Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj održava se u nedelju (12. januar). Odluka pada između aktuelnog predsednika Zorana Milanovića i kandidata HDZ-a Dragana Primorca
Hoće li Zoran Milanović ostati predsednik Hrvatske ili će mandat predati Draganu Primorcu? Ako je suditi po istraživanjima javnog mnjenja zasigurno hoće, ali će se sve znati u nedelju uveče.
U Hrvatskoj se održava drugi krug predsedničkih izbora, pošto u prvom, održanom krajem decembra 2024, niko od osmoro kandidata nije osvojio većinu glasova izašlih na birališta.
Zoranu Milanoviću, kandidatu opozicione Socijlademokratske partije Hrvatske (SDP), koji se kandidovao za reizbor pod sloganom „Predsjednik za predsjednika“, malo je nedostajalo za pobedu u prvom krugu, pošto je osvojio 49,09 odsto glasova.
Njegov protivnik u drugom krugu Dragan Primorac, kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), dobacio je u decembru 19,35 odsto.
Bio je to jedan od najgorih rezultata kandidata HDZ-a na predsedničkim izborima u Hrvatskoj od njenog osamostaljenja. Manje glasova osvojio je jedino Andrija Hebrang na izborima 2009. godine.
Razlika od tridesetak odsto između dva kandidata koji ulaze u drugi krug izbora najveća je u istoriji Hrvatske.
Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od proglašenja nezavisnosti 1992. godine.
Ko može da glasa na izborima?
Pravo glasa na izborima u nedelju imaće 3.769.598 birača, a odštampano je 3.607.900 glasačkih listića.
U prvom krugu na birališta je izašlo 46,03 upisanih birača.
Biračka mesta biće otvorena u nedelju od 7 ujutru do 19 časova.
Kako je ko prošao u prvom krugu?
Na izbornom listiću u prvom krugu osmih predsedničkih izbora u Hrvatskoj bilo je osam imena.
Osim Milanovića i Primorca, ostali kandidati zajedno nisu uzeli više od 10 odsto glasova.
Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić osvojila je 9,25 odsto glasova, dok je Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Možemo dobila poverenje 8,89 odsto birača izašlih na birališta.
Nezavisni kandidat Tomislav Jonjić osvojio je 5,09 odsto glasova, a kandidat koalicije Most Miro Bulj dobio podršku 3,82 odsto glasača.
Branka Lozo, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino), osvojila je 2,41 odsto glasova. Najmanje glasova (0,88 odsto) dobio je nezavisni kandidat Niko Tokić Kartelo.
Ko su dosadašnji predsednici Hrvatske?
Ukoliko pobedi na izborima, Zoran Milanović biće treći političar kome je pošlo za rukom da bude reizabran za predsednika Hrvatske od njenog osamostaljenja.
Pre njega, dva puta na predsedničkim izborima pobedili su Franjo Tuđman i Stjepan Mesić. Obojica su imali uzastopne mandate. Tuđman je izabran za predsednika 1992. i 1997. godine, dok je Mesić pobeđivao 2000. i 2005.
Osim Tuđmana, Mesića i Milanovića, Hrvatska je imala još dvoje predsednika.
Ivo Josipović obavljao je tu funkciju od 2010. do 2015. godine, a nasledila ga je Kolinda Grabar-Kitarović koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine. Nju je na mestu predsednika nasledio Zoran Milanović.
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
