Gvozdena metla

Žurba i dinamičnost odavno su češće eksces nego pravilo u sedištu Ujedinjenih nacija na Ist Riveru. Međutim, sudeći po strci i užurbanosti službenika po hodnicima sedišta svetske organizacije, ova godina biće godina Ujedinjenih nacija.

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan čvrsto je rešen da pre kraja svog drugog mandata, koji ističe 2006. godine, svetsku organizaciju ostavi u boljem stanju od onog u kakvom ju je krajem devedesetih nasledio od Butrosa Galija.

Stari sjaj UN-a nakratko je povraćen kada su Anan i svetska organizacija na čijem je čelu podelili Nobelovu nagradu za mir 2001. godine, ali je nedugo nakon toga UN gurnut na marginu svetske scene. Sećanje na teške reči koje su pale neposredno uoči rata u Iraku još ostavljaju mučninu, jer je rasprava u Savetu bezbednosti povodom iračke krize na dramatičan način otkrila transatlantske podele koje nisu ni izbliza prevaziđene ni nakon dve godine otkako je predsednik Buš proglasio mir u Iraku. No, ako nakon godina tavorenja i povremenih skandala UN želi da se vrati na svetsku scenu u velikom stilu i da otkloni slojeve nereda koji je u stanju da proizvede samo glomazna birokratija, nereformisana praktično 60 godina, biće potrebna gvozdena metla.

DVE U JEDNOM: Posegnuvši za onim što mu je na raspolaganju, Anan je zadužio dve komisije da sačine preporuke za reformu UN-a. Visoka komisija, sastavljena od velikodostojnika od kojih su mnogi bivši šefovi država i vlada, iznela je na samom kraju prošle godine paket od oko 100 predloga, pomoću kojih svetska organizacija treba da bude delotvornija u promovisanju vrednosti što su joj pre skoro šest decenija ostale u amanet. Druga radna grupa, pod nazivom „Projekt milenijuma“, u januaru je objavila plan za ostvarivanje tzv. milenijumskih ciljeva koje je svetska organizacija sa Ananom na čelu sama sebi zacrtala, a tiču se najviše borbe protiv siromaštva i za jednakost u svetu. Anan je prošle nedelje gromoglasno najavio program pod nazivom „Veća sloboda“ u kome je objedinio mnoge od preporuka koje su sačinile obe radne grupe. O njima treba da se izjasne šefovi država i vlada na samitu u septembru, a ako paket mera nakon toga usvoji i Generalna skupština UN-a, može se slobodno očekivati prava revolucija u svetskoj organizaciji kakva se nije dogodila u celoj njenoj istoriji.

„Toliko se gromoglasnih deklaracija čulo u ovoj dvorani da bi mogle decenijama da odjekuju“, izjavio je u najavi reforme Kofi Anan. „Problemi su nam svima poznati, kao i obećanja koja smo dali. Sada nam nove deklaracije i obećanja nisu potrebni, ono što nam treba jeste da s reči pređemo na dela, i tako ispunimo data obećanja.“

NA NISKOJ GRANI: Ako je UN u nečemu ujedinio dva tabora – onaj koji svetsku organizaciju pošto-poto hoće da gurne u istoriju, zajedno sa svetskim poretkom nakon Drugog svetskog rata čiji je i produkt, i onaj koji smatra da nema boljeg svetskog foruma za rešavanje kriza i problema u svetu – onda je to svakako pogled na stanje u kome se UN sada nalazi. Niko ne spori da ugled svetske organizacije nije nikada bio na nižim granama, čega je svestan i sam generalni sekretar. Razlika je samo u stavu da li svetsku organizaciju uopšte vredi spasavati ili se treba postarati da ona postane tek jedan od eksponata u muzeju hladnog rata.

