U četvrtak, 15. februara, grčki parlament je odobrio zakon koji daje istopolnim parovima pravo na venčanje i usvajanje dece. Za zakon je glasalo 176 od 300 poslanika. Grčka je prva većinski pravnoslavna hrišćanska nacija koja je odobrila ovakav zakon
Prva većinski pravoslavna hrišćanska nacija koja je legalizovala istopolne brakove prema građanskom zakonu postala je Grčka, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Grčki parlament odobrio je 15. februara zakon koji daje istopolnim parovima pravo na venčanje i usvajanje dece. Zakon je odobrilo 176 poslanika od 300 u parlamentu i postaće službeno važeći kada bude objavljen u Službenom glasniku Vlade.
Članovi stranke desnog centra Nove demokratije premijera Kirijakosa Micotakisa bili su suzdržani ili su glasali protiv predloga zakona. Ipak, zakon je dobio dovoljnu potporu levičarske partije u retkom prikazu međustranačkog jedinstva uprkos napetoj raspravi.
„To je vrlo važan korak za ljudska prava, vrlo važan korak za jednakost i vrlo važan korak za grčko društvo“, rekao je 40-godišnji Nikos Nikolaidis, istoričar koji se pridružio skupu u korist predloga zakona uoči glasanja.
Elliniki Lysi, jedna od tri krajnje desničarske stranke zastupljene u parlamentu, nazvala je predlog zakona „antihrišćanskim“ i rekla da šteti nacionalnim interesima.
Bivši premijer Antonis Samaras, zastupnik Nove demokratije, rekao je: „Naravno da ću glasati protiv. Brak istospolnih parova… nije ljudsko pravo.“
Aktivisti su se decenijama zalagali za promene, često protiv Crkve i desničarskih političara. Godine 2008. lezbijski i gej par prkosili su zakonu i venčali se na malenom ostrvu Tilosu, no njihova venčanja je kasnije poništio najviši sud.
Druge većinski pravoslavne zemlje
Javno mnjenje u većinski pravoslavnim zemljama takođe je uglavnom bilo protiv istopolnih brakova. Međutim, ima nekih znakova promene. Dve male većinsko pravoslavne zemlje, Crna Gora i Kipar, odobrile su istospolne zajednice poslednjih godina, kao što je to učinila Grčka 2015. pre odobrenja punog bračnog statusa.
Građanske zajednice mogle bi postati češće u pravoslavnim zemljama koje gravitiraju u Europskoj uniji, za razliku od Rusije koja oštro suzbija svako LGBTQ+ izražavanje.
Izjava veća većine pravoslavnih crkava iz 2016. nazvala je brak između muškarca i žene „najstarijom institucijom božanskog zakona“ i rekla da je pravoslavcima zabranjeno da ulaze u istospolne zajednice. U zemljama u kojima su većina pravoslavni vernici kažu da društvo ne bi trebalo da prihvati homoseksualnost ili odobri istospolne brakove, prema anketama koje je 2015. i 2016. sproveo Pew Research Center.
Tramp je u obraćanju naciji iz Bele kuće rekao da će SAD uništiti sve iranske elektrane i da će gađati naftna postrojenja, ako se sa iranskim liderima ne postigne dogovor
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
