Evropa i SAD kubure sa radnom snagom, ali migrante neće

U Evropi, a posebno u Sjedinjenim Državama, raste neprijateljstvo prema imigrantima. Istovremeno, najbogatije ekonomije sveta očajnički traže strane radnike. Pritom migracija radne snage opada globalno, iako se sve starija društva suočavaju sa sve većim nedostatkom radne snage, pokazuje izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koji je prošlog meseca kada je objavljen prošao u priličnoj meri nezapaženo.

Takav trend počeo je mnogo pre ponovnog izbora Donalda Trampa, koji je tokom svoje uspešne kampanju između ostalog napadao i imigrante. Prema OECD-u, organizaciji koja prati globalne ekonomske i socijalne politike, migracija radne snage u 38 zemalja-članica pala je u 2024. za više od petine. Pad se manje pripisuje potražnji, a više rastućem političkom protivljenju imigraciji i strožim viznim propisima u određenim industrijalizovanim zemljama. Istovremeno, privremena migracija radne snage, međutim, nastavila je da raste, piše DW.

Pad uzrokovan nekoliko zemalja

„Veći deo pada stalne migracije radne snage može se pripisati promenama politika u Velikoj Britaniji i na Novom Zelandu“, objašnjava za DW Ana Damas de Matos, viša analitičarka u OECD-u.

Na Novom Zelandu, pad je povezan sa završetkom jednokratno uvedene, postpandemijske šeme boravka koja je omogućila da se u toj zemlji trajno naseli više od 200.000 privremenih migranata i članova njihovih porodica. Najveći jednokratni program boravka u zemlji istekao je u julu 2022. godine. Nakon Bregzita, Velika Britanija reformisala je vizne propise za zdravstvene radnike, pooštrivši kriterijume za podobnost poslodavaca i isključivši mogućnost dolaska članova porodice, što je dovelo do naglog pada broja zahteva za vizu.

Prema OECD-u, sektor zdravstva je posebno ranjiv na nedostatak radne snage zbog takvih ograničenja. Sita Šarma, ekspertkinja za migracije koja radila kao savetnica za Ujedinjene nacije, saveznu indijsku vladu i više pokrajinskih indijskih vlada, smatra da su zbog toga stroži propisi za strane studente u Velikoj Britaniji kontraproduktivni.

„Put od univerziteta do posla sada je ograničen“, kaže ona za DW. „To će dovesti do pada broja upisa. Indijci, na primer, više neće trošiti velike sume na obrazovanje u inostranstvu ako nakon toga nemaju jasan put u poslovnoj karijeri.“

Izveštaj OECD-a pokazuje da je Indija, sa 600.000 emigranata prošle godine, bila ubedljivo na prvom mestu zemalja iz kojih u zemlje OECD-a dolaze radni migranti. Slede je Kina i Rumunija.

Tehnološki sektor pati od američkih ograničenja

U SAD su pod Bajdenovom administracijom uvedena stroža ograničenja za tzv. H-1B vize. To je glavni program koji omogućava stranim stručnjacima u oblastima kao što su tehnologija, inženjerstvo i medicina da rade u zemlji. Tramp je otada povećao troškove viza za poslodavce sa 2.000 do 5.000 dolara na čak 100.000 dolara. On želi da ograniči mogućnosti za stalno naseljavanje u svim sektorima.

U Australiji su povećani pragovi plata koje kvalifikovani radnici moraju da imaju kako bi dobili vizu, a u Kanadi su promenjeni putevi dolaska privremenih radnika. Migracije vezane za posao takođe su naglo opale i u nordijskim zemljama – samo Finska je, na primer, zabeležila pad od 36 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U Nemačkoj je stalna imigracija prošle godine pala za 12 procenata zbog strožih imigracionih propisa koje je uveo još bivši kancelar Olaf Šolc. Po tim propisima u zemlju je ušlo 586.000 stranih radnika, ali je broj ljudi koji su ušli s radnim vizama bio 32 odsto manji nego prethodne godine. Te reforme Šolcove vlade dodatno je proširio aktuelni kabinet pod kancelarom Fridrihom Mercom.

