Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine general Oleksandr Sirski kaže da se može zaustaviti napredovanje Rusije, jer to pre svega zavisi od hrabrih ukrajinskih vojnika i oficira
Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine, general Oleksandr Sirski priznaje da su Rusi mnogo bolje opremljeni, da imaju više tenkova, borbenih vozila pešadije, vojnika i dodaje da je prvobitni broj ruskih vojnika od 100.000 angažovanih u invaziji na Ukrajinu narastao na 520.000, sa sa ciljem da ih do kraja 2024. godine od 690.000.
Sirskij kaže da je, kada je reč o opremi, odnos 1:2 ili 1:3 u korist Rusije i dodaje da se od 2022. godine broj ruskih tenkova se udvostručio, sa 1.700 na 3.500.
Dodaje da se broj ruskih artiljerijskih sistema utrostručio i da je broj oklopnih transportera porastao sa 4.500 na 8.900.
„Neprijatelj ima značajnu prednost u sili i resursima. Zato je za nas pitanje snabdevanja i pitanje kvaliteta, zaista u prvom planu“, kaže Sirski u intervjuu za The Guardian.
Česte pobede nad Rusima
Sirskij priznaje da su stvari „veoma teške“ i da ruski agresor napada ukrajinske položaje iz mnogo pravaca.
„Može li se zaustaviti napredovanje Rusije? Da naravno. Pre svega, to zavisi od naših hrabrih vojnika, naših oficira“,kaže Sirski.
On dodaje da su „otporne i herojske“ ukrajinske jedinice prilično često pobeđivale veće neprijateljske grupe.
Kao primer, naveo je najnoviji pokušaj Rusije da zauzme Harkov i susednu provinciju Sumi, što s enije dogodilo.
„Puzajuće“ pobede Rusije
Sirski kaže da je osujećen Putinov pokušaj da stvori „takozvani bezbednosni koridor“ pored ruske granice i Belgorodske oblasti.
Dodaje da Ukrajina može da odgovori i ukoliko se ostvare za sada samo glasine da Moskva planira još jedan napad na južni region Zaporožja.
On „puzajuće“ pobede Rusije opisuje kao „taktičke, lokalne dobitke, a ne kao operativni prodor“, kao što bi bilo zauzimanje nekog velikog grada.
„U principu, neprijatelj nije napravio nikakav značajan napredak“, kaže Sirski.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih“
Ističe da su ruski uspesi su imali zapanjujuću cenu u ljudskim životima.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih, možda čak i više u određenim pravcima. Njihov broj ubijenih je mnogo veći“, kaže Sirski.
On upoređuje svoju taktiku na bojnom polju sa onom koju koriste ruski komandanti, „koji su poznati po tome što su žrtvovali ogroman broj pešadijskih trupa da bi dobili 100 do 200 metara“.
„Za nas je veoma važno da sačuvamo živote naših vojnika. Ne branimo ruševine do smrti“, kaže Sirski.
Ističe da nije voljan da „postiže ciljeve po svaku cenu“ ili da tera svoje ljude u „uzaludne napade“, jer je ponekad potrebno preći na „povoljnije pozicije“.
Avioni F-16 bi pomogli
Usred skepticizma u pogledu izgleda Ukrajine da ostvari potpunu pobedu, Sirskij primećuje različite pozitivne pomake.
„Avioni F-16 bi ojačali protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Oni bi omogućili Kijevu da efikasnije radi protiv ruskih krstarećih raketa i da precizno pogađa kopnene ciljeve. Međutim, postoje ograničenja za ono što bi F-16 mogli da postignu, jer bi morali da ostanu 40 kilometar ili više od linije fronta zbog rizika da će ih Moskva oboriti“, kaže Sirski.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da „postoje mnogi znaci“ da iranski vrhovni vođa Ali Hamnei „više nije među nama“. Više od 200 ljudi stradalo je u Iranu u američko izraelskom napadu, a među njima i najmanje 63 učenice. Pogođene i zemlje u regionu
Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli su u subotu, 28. februara, rano ujutro vazdušne napade na Iran, potvrdili su izraelski ministar odbrane Izrael Kac i dvojica američkih zvaničnika, potvrđeno je za CNN. Iran je uzvratio
Američki predsednik poziva Irance da „preuzmu vlast“, ali ne planira slanje kopnenih snaga. Pojedini analitičari misle da je zato smena režima prazna priča
Donald Tramp osetio je moć koju ima kao glavnokomandujući američkih oružanih snaga. Čini se da ima nameru da je koristi više od njegovih prethodnika
Američki nosač aviona USS Džerald R. Ford krenuo je iz Grčke da zaštiti Izrael, dok traje napad na Izrael. Ima veću vatrenu moć od mnogih država
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
