Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine general Oleksandr Sirski kaže da se može zaustaviti napredovanje Rusije, jer to pre svega zavisi od hrabrih ukrajinskih vojnika i oficira
Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine, general Oleksandr Sirski priznaje da su Rusi mnogo bolje opremljeni, da imaju više tenkova, borbenih vozila pešadije, vojnika i dodaje da je prvobitni broj ruskih vojnika od 100.000 angažovanih u invaziji na Ukrajinu narastao na 520.000, sa sa ciljem da ih do kraja 2024. godine od 690.000.
Sirskij kaže da je, kada je reč o opremi, odnos 1:2 ili 1:3 u korist Rusije i dodaje da se od 2022. godine broj ruskih tenkova se udvostručio, sa 1.700 na 3.500.
Dodaje da se broj ruskih artiljerijskih sistema utrostručio i da je broj oklopnih transportera porastao sa 4.500 na 8.900.
„Neprijatelj ima značajnu prednost u sili i resursima. Zato je za nas pitanje snabdevanja i pitanje kvaliteta, zaista u prvom planu“, kaže Sirski u intervjuu za The Guardian.
Česte pobede nad Rusima
Sirskij priznaje da su stvari „veoma teške“ i da ruski agresor napada ukrajinske položaje iz mnogo pravaca.
„Može li se zaustaviti napredovanje Rusije? Da naravno. Pre svega, to zavisi od naših hrabrih vojnika, naših oficira“,kaže Sirski.
On dodaje da su „otporne i herojske“ ukrajinske jedinice prilično često pobeđivale veće neprijateljske grupe.
Kao primer, naveo je najnoviji pokušaj Rusije da zauzme Harkov i susednu provinciju Sumi, što s enije dogodilo.
„Puzajuće“ pobede Rusije
Sirski kaže da je osujećen Putinov pokušaj da stvori „takozvani bezbednosni koridor“ pored ruske granice i Belgorodske oblasti.
Dodaje da Ukrajina može da odgovori i ukoliko se ostvare za sada samo glasine da Moskva planira još jedan napad na južni region Zaporožja.
On „puzajuće“ pobede Rusije opisuje kao „taktičke, lokalne dobitke, a ne kao operativni prodor“, kao što bi bilo zauzimanje nekog velikog grada.
„U principu, neprijatelj nije napravio nikakav značajan napredak“, kaže Sirski.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih“
Ističe da su ruski uspesi su imali zapanjujuću cenu u ljudskim životima.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih, možda čak i više u određenim pravcima. Njihov broj ubijenih je mnogo veći“, kaže Sirski.
On upoređuje svoju taktiku na bojnom polju sa onom koju koriste ruski komandanti, „koji su poznati po tome što su žrtvovali ogroman broj pešadijskih trupa da bi dobili 100 do 200 metara“.
„Za nas je veoma važno da sačuvamo živote naših vojnika. Ne branimo ruševine do smrti“, kaže Sirski.
Ističe da nije voljan da „postiže ciljeve po svaku cenu“ ili da tera svoje ljude u „uzaludne napade“, jer je ponekad potrebno preći na „povoljnije pozicije“.
Avioni F-16 bi pomogli
Usred skepticizma u pogledu izgleda Ukrajine da ostvari potpunu pobedu, Sirskij primećuje različite pozitivne pomake.
„Avioni F-16 bi ojačali protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Oni bi omogućili Kijevu da efikasnije radi protiv ruskih krstarećih raketa i da precizno pogađa kopnene ciljeve. Međutim, postoje ograničenja za ono što bi F-16 mogli da postignu, jer bi morali da ostanu 40 kilometar ili više od linije fronta zbog rizika da će ih Moskva oboriti“, kaže Sirski.
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