Preporuke koje je usvojio Kofi Anan zadiru i u najbolnije tačke oko kojih će slediti mučno usaglašavanje. Jedna od najvažnijih jeste reforma Saveta bezbednosti (SB), u neku ruku najmoćnijeg tela UN-a, koje istovremeno odslikava konstelaciju snaga od pre više od pola veka, i čije je ustrojstvo sasvim anahrono. Od ukupno 15 članica SB-a, njih pet – Francuska, Velika Britanija, SAD, Rusija i Kina – stalne su članice, sa pravom veta. Ostalih 186 članica UN-a rotiraju se na preostalih deset mesta bez prava veta na svake dve godine. Pošto je to najprestižniji status koji neka država može da dobije u okviru UN-a, pitanje je veoma osetljivo, pa je Komisija iznela dva predloga. Prema prvom, status stalnih članica trebalo bi da dobije još šest zemalja (imena se ne spominju, ali je svima poznato da su favoriti Brazil, Indija, Nemačka, Japan i dve afričke zemlje – Nigerija, JAR ili Egipat). To znači da bi se broj članica SB-a, stalnih i rotirajućih, popeo na 24, ali novopridošlice ne bi imale pravo veta. Drugi predlog predviđa da broj članica ostane isti (15), ali da nekima od njih mandat traje četiri godine, i da imaju pravo da budu ponovo izabrane u SB-u.

Japan i Nemačka, koje pojedinačno najviše pune kasu UN-a, i Indija i Brazil formirale su takozvanu Grupu 4, ili G4, s namerom da lobiraju da postanu stalne članice SB-a. Francuski predsednik Žak Širak je nedavno javno izneo svoju podršku Japanu da zauzme mesto u najuticajnijem klubu UN-a. Kina i Rusija, međutim, na ovo ne gledaju s odobravanjem, ali se može očekivati da one podrže Nemačku, na šta se Francuska i Velika Britanija prilično mršte. Indija ima moćnog protivnika u Pakistanu, a Brazil u Meksiku.

Da bi što pre otklonio još jedan veliki problem koji krnji ugled UN-a, Kofi Anan je predložio hitnu reformu Komisije UN-a za ljudska prava. Kada je Amerika, u jeku svađe sa UN-om, želela da poentira i unizi svetsku organizaciju, samo bi svet podsetila da se na čelu Komisije za ljudska prava u to vreme nalazila Libija, a da je u svađi u SB-u oko Iraka posebno uživao Lansana Konte, diktator Gvineje, koji se po sistemu rotacije našao među članicama SB-a. Dakle, na čelu Komisije mogle su se naći i države poput Kube, Severne Koreje i sličnih diktatura koje bi kasnije prigovarale ostalim članicama zbog (ne)primene standarda ljudskih prava, na način na koji ih one same vide. Da bi sprečio da se neki od preostalih diktatora u svetu domogne ovakve pozicije, Anan umesto Komisije koja broji 53 člana predlaže osnivanje Saveta za ljudska prava, sa mnogo manjim brojem članova, koje bi birala Generalna skupština dvotrećinskom većinom glasova.

ŠTA JE TERORIZAM: Od ostalih mera, a u svetlu nedavnih skandala, Kofi Anan predlaže najstrože sankcije za pripadnike plavih šlemova ako se utvrdi da su zloupotrebili položaj ili učestvovali u kršenju ljudskih prava, kao i skup pravila kojima će se upotreba sile ubuduće smatrati dozvoljenom. S obzirom na to da neokonzervativci na vlasti u SAD ne žele da im neko drugi daje dozvolu za pokretanje rata, jasno je da će ovo pitanje biti ozbiljna tačka sukoba. I konačno, teška tema koja će se usaglašavati uz buku i bes jeste definicija terorizma, zbog poznatog problema da su isti ljudi za neke teroristi, a za neke druge „borci za slobodu“. U tom smislu, osmišljena je definicija koja bi trebalo da zadovolji razne tumače. Visoka Komisija predložila je da se pod terorizam podvede „bilo kakva akcija koja ima za cilj da izazove smrt ili teško ranjavanje civila ili neučesnika u sukobu, a kada takvo delovanje, zbog svoje prirode ili konteksta, ima za svrhu zastrašivanje stanovništva ili prinudu vlade ili neke međunarodne organizacije da se odluči na neko delo ili od njega odustane“.

