I škrtice site, i članice na broju

Predviđena dva dana pregovora u Briselu pretvorilo se u četiri neprospavane noći. Samit Evropske unije, koji je počeo u petak u 10 sati, a završio se u utorak u 5.40 bio je drugi po dužini u istoriji EU. Samit u Nici održan pre dvadeset godina tako sa 92 sata, sa 25 minuta razlike, ostaje prvi na lestvici maratonskih pregovora pri vrhu EU.

Zasedanje je započelo burno. Suprotstavljeni interesi pojedinih grupa zemalja izgledali su nepomirljivo. Ipak su u igri bili najveća finansijska pomoć i najveći budžet u istoriji EU, a svaka država je imala pravo veta. Prezadužene države sa juga Evrope, Italija i Španija, očekivale su mnogo novca i mnogo razumevanja za sopstvene nedaće, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel bio je spreman da im da nešto manje nego što su očekivali uz dužno poštovanje i razumevanje, a evropske „škrtice“ Holandija, Austrija, Danska i Švedska, uz podršku Finske, ni za to nisu htele da čuju i još su tražile da se novčana pomoć uslovi funkcionisanjem pravne države u pojedinim zemljama i da se strogo kontroliše kako se novac troši.

Pregovori šefova država i vlada EU na mahove su podsećali na pijačno cenjkanje, i to na nekom turskom bazaru: damo im 500 milijardi bezuslovne i bespovratne pomoći; ne dolazi u obzir, mogu da dobiju najviše 325 i to da polože račune na šta su ih potrošili; ajd’ bar 450 milijardi na poklon i 300 povoljnih kredita; na poklon 350 i ni cent više… Premijer Bugarske Bojko Borisov, protiv koga se kod kuće vodi istraga zbog korupcije, vikao je na holandskog kolegu Marka Rutea da „prestane da se ponaša kao policajac“; premijer Mađarske Viktor Orban, kome u EU zameraju da satire slobodu medija, demokratiju i, uopšte, evropske vrednosti, čudio se zašto Rute „mrzi njega i Mađarsku“; italijanski šef vlade Đuzepe Konte se ljutio da „Evropu ucenjuju“.

Ni iverak ni krem brule za večeru u petak u 21 sat nisu pomogli da se stišaju strasti.

ZADOVOLJNI LJUDI

Šarl Mišel je uprkos svim remetiocima nemačko-francuskog plana bio uporan i neumoran. Prvo bi se konsultovao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o svemu, svakoj promeni i novoj ponudi koja bi se našla na stolu, pa bi onda predstavnike suprotstavljenih tabora pojedinačno ili u grupama dovodio kod sebe „na kanabe“ ili na krovnu terasu sedišta Evropske unije u Briselu kako bi mogli da popuše cigaretu i malo se smire. U pauzama se išlo i na, kažu, najbolji pomfrit u Briselu u kiosku Maison Antoine u Evropskom kvartu. I tako ukrug, od petka do utorka, šta nude jedni, koliko su spremni da popuste drugi, koje uslove traže treći…

Na kraju su se Šarl Mišel, Makron i Angela Merkel, države koje su pretile da će blokirati svaki dogovor ako se nekontrolisano bude rasipalo novcem poreskih obveznika, zemlje kojima je pomoć najpreče potrebna i zemlje koje bi da bezuslovno dobijaju subvencije našli kompromis sa kojim svi mogu da žive: bespovratna finansijska pomoć iznosiće 360 milijardi evra, državama naročito pogođenim pandemijom na raspolaganju će stajati i povoljni krediti u visini od 390 milijardi evra (prethodno je bilo planirano 500 milijardi direktne pomoći i 250 preko kredita); pomoć će u narednom budžetskom periodu, doduše, formalno zavisiti od funkcionisanja pravne države u pojedinim zemljama, ali o svemu odlučuje „kvalifikovana većina“ – dakle 15 zemalja u kojima živi najmanje 65 odsto stanovnika EU – a toliko je nerealno da se takva većina skupi, da se i Orban sa tim složio, pogotovo što se nekakvi uslovi za uobičajne subvencije više i ne pominju, a neki su razvodnjeni do neprimenjivosti. Sa druge strane, povećan je popust za članarinu u EU za „škrtice“ koje su pretile vetom kako ne bi istrajali na svojim zahtevima, dakle, Holandija, Austrija, Danska i Švedska su iscenjkali da manje uplaćuju u zajedničku evropsku kasu. Najveći dobitnik ovog samita je, nakon Bregzita, treća ekonomija EU Italija koja, kako je procurelo u medijima, iz dogovorenog paketa očekuje 82 milijarde evra direktne pomoći i kredite u visini od 127 milijardi evra.

