Izgleda li ovako teroristička organizacija koja je na kolenima? Slike iz grada Gaze, koje su obišle svet, pokazuju suprotno. Desetine muškaraca u centru grada, gde se izraelska vojska mesecima žestoko borila protiv njih.
Mnogi u masi nosili su uniforme, teško naoružani, s Hamasovim zelenim trakama omotanim oko glave, piše DW.
To je trebalo da bude demonstracija snage u trenutku kada je stupilo na snagu primirje, a tri izraelska taoca su oslobođena iz zarobljeništva.
„Potpuna pobeda“ – šta to uopšte znači?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poslednjih je meseci više puta ponavljao ciljeve za rat u Pojasu Gaze. „Odlučni smo da postignemo potpunu pobedu“, govorio je.
„Vratiti sve taoce, potpuno uništiti Hamas u celom Pojasu Gaze i osigurati da iz Gaze više nikada ne dolazi pretnja Izraelu.“
Rat je započeo 7. oktobra 2023, napadom Hamasa i povezanih palestinskih grupa na Izrael. Teroristi su tada u mestima uz granicu ubili više od 1.200 ljudi i oteli njih 250.
Bio je to najgori masakr nad Jevrejima od Holokausta, a osim velike boli ostavio je i dubok osećaj ranjivosti u izraelskom društvu.
Delovanjem protiv Hamasa u Gazi trebalo je ne samo osloboditi otete, nego i vratiti sigurnost Izraelcima. No, nakon više od 15 meseci rata, mnogi više ne veruju da će Hamas nestati, niti da je „potpuna pobeda“, kako to Netanjahu formuliše, uopšte moguća.
Jair Golan čak se pita šta „potpuna pobeda“ znači. „Oni koji govore o potpunoj pobedi nemaju pojma“, kaže on.
Golan zna o čemu govori: borio se za Izrael na svim ratištima i bio je, između ostalog, zamenik načelnika generalštaba. Danas je lider Radničke partije (Avoda) i jedan od vodećih opozicionih političara.
Iako je od nedelje (19. januar) na snazi privremeno primirje, rat u Gazi za Golana traje predugo. „Dobro poznajem doktrinu izraelske vojske, a ona glasi: što kraći ratovi.“
Izraelska vojska tvrdi da je od početka rata ubila skoro 20.000 palestinskih boraca. Procene su da je pre rata Hamas imao između 30.000 i 40.000 boraca – uz dodatne članove drugih terorističkih grupa poput Islamskog džihada. No, neki izveštaji takođe navode da je Hamas od tada regrutovao više boraca nego što ih je poginulo.
„Dolaze u Hamas kako bi se osvetili“
Kako je to uopšte moguće, objašnjava Faiz Abu Šamaleh u intervjuu za ARD. On je nekadašnji gradonačelnik Kan Junisa, drugog najvećeg grada Pojasa Gaze.
Grad, koji je ranije imao oko 300.000 stanovnika, sada je potpuno razoren. I sam Šamaleh je u Hamasu.
„Hamas ima uspeha u borbi, a to privlači mlade koji u Hamasu žele da postanu heroji“, kaže on.
„Ne čudi me što stotine, možda hiljade Palestinaca dolaze u Hamas kada su im majke ubijene ili kuće uništene. Kada vide svoju ranjenu braću ili očeve koji ne mogu da nabave hranu.“
Ljudi pate zbog izraelskih napada i proterivanja, kaže on. „I dolaze u Hamas kako bi se osvetili.“
Prema palestinskim podacima, od početka rata ubijeno je više od 46.000 Palestinaca, a 110.000 ih je ranjeno. Ove brojke ne razlikuju civile od boraca i, baš kao ni navode izraelske vojske, nije ih moguće nezavisno proveriti.
Rat je doveo do potpune destrukcije područja i proterivanja oko 90 posto stanovništva.
No, to verovatno nije jedini razlog za priliv pristalica Hamasa. Naime, organizacija može da plaća nove i stare borce.
Prema nekim izveštajima, Hamas kontroliše deo humanitarne pomoći koja dolazi u Pojas Gaze. Navodno naplaćuju neku vrstu carine. Borci koji dobijaju novac tako mogu da dobiju hranu za svoje porodice.
U području gde, prema podacima UN, do 90 posto stanovništva preti glad, to može značiti preživljavanje.
„Hamas kontroliše sve aspekte života“
Šamaleh naglašava da je Hamas i nakon 15 meseci rata još uvek dobro organizovan:
„Hamas kontroliše duše i misli palestinske nacije, jer simbolizuju otpor protiv okupacije. Kontrolišu sve aspekte života u svakoj ulici, kroz bezbednosne kontrole i pravosuđe. Takođe, zdravstveni sistem i socijalni sektor. Sve je to pod kontrolom Hamasa.“
Šamaleh možda preteruje, ali jedno je sigurno i nakon više od godinu dana rata: Hamas je i dalje tu. Neposredno pre stupanja primirja na snagu, čak su i dalje ispaljivali rakete na jug Izraela. Tokom borbi i zaseda u Gazi stalno su ginuli izraelski vojnici.
Jair Golan, bivši general, veruje da je izraelski način ratovanja pogrešan. Prema njegovoj analizi, to ipak nije zbog izraelskih oružanih snaga, nego zbog pogrešnih političkih odluka.
„Kada se bori protiv terorističkih organizacija poput Hamasa, treba oštro ciljati njihove vojne sposobnosti“, kaže on. „A istovremeno ljudima u Gazi treba ponuditi alternativu Hamasu.“
Na to se nije obraćala pažnja, kaže on. „To je veliki neuspeh ove vlade.“
Veliko pitanje je kako će se situacija u Gazi dalje razvijati i koje perspektive imaju ljudi tamo. Pronalaženje odgovora na to deo je pregovora o trajnom primirju.
Trenutno primirje trebalo bi da traje šest sedmica. Tokom tog razdoblja trebalo bi da budu oslobođena 33 od ukupno više od 90 preostalih talaca.
Istovremeno bi oko 1.900 Palestinaca trebalo da bude pušteno iz izraelskih zatvora, a i humanitarna pomoć trebalo bi u većoj meri da stiže u Gazu.
No, umesto da se pronađu odgovori na pitanja za budućnost, delovi izraelske vlade zalažu se za novu eskalaciju. To je loše za preostale taoce u rukama terorista i za stanovništvo Gaze koje pati. Za Hamas je to prilika da dobije još veći priliv boraca.
