Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj održava se u nedelju (12. januar). Odluka pada između aktuelnog predsednika Zorana Milanovića i kandidata HDZ-a Dragana Primorca
Hoće li Zoran Milanović ostati predsednik Hrvatske ili će mandat predati Draganu Primorcu? Ako je suditi po istraživanjima javnog mnjenja zasigurno hoće, ali će se sve znati u nedelju uveče.
U Hrvatskoj se održava drugi krug predsedničkih izbora, pošto u prvom, održanom krajem decembra 2024, niko od osmoro kandidata nije osvojio većinu glasova izašlih na birališta.
Zoranu Milanoviću, kandidatu opozicione Socijlademokratske partije Hrvatske (SDP), koji se kandidovao za reizbor pod sloganom „Predsjednik za predsjednika“, malo je nedostajalo za pobedu u prvom krugu, pošto je osvojio 49,09 odsto glasova.
Njegov protivnik u drugom krugu Dragan Primorac, kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), dobacio je u decembru 19,35 odsto.
Bio je to jedan od najgorih rezultata kandidata HDZ-a na predsedničkim izborima u Hrvatskoj od njenog osamostaljenja. Manje glasova osvojio je jedino Andrija Hebrang na izborima 2009. godine.
Razlika od tridesetak odsto između dva kandidata koji ulaze u drugi krug izbora najveća je u istoriji Hrvatske.
Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od proglašenja nezavisnosti 1992. godine.
Ko može da glasa na izborima?
Pravo glasa na izborima u nedelju imaće 3.769.598 birača, a odštampano je 3.607.900 glasačkih listića.
U prvom krugu na birališta je izašlo 46,03 upisanih birača.
Biračka mesta biće otvorena u nedelju od 7 ujutru do 19 časova.
Kako je ko prošao u prvom krugu?
Na izbornom listiću u prvom krugu osmih predsedničkih izbora u Hrvatskoj bilo je osam imena.
Osim Milanovića i Primorca, ostali kandidati zajedno nisu uzeli više od 10 odsto glasova.
Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić osvojila je 9,25 odsto glasova, dok je Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Možemo dobila poverenje 8,89 odsto birača izašlih na birališta.
Nezavisni kandidat Tomislav Jonjić osvojio je 5,09 odsto glasova, a kandidat koalicije Most Miro Bulj dobio podršku 3,82 odsto glasača.
Branka Lozo, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino), osvojila je 2,41 odsto glasova. Najmanje glasova (0,88 odsto) dobio je nezavisni kandidat Niko Tokić Kartelo.
Ko su dosadašnji predsednici Hrvatske?
Ukoliko pobedi na izborima, Zoran Milanović biće treći političar kome je pošlo za rukom da bude reizabran za predsednika Hrvatske od njenog osamostaljenja.
Pre njega, dva puta na predsedničkim izborima pobedili su Franjo Tuđman i Stjepan Mesić. Obojica su imali uzastopne mandate. Tuđman je izabran za predsednika 1992. i 1997. godine, dok je Mesić pobeđivao 2000. i 2005.
Osim Tuđmana, Mesića i Milanovića, Hrvatska je imala još dvoje predsednika.
Ivo Josipović obavljao je tu funkciju od 2010. do 2015. godine, a nasledila ga je Kolinda Grabar-Kitarović koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine. Nju je na mestu predsednika nasledio Zoran Milanović.
Evropa je trenutno na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja koji se ustrostručio, a u Poljskoj porastao čak za 852 odsto. Tržište odražava rastući strah Evropljana od rata, rezulztat je istraživanja Stokholmskog instituta za istraživanje mira
Modžtaba Hamnei, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, nasledio je oca na mestu vrhovnog verskog vođe Irana. Izrael i SAD su ga unapred stavili na listu za odstrel. Šta znači njegovo naimenovanje
Saudijska Arabija je prijavila prve žrtve nakon napada, Izrael više od 3400 ciljeva, dok vlada u Bernu smatra da američki i izraelski napadi na Iran predstavljaju kršenje međunarodnog prava
Rat Amerike i Izraela protiv Irana ušao je u deveti dan nakon jutrošnjeg izraelskog udara na južni Liban i iranskog napada na postrojenje za desalinizaciju u Bahreinu. Incidenti ugrožavaju civilno stanovništvo i ključnu infrastrukturu, dok obe strane prebacuju odgovornost
Gest iranskih fudbalerki koje su odbile da pevaju himnu pokazuje jednu staru političku istinu: autoritarne vlasti ne zadovoljava samo poslušnost. One zahtevaju i javni dokaz lojalnosti. Upravo zato tišina ponekad postaje najopasniji oblik političkog otpora
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