„Mi smo zadovoljni. Naša vizija, naša odlučnost su se isplatili“, izjavio je Konte pošto je postignut dogovor. Govorio je još i da je „odbranjena čast“, valjda italijanska, te da je „ponosan“ što je Italijan.

Foto: AP Photo

Zadovoljna je bila i Angela Merkel zato što su se „svi na kraju prizvali pameti“, ali je upozorila da sada treba ubediti Evropski parlament da potvrdi dogovoreno, a iz EP se od pojedinih poslanika moglo čuti da je 400 milijardi evra bespovratne pomoći minimum ispod koga neće da idu. Zadovoljan je bio i Makron, pa je u utorak u 5.33 ujutru tvitnuo „Istorijski dan za Evropu!“, ali se osvrnuo i na to da su pregovori bili opterećeni „različitim shvatanjem Evrope pojedinih država članica“, to jest da se ne slažu svi sa njim. Makron i Angela Merkel su zajedno bili zadovoljni na zajedničkoj konferenciji za medije, na kojoj je predsednik Francuske rekao kako od uvođenja evra nije bilo tolikog napretka u EU kao na prohujalom samitu. Na novinarsko pitanje o silnim kompromisima koji je nemačko-francuski dvojac morao da proguta, Makron nije odgovorio.

I Šarl Mišel je zadovoljno izjavio da je postignut „pravi dogovor u pravo vreme“, da je rezultat „uspeh za sve Evropejce“ i „znak solidarnosti“, a šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je podvukla „istorijsku brzinu“ kojom je usvojen istorijski paket od 750 milijardi evra pomoći za samo dva meseca, koji je ona smislila.

Zadovoljni su bili na kraju i Rute, i kancelar Austrije Sebastijan Kurc i Orban i Kačinjski i uopšte svi.

PROMENA ODNOSA SNAGA

Dok su pregovori sa tvrdokorno suprotstavljenim stavovima bili u toku, moglo se čuti i pročitati kako je EU dosegla svoj limit, kako se urušava solidarnost na kojoj je počivala, te da podleže toksičnom uticaju sebičnih nacionalnih interesa. Posle „istorijskog“ dogovora o istorijskom paketu mera, britanski „Indipendent“, međutim, piše da „ni najnezadovoljnije države EU sada ne žele da je napuste, kao što je to učinila Velika Britanija. Da se EU zaista raspada, fondovi za obnovu zbog posledica virusa korona ne bi se ni razmatrali… U doba Bregzita, osovina Pariz-Berlin je dobila na značaju, zato što je to bilo neophodno“.

Austrijski „Kurir“, međutim, konstatuje da se odnos snaga unutar EU promenio. „Odlučna grupa malih zemalja je zaustavila nemačko-francuski motor“, piše „Kurir“. „Skromna petorka (Austrija, Holandija, Švedska, Danska i Finska) je otkrila svoju moć kada se drže zajedno… U EU duva neki drugi vetar“.

I zaista je to bila pokazna vežba kako nekolicina u evropskim okvirima pojedinačno beznačajnih zemalja može da blokira i promeni plan koji su skovali Merkel, Makron, Mišel i Von der Lajen uz aplauz Italije i Španije. Nekom drugom prilikom bi Višegradska grupa (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska) mogla da istera svoje, ili Slovenija i Hrvatska ako prevaziđu međusobne razmirice i pronađu još nekog partnera.

fotografije: ap

NOVI BRITANCI

Pobednik ovih pregovora je svakako holandski predsednik vlade Mark Rute, kome naredne godine predstoje parlamentarni izbori. Belgijski mediji pišu da je u „briselskoj opereti Rute nastupao kao tenor“, dok švajcarski „Noje ciriher cajtung“ piše kako je EU posle Bregzita dobila nove Britance. „Evo ih ponovo su tu, ti Britanci. Smanjili su se, doduše, na narod od 17 miliona, voze desnom stranom i govore holandski. Ali odlično vladaju ulogom strašila koje se stara da za briselskim pregovaračkim stolom ne bude omiljeno. Francuski predsednik Emanuel Makron je siguran da su Holanđani novi Britanci…“

Švajcarski list, međutim, izvodi zaključak da onaj ko u teškim pregovorima o parama i reformama vidi blisku propast EU, stvari gleda veoma pojednostavljeno. Pravilnije bi bilo da se samit EU posmatra kao egzistencijalno važno političko ukrštanje kopalja, prilikom koga se vagaju i koriguju pojedinačni interesi. Nije jasno zašto bi neko brigu zbog trošenja pomoći od nekoliko stotina milijardi evra dovodio u vezu sa pitanjem opstanka EU. „Zar ‘štedljva četvorka’ nije u pravu kada hoće da se osigura da se korona-pomoć ne troši na puko krpljenje budžetskih rupa“, zaključuje „Noje ciriher cajtung“.

