foto: ap
Ulični protesti spadaju u svakodnevicu grčke politike. Nikada se ne zna šta će ih izazvati, koliko će biti masovni ili nasilni. Nedavno je oko 200.000 ljudi protestovalo protiv Prespanskog sporazuma
Za „Vreme“ iz Soluna
Grčka je ovisnik o demonstracijama. Prosečni grčki građanin koji sebe smatra politički aktivnim u njima učestvuje i porodično. U Grčkoj su političke partije oduvek organizovale demonstracije, naročito one levičarske, ali s vremenom su se razvili pokreti protesta koji su ujedinjavali šire političke i društvene snage.
Posle velikih antiameričkih protesta s kraja sedamdesetih godina prošlog veka, veće demonstracije u Grčkoj smo imali 1992. i 1993. zbog imena Makedonija, 1999. protiv NATO zbog bombardovanja Srbije. „Tradicionalne demonstracije“ na godišnjem nivou održavaju se npr. početkom septembra prilikom otvaranja Međunarodnog sajma u Solunu ili 17. novembra povodom Politehnija u Atini (sećanje na pad vojne hunte). Ove demonstracije uvek se završavaju ispred Američke ambasade jer je Amerika tada podržala grčku diktaturu.
Poslednjih godina na redovnoj listi masovnih demonstracija je i 6. decembar, kada je 2008. jedan policajac ubio šesnaestogodišnjeg Aleksisa Grigoropulosa.
20.210 PROTESTA: Postoje i spontane raznolike demonstracije koje su posledica nezadovoljstva finansijskom situacijom i zahtevi su im socijalne prirode. Pojave ekonomske krize i programa stroge štednje koji je Grčkoj nametnula EU i nagli pad životnog standarda, bukvalno su digle na noge grčke građane i izvele ih na ulice i trgove. Samo u prve četiri godine krize i stroge štednje (2010–2014) realizovano je 20.210 demonstracija i političkih skupova.
Epicentar dešavanja je gotovo uvek bio Trg Sintagma ispred skupštine u centru Atine. Nasilje sa ljudskim žrtvama nije bilo retka pojava. Prema podacima grčke policije, od aprila 2010. kada je Grčka krenula da sprovodi nametnutu politiku stroge štednje, do početka 2016. izbrojano je 11.045 masovnih skupova u centru Atine. Okupljanja „Ogorčenih“ (španski Los Indignados, grčki Aganaktismenoi) trajala su nedeljama, a na njima su učestvovali građani raznih struktura sa raznim političkim i socijalnim zahtevima. Bila je to prava „industrija demonstracija“. U centru Atine se od tada posle radnog vremena na radnje spuštaju specijalne metalne rešetke da ih ne razbiju demonstranti.
PROTESTNA PRIVREDA: Pre svakog masovnog okupljanja po pravilu se štampa na hiljade flajera i plakata. Mnogi demonstranti se snabdevaju lekovima za stomak, kako bi se zaštitili od hemijskih gasova koje će pustiti policija. Vlasnik apoteke blizu Eksarhia Tanasis kaže da su se „maloks i riopan prodavali kao ludi. Otkako je Siriza na vlasti, nema više toliko demonstracija, pa se smanjila potražnja.“ Dobro se prodaju i gas-maske.
Poslednje velike demonstracije sa pola miliona učesnika bile su u junu 2015. Posle izlaska iz memoranduma 2018. i sa prestankom ekonomske krize demonstracije ovog tipa su prestale.
Zato od prošle godine protestuju grčki nacionalisti, koji se bune protiv Prespanskog sporazuma i imena Severna Makedonija. Nedavno se u centru Soluna i Atine skupilo po 100.000 građana. Pošto je Prespanski sporazum sa tesnom većinom usvojen u parlamentu, nastavlja se sa mnogo „tradicionalnih“ demonstracija. U ovom trenutku stotinu traktora je zatvorilo autoput Atina-Solun postavljajući vladi zahteve za rešenje problema u njihovom sektoru. Sudeći po tome, Grčka se vraća u protestnu normalnost.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
