Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj održava se u nedelju (12. januar). Odluka pada između aktuelnog predsednika Zorana Milanovića i kandidata HDZ-a Dragana Primorca
Hoće li Zoran Milanović ostati predsednik Hrvatske ili će mandat predati Draganu Primorcu? Ako je suditi po istraživanjima javnog mnjenja zasigurno hoće, ali će se sve znati u nedelju uveče.
U Hrvatskoj se održava drugi krug predsedničkih izbora, pošto u prvom, održanom krajem decembra 2024, niko od osmoro kandidata nije osvojio većinu glasova izašlih na birališta.
Zoranu Milanoviću, kandidatu opozicione Socijlademokratske partije Hrvatske (SDP), koji se kandidovao za reizbor pod sloganom „Predsjednik za predsjednika“, malo je nedostajalo za pobedu u prvom krugu, pošto je osvojio 49,09 odsto glasova.
Njegov protivnik u drugom krugu Dragan Primorac, kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), dobacio je u decembru 19,35 odsto.
Bio je to jedan od najgorih rezultata kandidata HDZ-a na predsedničkim izborima u Hrvatskoj od njenog osamostaljenja. Manje glasova osvojio je jedino Andrija Hebrang na izborima 2009. godine.
Razlika od tridesetak odsto između dva kandidata koji ulaze u drugi krug izbora najveća je u istoriji Hrvatske.
Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od proglašenja nezavisnosti 1992. godine.
Ko može da glasa na izborima?
Pravo glasa na izborima u nedelju imaće 3.769.598 birača, a odštampano je 3.607.900 glasačkih listića.
U prvom krugu na birališta je izašlo 46,03 upisanih birača.
Biračka mesta biće otvorena u nedelju od 7 ujutru do 19 časova.
Kako je ko prošao u prvom krugu?
Na izbornom listiću u prvom krugu osmih predsedničkih izbora u Hrvatskoj bilo je osam imena.
Osim Milanovića i Primorca, ostali kandidati zajedno nisu uzeli više od 10 odsto glasova.
Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić osvojila je 9,25 odsto glasova, dok je Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Možemo dobila poverenje 8,89 odsto birača izašlih na birališta.
Nezavisni kandidat Tomislav Jonjić osvojio je 5,09 odsto glasova, a kandidat koalicije Most Miro Bulj dobio podršku 3,82 odsto glasača.
Branka Lozo, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino), osvojila je 2,41 odsto glasova. Najmanje glasova (0,88 odsto) dobio je nezavisni kandidat Niko Tokić Kartelo.
Ko su dosadašnji predsednici Hrvatske?
Ukoliko pobedi na izborima, Zoran Milanović biće treći političar kome je pošlo za rukom da bude reizabran za predsednika Hrvatske od njenog osamostaljenja.
Pre njega, dva puta na predsedničkim izborima pobedili su Franjo Tuđman i Stjepan Mesić. Obojica su imali uzastopne mandate. Tuđman je izabran za predsednika 1992. i 1997. godine, dok je Mesić pobeđivao 2000. i 2005.
Osim Tuđmana, Mesića i Milanovića, Hrvatska je imala još dvoje predsednika.
Ivo Josipović obavljao je tu funkciju od 2010. do 2015. godine, a nasledila ga je Kolinda Grabar-Kitarović koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine. Nju je na mestu predsednika nasledio Zoran Milanović.
Nedelju dana nakon spektakularne pljačke u galeriji Apolon u pariskom Luvru, francuska policija u subotu je uhapsila dve osumnjičene osobe. Istraga se ubrzava, dok se za preostala dva člana bande i dalje intenzivno traga
Bivši levičarski premijer Grčke Aleksis Cipras najavio je povratak na političku scenu i osnivanje nove partije. Nužno je „preuređenje progresivne opozicije, koja danas ne ispunjava svoju društvenu ulogu“, govori nekadašnji bauk evropskog kapitalizma
Nakon konferencije u okviru Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da podržava put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Ali popusta za nužne reforme neće biti
Novi, 19. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije uključuje zabranu uvoza ruskog tečnog gasa na evropsko tržište. Istovremeno su i SAD uvele sankcije ruskim naftnim kompanijama
Dok Kina koristi svoju dominaciju nad retkim zemnim elementima kao moćno oruđe u globalnoj borbi za uticaj sa SAD, Donald Tramp intenzivira napore da osigura nezavisnost i stabilnost snabdevanja za američku industriju i preti Pekingu novim carinskim nametima
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
