Crnogorski poslanici bi u utorak trebalo da usvoje sporazume Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o ekonomskoj saradnji, turizmu i razvoju nekretnina.
Očekuje se da parlamentarna većina podrži sporazume koje su nedavno u Dubaiju potpisali premijer Milojko Spajić i potpredsednik Vlade UAE šeik Abdulah bin Zajed Al Nahijan, a kojima se arapskom milijarderu Mohamedu Alabaru otvaraju vrata da, nakon Srbije, Albanije i Hrvatske, ulaže i u Crnu Goru, konkretno u Veliku plažu kod Ulcinja, piše DW.
Burne reakcije na lokalnom i državnom nivou
Uoči glasanja o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma Crne Gore i UAE protestuju opozicija, vlast u Ulcinju, ekolozi i deo civilnog sektora.
Crnogorska Agencija za zaštitu konkurencije najavila je da će istražiti da li se krše pravila državne pomoći u ovom slučaju, a Agencija za sprečavanje korupcije je konstatovala da je posebno sporno to što se Vlada sporazumom obavezuje da obezbedi zemljište investitoru bez primene javnih nabavki, tendera ili procedura propisanih nacionalnim zakonodavstvom kojim se uređuje oblast državne imovine.
Opoziciona partija URA podnela je krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu protiv premijera Spajića zbog potpisivanja dokumenta koji, kako su saopštili, nije ništa drugo do sporazum o rasprodaji Crne Gore.
Vlada je, inače, sporazume o saradnji sa UAE usvojila na elektronskoj sednici koja je trajala 33 minuta, upozorili su iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), a direktorka te NVO Vanja Ćalović-Marković pozvala je vlast da ih najpre stavi na javnu raspravu, kako bi se sporazumi poboljšali – u interesu svih građana Crne Gore.
Sporazumi sa UAE – interes pojedinaca i protivno EU?
Aleksandar Dragićević, jedan od građanskih aktivista koji se protivi Alabarovoj „viziji“ megaprojekta na Velikoj plaži, za DW kaže da poslanici koji u utorak treba da usvoje sporazume ne znaju o kojim se projektima radi. Kako kaže, oni veruju investitoru da će sve biti u skladu sa zakonima, iako ima negativnu reputaciju u Srbiji i Albaniji – zbog kašnjenja, korupcije i netransparentnosti.
„Evropski put Crne Gore je ugrožen jer se investitorima iz UAE daje povlašćen položaj u odnosu na one koji dolaze iz zemalja EU. A po uslovima sporazuma – ne postoji ozbiljan investitor koji ne bi uložio da mu se najbolji delovi Crne Gore ustupe na 90 godina, da na njima gradi turističke kapacitete i stanove za tržište, da mu se dovede i plati sva prateća infrastruktura, da mu se dozvoli da uređuje planske dokumente, i da se procedure ubrzaju tako što će se suspendovati zakoni. Premijer pre potpisivanja sporazuma nije obavestio poslanike, Vladu ni lokalnu zajednicu, već sprovodi ceo proces onako kako on želi“, dodaje Dragićević.
Premijer Spajić je, s druge strane, sporazume sa UAE pred poslanicima na skupštinskim odborima predstavio kao „generatore ekonomskog rasta“. „Poslanici neće glasati o sporazumu sa investitorom ili o konkretnom projektu, već o međunarodnom sporazumu o saradnji dve države na ekonomskom planu“, rekao je Spajić.
Predsednik parlamenta Andrija Mandić iz Nove srpske demokratije naglasio je da su ovi sporazumi „prilika za preporod Crne Gore“, iako je svestan revolta lokalne zajednice.
Dragićević, ipak, očekuje da će sporazumi dobiti zeleno svetlo u Skupštini. Kako kaže, ne zato što su premijer i Vlada odagnali brojne sumnje koje imaju građani i poslanici, već zato što većina ne glasa po savesti, logici i za dobrobit Crne Gore, nego po instrukcijama svojih partijskih lidera.
