Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine general Oleksandr Sirski kaže da se može zaustaviti napredovanje Rusije, jer to pre svega zavisi od hrabrih ukrajinskih vojnika i oficira
Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine, general Oleksandr Sirski priznaje da su Rusi mnogo bolje opremljeni, da imaju više tenkova, borbenih vozila pešadije, vojnika i dodaje da je prvobitni broj ruskih vojnika od 100.000 angažovanih u invaziji na Ukrajinu narastao na 520.000, sa sa ciljem da ih do kraja 2024. godine od 690.000.
Sirskij kaže da je, kada je reč o opremi, odnos 1:2 ili 1:3 u korist Rusije i dodaje da se od 2022. godine broj ruskih tenkova se udvostručio, sa 1.700 na 3.500.
Dodaje da se broj ruskih artiljerijskih sistema utrostručio i da je broj oklopnih transportera porastao sa 4.500 na 8.900.
„Neprijatelj ima značajnu prednost u sili i resursima. Zato je za nas pitanje snabdevanja i pitanje kvaliteta, zaista u prvom planu“, kaže Sirski u intervjuu za The Guardian.
Česte pobede nad Rusima
Sirskij priznaje da su stvari „veoma teške“ i da ruski agresor napada ukrajinske položaje iz mnogo pravaca.
„Može li se zaustaviti napredovanje Rusije? Da naravno. Pre svega, to zavisi od naših hrabrih vojnika, naših oficira“,kaže Sirski.
On dodaje da su „otporne i herojske“ ukrajinske jedinice prilično često pobeđivale veće neprijateljske grupe.
Kao primer, naveo je najnoviji pokušaj Rusije da zauzme Harkov i susednu provinciju Sumi, što s enije dogodilo.
„Puzajuće“ pobede Rusije
Sirski kaže da je osujećen Putinov pokušaj da stvori „takozvani bezbednosni koridor“ pored ruske granice i Belgorodske oblasti.
Dodaje da Ukrajina može da odgovori i ukoliko se ostvare za sada samo glasine da Moskva planira još jedan napad na južni region Zaporožja.
On „puzajuće“ pobede Rusije opisuje kao „taktičke, lokalne dobitke, a ne kao operativni prodor“, kao što bi bilo zauzimanje nekog velikog grada.
„U principu, neprijatelj nije napravio nikakav značajan napredak“, kaže Sirski.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih“
Ističe da su ruski uspesi su imali zapanjujuću cenu u ljudskim životima.
„Gubici Kremlja su tri puta veći od ukrajinskih, možda čak i više u određenim pravcima. Njihov broj ubijenih je mnogo veći“, kaže Sirski.
On upoređuje svoju taktiku na bojnom polju sa onom koju koriste ruski komandanti, „koji su poznati po tome što su žrtvovali ogroman broj pešadijskih trupa da bi dobili 100 do 200 metara“.
„Za nas je veoma važno da sačuvamo živote naših vojnika. Ne branimo ruševine do smrti“, kaže Sirski.
Ističe da nije voljan da „postiže ciljeve po svaku cenu“ ili da tera svoje ljude u „uzaludne napade“, jer je ponekad potrebno preći na „povoljnije pozicije“.
Avioni F-16 bi pomogli
Usred skepticizma u pogledu izgleda Ukrajine da ostvari potpunu pobedu, Sirskij primećuje različite pozitivne pomake.
„Avioni F-16 bi ojačali protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Oni bi omogućili Kijevu da efikasnije radi protiv ruskih krstarećih raketa i da precizno pogađa kopnene ciljeve. Međutim, postoje ograničenja za ono što bi F-16 mogli da postignu, jer bi morali da ostanu 40 kilometar ili više od linije fronta zbog rizika da će ih Moskva oboriti“, kaže Sirski.
Američki F-15 oboren je na jugu Irana, a potraga za nestalim pilotom traje. Iran nudi nagradu za hvatanje pilota, dok je pilot A-10 spašen nakon spasilačke misije. Bela kuća potvrđuje da je predsednik Tramp obavešten
Nemačka doživaljava zatvaranje katoličkih i protestantkih crkava, dok se otvaraju džamije i crkve drugih religija
Mađari 12. aprila izlaze na parlamentarne izbore. Može li u referendumskoj atmosferi izazivač Peter Mađar da pobedi Viktora Orbana? Aktuelni premijer koristi sve poluge autokratije koju je izgradio, ali njegovog protivnika podržava Evropska unija
Kako rat na Bliskom istoku utiče na svetsku ekonomiju i kakve su prognoze
Nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa da će se rat sa Iranom završiti „vrlo brzo“, ministar rata Pit Hegset zatražio je od načelnika Generalštaba Rendija Džordža da podnese ostavku
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