Herbert Briker, profesor ekonomije na berlinskom Univerzitetu Humbolt, ocenjuje da to proizvodi probleme za nemačku ekonomiju. „Dugi niz godina Nemačka je imala koristi od prosečne godišnje migracije od 550.000 ljudi“, ukazuje Briker za DW. „Potrebna nam je migracija da bismo zamenili penzionisane radnike. Bez nje se ne možemo održati stabilna ponuda radne snage.“

Velika potražnja za migrantima u Evropi

Širom Evropske unije su, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, građani koji dolaze iz zemalja van EU popunili oko dve trećine radnih mesta stvorenih između 2019. i 2023. To pokazuje koliko su Unija, ali i čitava Evropa, već postali zavisni od migrantskih radnika. Globalno, Međunarodna organizacija rada (MOR) procenila je da je u 2022. bilo 167,7 miliona migrantskih radnika, što je 4,7 odsto ukupne globalne radne snage. Više od dve trećine njih (114,7 miliona) živelo i radilo u zemljama sa visokim prihodima.

Uprkos padu u 2024, globalne migracije radne snage ostaju iznad nivoa od pre pandemije. Međutim, izveštaj OECD-a pokazuje na koji način se ta migracija može naglo zaustaviti. Razlog leži u političkom otporu, podstaknutom više strahovima od ilegalnih migracija, nego i dalje rekordno visokom ekonomskom potražnjom. Trampova trenutna agenda tu dinamiku dodatno je intenzivirala. Od stupanja na dužnost u januaru, on je izdao brojne izvršne naredbe usmerene na suzbijanje i legalne i ilegalne imigracije. Njegova administracija tvrdi da su te mere neophodne za zaštitu američkih radnika i obezbeđivanje sistema zasnovanog samo na radnim kvalifikacijama.

Privremene vize umesto stalnog boravka

Iako je broj stalnih imigranata 2024. prošle godine, privremene ili sezonske migracije radne snage ostale su, prema OECD-u, stabilne. To je odraz sklonosti vlada ka kratkoročnim programima koje onda mogu po volji da proširuju ili ograničavaju. Ekspertkinja za migracije Šarma to sa žalošću opisuje ovako: „Hajde da dovedemo ljude kada su nam potrebni i zatvorimo vrata kada nam nisu potrebni – ne želimo nikoga od njih trajno u našoj zemlji.“

Sezonski privremeni radni programi i dalje su traženi u Australiji, Evropi i Severnoj Americi – pre svega u poljoprivredi, u sektoru nege i u građevinarstvu. Ali programi privremene migracije sve više se koriste i za tehničare i druge visokokvalifikovane radnike, pokazuje analiza OECD-a.

Birokratija drži migrante na poslovima s nižim kvalifikacijama

OECD, međutim, poziva industrijalizovane zemlje ne samo da privuku više migrantskih radnika, već i da se fokusiraju na njihovu bolju integraciju na tržište rada. Kao ključne preduslove za to Klub industrijalizovanih zemalja navodi jezičke kurseve i pristup socijalnim uslugama, kao i priznavanje veština i kvalifikacija kako bi strani radnici mogli u potpunosti da doprinesu u svojim zemljama-domaćinima. Oni su, naime, suviše često zaposleni na poslovima daleko ispod nivoa njihovih kvalifikacija i veština.

To se događa prvenstveno zbog sporih i birokratskih procesa odobravanja diploma i kvalifikacija, napominje profesor Briker, koji ujedno istražuje fenomene migracije pri Nemačkom institutu za istraživanje zapošljavanja (IAB). Reforme u Nemačkoj, koje su imale za cilj da tu zemlju s najvećom ekonomijom u Evropi učine atraktivnijom, propale su zbog raširene birokratije.

„Priznavanje diploma i stručnog obrazovanja traje godinama, što otežava dolazak kvalifikovanih radnika“, ukazuje Briker za DW. „Kao rezultat toga, trenutno nam nedostaje oko tri miliona radnika.“

Donosioci politika takođe se pozivaju da stvore jasnije puteve za privremene migrantske radnike kako bi oni dobili stalni boravak i da bi se njihove veštine mogle u potpunosti iskoristiti, što bi ublažilo nedostatak radne snage. Iako Tramp često pozitivno govori o potrebi za migracijom zasnovanom na njihovim kvalifikacijama i veštinama, njegovu prvu godinu u Beloj kući obeležili su napori da se ti putevi blokiraju. To je dodatno proširilo jaz između ekonomske nužnosti i političke volje.

Retorika Trampa i drugih desničarskih političara o imigraciji, koja često ume da bude veoma oštra, poslala je, kako kaže Sita Šarma, „šokantne talase“ na međunarodnom nivou – u Indiji, a i šire: „Povratne informacije iz neprijateljske zemlje u kojoj je teško pronaći posao igraju glavnu ulogu u migracionim obrascima“, kaže indijska ekspertkinja. I ujedno dodaje da bi dalja ograničenja legalne migracije radne snage u SAD, mogla da dovedu do povećanja ilegalne imigracije.

Izvor: DW

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.