„Kako ne bi izazvali bes premijera, koji bi smenio ministre iz njihovih partija, poslanici većine zadržavaju sumnje u najavljene investicije za sebe i podići će ruku. Za civilni sektor i lokalnu zajednicu, sporazumi su tek početak borbe. Na svakom koraku vlast će imati snažan otpor – proteste, prigovore i korišćenje procedura i zakona – a sve kako bi se sačuvao prostor i Crna Gora“, poručuje Dragićević za DW.
Kako je Alabar ušao u priču?
Nakon Svetskog samita Vlada, koji je početkom februara ove godine održan u Dubaiju i na kojem je prisustvovala i crnogorska delegacija na čelu sa Spajićem, Alabar na mala vrata ulazi u Crnu Goru. U rekordno kratkom roku osniva firmu i učestvuje na tenderu za zakup nekoliko kupališta na Velikoj plaži u Ulcinju.
Odmah je bilo jasno da graditelj Burdž Kalife, Dubai Mola, Beograda na vodi i ekskluzivnog kompleksa u albanskom Draču – čije se bogatstvo procenjuje na 2,3 milijarde evra – ima mnogo veće ambicije i u Crnoj Gori.
Nakon iznenadnog susreta Alabara i predsednika Opštine Ulcinj Gencija Nimanbegua, javnost zaboravlja na plaže i saznaje da se u Ulcinju „krčka“ megaprojekat, što izaziva revolt Ulcinjana.
„Dvadeset miliona kvadratnih metara ulcinjske Velike plaže planira se izdati na 99 godina. Ne znam kako je nekome palo na pamet da to uradi bez javne diskusije, uključivanja lokalne samouprave i stručne javnosti…“, rekao je predsednik Opštine Ulcinj, uz koga je stao lokalni parlament, ali i veliki broj građana.
Organizovali su i proteste sa kojih su poručili da Spajić namerava da Alabaru ustupi na korišćenje vredno državno zemljište na kojem će graditi – bez tendera i javne rasprave – zaobilazeći važeće prostorne planove, strategiju razvoja države, kao i principe očuvanja životne sredine i biodiverziteta tog jedinstvenog, najvećim delom još nedirnutog prostora.
Predsednik crnogorske vlade, međutim, arapskog milijardera predstavlja kao kredibilnog investitora koji će uložiti neverovatnih 35 milijardi evra. Ipak, kako je pojasnio sam investitor, ta suma odražava „širi ekonomski uticaj projekta“.
U intervjuu za Televiziju Vijesti, Alabar je priznao da još nema razrađen plan, ali je izneo viziju – kako zamišlja svoj projekat na Velikoj plaži i šta bi tačno gradio i koliko:
„To bi bio nastavak prelepe arhitekture kakvu imate. Bilo bi tu mnogo zelenila, zgrade sa apartmanima ne veće od tri-četiri sprata, plaže bi ostale dostupne svim građanima, ali bi bile čiste. Bila bi uključena i lokalna zajednica, tako da ljudi koji prodaju piletinu u Ulcinju, prodavali bi više piletine u restoranima. Ljudi koji prodaju šampon, prodavali bi više šampona u hotelima“, istakao je Alabar i poručio da će poštovati sve crnogorske i evropske zakone.
Velika plaža (nije) velika laža
Koalicija NVO „Velika plaža ili velika laža“ protestovala je ispred Skupštine povodom namere Vlade da hitnim postupkom uvrsti u dnevni red zakone o potvrđivanju sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Jovana Janjušević iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) kazala je da poslanici ne odlučuju o Velikoj plaži, već o suverenitetu Crne Gore, i da ekolozi strahuju da će – ako investitori odustanu od Velike plaže – biti „napadnuta“ Buljarica, Durmitor ili Biogradska gora.
„Zaštićena područja premijeru Spajiću ne znače ništa i to je ono što je problematično“, rekla je predstavnica CZIP-a.