Anan je takođe predložio niz mera kojima se sprečava korupcija u UN-u, u pokušaju da sa sebe strese kritike iz SAD odakle se čak tražila i njegova ostavka. Nedavno je utvrđeno da je u okviru složenog sistema UN-a izvršeno više teških pronevera, od kojih je najveća ona vezana za program „nafta za hranu“ za vreme sankcija UN-a prema Iraku, teškog oko 70 milijardi dolara. Na stotine miliona dolara odlilo se u džepove onih koji su i zaslužni za sankcije – Sadama Huseina i njegove klike, ali, kako je nedavno otkriveno, može se lako ispostaviti da ni Kodžo Anan, sin generalnog sekretara, u celoj aferi nije sasvim nevin.

GUŽVA SA BOLTONOM: Naravno, za reforme su neophodni jaki saveznici, ali i finansijska sredstva. Ananu trenutno manjka i jednih i drugih. Odnosi između SAD i UN-a nikada nisu bili hladniji, uprkos tome što je Bušova obnovljena administracija najavila jačanje multilateralnih odnosa i snažnije konsultacije sa saveznicima. U tom smislu, Anan je verovatno zbunjen najavom državnog sekretara Kondolize Rajs da će na mesto ambasadora SAD u Njujork poslati državnog podsekretara Džona Boltona, osvedočenog jastreba, koji nikada nije krio svoj prezir prema svetskoj organizaciji. „Vašington post“ podseća da je Bolton ne tako davno izjavio da Ujedinjene nacije „ne postoje“. Poznat je po tome što se nije trpeo sa Kolinom Pauelom, kao i po stavu da UN treba da služi interesima SAD, i da samo tada ta organizacija ima smisla: „Veliki šef određuje pravila igre, a ne mali.“ Iako mu niko, ni najljući protivnici, ne spori briljantnu inteligenciju, njegovo imenovanje izazvalo je snažan protest uglednih američkih diplomata. Čak 59 veterana uputilo je pismo senatoru Lugeru, koji se nalazi na čelu Komiteta za spoljne poslove, sa zahtevom da se na Ist River pošalje neka druga osoba umesto Boltona, jer će šteta biti neprocenjiva. Njegova nova šefica Kondoliza Rajs izjavila je da „SAD žele na to mesto da pošalju jednog od svojih najboljih diplomata“. Sudeći po tome da je Bolton vatreni pristalica priznanja nezavisnosti Tajvana, jasno je da su oči vrha američke administracije sve više okrenute ka Kini.

Anan će, ako imenovanje Boltona prođe, imati teškog sagovornika u UN-u. Uz sve to, ostaje mu i težak zadatak da pogura bogate zemlje članice, da do 2015. počnu da uplaćuju u kasu 0,7 odsto od bruto nacionalnog dohotka, što trenutno čine samo retki bogati. SAD trenutno uplaćuju u budžet svega 0,17 odsto BND-a.

Preporuke su na stolu, i do septembra treba očekivati razna diplomatska previranja i usaglašavanja, koja se neće nužno naći na naslovnim stranama novina. „Trenutno vlada zatišje“, kaže za BBC Džejms Traub, novinar „Njujork tajms magazina“ koji trenutno završava knjigu o Kofiju Ananu. „Ne znamo samo da li je to zatišje pred buru ili pred – novo zatišje.“ Ukoliko se druga mogućnost obistini, Anan bi do kraja godine mogao da otkrije da umesto gvozdene metle u ruci drži onu od špageta, iza koje ostaju masni tragovi.