U četvrtak, 15. februara, grčki parlament je odobrio zakon koji daje istopolnim parovima pravo na venčanje i usvajanje dece. Za zakon je glasalo 176 od 300 poslanika. Grčka je prva većinski pravnoslavna hrišćanska nacija koja je odobrila ovakav zakon
Prva većinski pravoslavna hrišćanska nacija koja je legalizovala istopolne brakove prema građanskom zakonu postala je Grčka, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Grčki parlament odobrio je 15. februara zakon koji daje istopolnim parovima pravo na venčanje i usvajanje dece. Zakon je odobrilo 176 poslanika od 300 u parlamentu i postaće službeno važeći kada bude objavljen u Službenom glasniku Vlade.
Članovi stranke desnog centra Nove demokratije premijera Kirijakosa Micotakisa bili su suzdržani ili su glasali protiv predloga zakona. Ipak, zakon je dobio dovoljnu potporu levičarske partije u retkom prikazu međustranačkog jedinstva uprkos napetoj raspravi.
„To je vrlo važan korak za ljudska prava, vrlo važan korak za jednakost i vrlo važan korak za grčko društvo“, rekao je 40-godišnji Nikos Nikolaidis, istoričar koji se pridružio skupu u korist predloga zakona uoči glasanja.
Elliniki Lysi, jedna od tri krajnje desničarske stranke zastupljene u parlamentu, nazvala je predlog zakona „antihrišćanskim“ i rekla da šteti nacionalnim interesima.
Bivši premijer Antonis Samaras, zastupnik Nove demokratije, rekao je: „Naravno da ću glasati protiv. Brak istospolnih parova… nije ljudsko pravo.“
Aktivisti su se decenijama zalagali za promene, često protiv Crkve i desničarskih političara. Godine 2008. lezbijski i gej par prkosili su zakonu i venčali se na malenom ostrvu Tilosu, no njihova venčanja je kasnije poništio najviši sud.
Druge većinski pravoslavne zemlje
Javno mnjenje u većinski pravoslavnim zemljama takođe je uglavnom bilo protiv istopolnih brakova. Međutim, ima nekih znakova promene. Dve male većinsko pravoslavne zemlje, Crna Gora i Kipar, odobrile su istospolne zajednice poslednjih godina, kao što je to učinila Grčka 2015. pre odobrenja punog bračnog statusa.
Građanske zajednice mogle bi postati češće u pravoslavnim zemljama koje gravitiraju u Europskoj uniji, za razliku od Rusije koja oštro suzbija svako LGBTQ+ izražavanje.
Izjava veća većine pravoslavnih crkava iz 2016. nazvala je brak između muškarca i žene „najstarijom institucijom božanskog zakona“ i rekla da je pravoslavcima zabranjeno da ulaze u istospolne zajednice. U zemljama u kojima su većina pravoslavni vernici kažu da društvo ne bi trebalo da prihvati homoseksualnost ili odobri istospolne brakove, prema anketama koje je 2015. i 2016. sproveo Pew Research Center.
Rastuća upotreba juana u prekograničnoj trgovini, energetskim aranžmanima i zaduživanju zemalja u razvoju pojačava utisak da Kina tiho potkopava globalnu dominaciju dolara. Ipak, bez pune konvertibilnosti, juan teško može da zauzme mesto globalne rezervne valute
Nekadašnja premijerka Bangladeša Šeik Hasina proglašena je krivom za nasilno suzbijanje protesta koje su predvodili studenti, a tokom kojih je poginulo oko 1400 ljudi. Osuđeni su i bivši ministar unutrašnjih poslova i šef policije
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
