Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj održava se u nedelju (12. januar). Odluka pada između aktuelnog predsednika Zorana Milanovića i kandidata HDZ-a Dragana Primorca
Hoće li Zoran Milanović ostati predsednik Hrvatske ili će mandat predati Draganu Primorcu? Ako je suditi po istraživanjima javnog mnjenja zasigurno hoće, ali će se sve znati u nedelju uveče.
U Hrvatskoj se održava drugi krug predsedničkih izbora, pošto u prvom, održanom krajem decembra 2024, niko od osmoro kandidata nije osvojio većinu glasova izašlih na birališta.
Zoranu Milanoviću, kandidatu opozicione Socijlademokratske partije Hrvatske (SDP), koji se kandidovao za reizbor pod sloganom „Predsjednik za predsjednika“, malo je nedostajalo za pobedu u prvom krugu, pošto je osvojio 49,09 odsto glasova.
Njegov protivnik u drugom krugu Dragan Primorac, kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), dobacio je u decembru 19,35 odsto.
Bio je to jedan od najgorih rezultata kandidata HDZ-a na predsedničkim izborima u Hrvatskoj od njenog osamostaljenja. Manje glasova osvojio je jedino Andrija Hebrang na izborima 2009. godine.
Razlika od tridesetak odsto između dva kandidata koji ulaze u drugi krug izbora najveća je u istoriji Hrvatske.
Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od proglašenja nezavisnosti 1992. godine.
Ko može da glasa na izborima?
Pravo glasa na izborima u nedelju imaće 3.769.598 birača, a odštampano je 3.607.900 glasačkih listića.
U prvom krugu na birališta je izašlo 46,03 upisanih birača.
Biračka mesta biće otvorena u nedelju od 7 ujutru do 19 časova.
Kako je ko prošao u prvom krugu?
Na izbornom listiću u prvom krugu osmih predsedničkih izbora u Hrvatskoj bilo je osam imena.
Osim Milanovića i Primorca, ostali kandidati zajedno nisu uzeli više od 10 odsto glasova.
Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić osvojila je 9,25 odsto glasova, dok je Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Možemo dobila poverenje 8,89 odsto birača izašlih na birališta.
Nezavisni kandidat Tomislav Jonjić osvojio je 5,09 odsto glasova, a kandidat koalicije Most Miro Bulj dobio podršku 3,82 odsto glasača.
Branka Lozo, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino), osvojila je 2,41 odsto glasova. Najmanje glasova (0,88 odsto) dobio je nezavisni kandidat Niko Tokić Kartelo.
Ko su dosadašnji predsednici Hrvatske?
Ukoliko pobedi na izborima, Zoran Milanović biće treći političar kome je pošlo za rukom da bude reizabran za predsednika Hrvatske od njenog osamostaljenja.
Pre njega, dva puta na predsedničkim izborima pobedili su Franjo Tuđman i Stjepan Mesić. Obojica su imali uzastopne mandate. Tuđman je izabran za predsednika 1992. i 1997. godine, dok je Mesić pobeđivao 2000. i 2005.
Osim Tuđmana, Mesića i Milanovića, Hrvatska je imala još dvoje predsednika.
Ivo Josipović obavljao je tu funkciju od 2010. do 2015. godine, a nasledila ga je Kolinda Grabar-Kitarović koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine. Nju je na mestu predsednika nasledio Zoran Milanović.
Meštani sela Botun nedaleko od Podgorice rešeni su da spreče gradnju postrojenja za prečiščavanje otpadnih voda. Kako se jedan kolektor isprečio na crnogorskom putu ka članstvu u Evropsku uniju i ugrozio investicije od sto miliona evra
Ruska državna imovina u Evropi mogla bi da ostane trajno zamrznuta na osnovu pravnog mehanizma koji su odobrile zemlje članice Evropske unije. U to spadaju u 210 milijardi evra Centralne banke Rusije
Nakon što je vlada bila primorana da povuče nacrt budžeta za 2026. godinu, a zemlju zahvatile masovne demonstracije, premijer Rosen Željazkov podneo je ostavku. Građani optužuju vlasti da nije uspela da suzbije duboko ukorenjenu korupciju
Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje američke specijalce kako se iz helikoptera spuštaju na tanker Skipper, godinama pod sankcijama zbog povezanosti sa Hezbolahom i iranskom mrežom trgovine naftom. Operacija povećava pritisak Vašingtona na predsednika Venecuele Nikolasa Madura
Američki predsednik kao da ima dve ličnosti u sebi: jednu “goluba” i mirotvorca koja je okončala sukob u Gazi i uporno pokušava da okonča rat u Ukrajini, i onu drugu agresivniju, “jastrebovsku”, koja je vidljiva u njegovoj politici prema zapadnoj hemisferi, pogotovo Venecueli
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
