačkih Demohrišćana našla se na meti jer na zvaničnom plakatu ima provokativan lančić, ali joj ne pada na pamet da odustane
Princ Hari i još šest javnih ličnosti moraće da uplate početnih 9,5 miliona funti, odnosno oko 13 miliona dolara, na ime sudskih troškova izdavača „Dejli mejla“, nakon što su izgubili spor zbog navodnog nezakonitog prikupljanja privatnih informacija.
„Dronovi su napali u dva talasa: pola sata nakon prvog udara i požara koji je usledio, dogodio se drugi napad usmeren na spasilačke ekipe“, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Telegramu
Petnaest godina ove vlasti vide se u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