Mark Rute je i za levo-liberalne medije i za Makrona i Angelu Merkel i za Bugare, Mađare, Poljake ili Italijane i Špance i Grke bio antiheroj briselskih pregovora. On je na sve to stojički rekao da šefovi država i vlada svakako neće jedni drugima „do kraja života ići na rođendanske žurke“, već da su se sastali da bi obavili posao najbolje što mogu i po sopstvenoj savesti.

U intervjuu za nemački „Špigel“ profesor evropske istorije na Univerzitetu u Mastrihtu Matje Zegers objašnjava Ruteovu poziciju koja je utemeljena u većinskom shvatanju Holanđana. „To sve ima veze sa manjkom poverenja. To je bilo tako i pedesetih godina prošlog veka, kada su Holanđani najduže oklevali prilikom osnivanja Evropske ekonomske zajednice“, objašnjava Zegers. On kaže da Holanđani vide prednosti zajedničkog tržišta, ali da se pribojavaju previše bliske saradnje. Oni misle da ono što je normalno u drugim zemljama dugoročno šteti njihovim interesima, naročito što se tiče privrede i finansija. Holanđani bi odnose unutar EU hteli u što većoj meri da svedu na pragmatizam, apolitičnost i funkcionalnost. Kada stvari postanu isuviše političke, kada izrone pitanja solidarnosti i zajedništva, u Holanđanima se stvara otpor jer se plaše za svoj novac. I u tom pogledu nisu usamljeni u Evropi: slično razmišljaju i Skandinavci i Britanci.

DANI HAOSA U BRISELU

Nemački „Špigel“ piše da EU nakon enormnih napora da se sprovede puki akt solidarnosti nije poslala željeno snažan signal u svet. Ali je ipak prvi put u svojoj istoriji u velikom obimu zajednički preuzela dugove ne bi li pomogla članicama koje su teško pogođene korona krizom. Istovremeno su se šefovi država i vlada EU sporazumeli oko budžeta od 2021. do 2027, za šta bi u normalnim okolnostima bilo potrebno više samita. Jedino što u budžetu, najavljenom kao „modernom“, na kraju neće biti toliko novca za nauku i istraživanja, klimatske promene, migracionu, zdravstvenu i spoljnu politiku.

Ursula fon der Lajen je sa jedne strane zadovoljna što ukupan iznos pomoći nije promenjen, ali sa žaljenjem konstatuje kako je bespovratna pomoć, koja je važnija od kredita, značajno smanjena. Mnogi komentatori smatraju da je kompromisom „razbucan“ najavljen ambiciozni mehanizam za odbranu pravne države, koji je predviđao da se vladama koje se ne pridržavaju pravnih standarda i osnovnih vrednosti EU uskrate finansijska sredstva. Od svega je ostao nedorečen pasus, na veliko zadovoljstvo Viktora Orbana.

Lopta je sada u dvorištu Evropskog parlamenta, podseća „Špigel“, koji bi, makar u teoriji, mogao da obori postignut dogovor. Mnogi evropski poslanici nisu krili svoje nezadovoljstvo. „Što pregovori duže traju, to je lošiji rezultat“, tvitnuo je zeleni Rasmus Andersen, koji predstavlja parlament u raspravi o budžetu, osvrćući se na kompromise koji su postignuti. Za neke se u Briselu odvijala predstava između „drame i komedije“, za druge smo „umesto samita solidarnosti i jedinstva prisustvovali samitu samopromotera i nacionalnog egoizma“, u EP se moglo čuti da je u svet poslata „jadna slika EU“, te da će „dani haosa u Briselu ubuduće podsticati svaku zemlju da sopstveni egoizam progura na račun drugih“.

Evropski parlament je poslednji put 2005. godine odbio budžet koji su predložili šefovi država i vlada. Malo je, međutim, verovatno da će usred pandemije virusa korona i najvećeg privrednog pada u istoriji EU to zaista učiniti.