Nakon četiri dana mraka, svetla na Kubi se postepeno pale. Jedna od najtežih kriza u istoriji zemlje ostavila je preko deset miliona ljudi bez električne energije.
Kubanska elektroenergetska mreža se srušila u petak ujutro, ostavljajući celu populaciju ostrva u mraku. Dok su tehničari polako napredovali s popravkama poroznih, starih postrojenja, došlo je do drugog kolapsa mreže rano u subotu, zatim još jednog kasnije tog dana, kao i novog kolapsa u nedelju.
Dodatna otežavajuća okolnost je uragan „Oskar“ koji je pogodio severoistok Kube u nedelju uveče, sa vetrovima brzine 130 kilometara na čas. Ova oluja prve kategorije do sada je usmrtila najmanje šestoro ljudi, saopštile su kubanske vlasti.
Zašto je Kuba bez struje?
Kriza koja je izazvala kolaps kubanskog elektroenergetskog sistema počela je u petak, kada je jedna od najvećih elektrana u zemlji, termoelektrana Antonio Giteras, prestala da radi.
Kubanski premijer Manuel Marero Kruz okrivio je za problem propadajuću infrastrukturu i nestašicu goriva, dodatno pogoršanu uraganom „Milton“. Proglašavajući „energetsku vanrednu situaciju“, Marero Kruz je uveo mere za smanjenje potrošnje električne energije širom zemlje – državnim službenicima je rečeno da ostanu kod kuće, a škole i neesencijalne industrije su zatvorene. Takođe je pokušao da ublaži zabrinutost, rekavši da očekuje priliv goriva od kubanske državne naftne kompanije.
Iako je totalni kolaps elektroenergetske mreže bio iznenađenje, kriza se produbljivala godinama. Kubanske elektrane su zapuštene i očajnički im je potreban remont. Pored toga, Kuba proizvodi veoma malo sopstvenog goriva, što znači da zavisi od uvoza kako bi održala svoju elektroenergetsku mrežu.
Mesecima unazad je širom ostrva povremeno nestajala struja. Kubanska vlada je ranije saopštavala da su oni posledica povećanja potražnje za energijom i nestašice goriva koje pokreće elektrane. U nekim provincijama izvan Havane ljudi su se suočavali sa nestancima struje koji su trajali i 20 sati dnevno.
Ekonomska kriza
Veliki problem za ostrvo je što je Venecuela, decenijama glavni snabdevač Kube gorivom, značajno smanjila isporuke zbog sopstvene ekonomske krize. Meksiko i Rusija su takođe smanjile izvoz, ostavljajući Kubu u ranjivoj poziciji.
I inače klimava, kubanska privreda je počela dodatno da slabi tokom pandemije, kada je međunarodni turizam naglo opao, a inflacija porasla. U tom periodu bivši američki predsednik Donald Tramp uveo je niz novih sankcija Kubi nakon što je zemlja ponovo označena kao „državni sponzor terorizma“.
Ekonomija Kube uglavnom se oslanja na uvoz, a zbog nedostatka deviza, Kubanci se suočavaju sa nestašicama hrane, lekova, vode i goriva.
Besno zbog nedostatka struje i hrane, u martu je stotine demonstranata izašlo na ulice Santjaga de Kuba. Kubanska komunistička vlada, koja koristi sistem racionalizacije hrane kako bi obezbedila određenu količinu za svako domaćinstvo, počela je da ograničava dodelu hleba samo na decu i trudnice. Neki analitičari kažu da su uslovi gori nego tokom ekonomske krize koja je usledila nakon kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Ekonomska kriza na Kubi dovela je do masovne migracije. Prema podacima nacionalnog zavoda za statistiku, preko milion ljudi – deset odsto stanovništva – napustilo je ostrvo između 2022. i 2023. godine.
SAD: Nismo krivi
Kubanska vlada za svoje nevolje okrivljuje decenijama stare američke sankcije koje otežavaju ostrvu kupovinu goriva i hrane.
Ministar energetike i rudarstva Visente de la Levi optužio je u nedelju „brutalnu blokadu“ SAD za finansijske teškoće u nabavci goriva i rezervnih delova za elektrane, kao i za trenutnu krizu sa električnom energijom. Kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel i drugi visoki zvaničnici takođe su okrivili američki embargo.
Kolumbija, Meksiko, Venecuela i Rusija ponudile su pomoć, rekao je Levi, a Kuba ostaje u komunikaciji sa njihovim vladama.
Portparol američkog Stejt departmenta rekao je za NBC News da „kubanska vlada trenutno nije zatražila pomoć“.
„Sjedinjene Države očigledno nisu krive za nestanak struje na ostrvu, niti za ukupnu energetsku situaciju na Kubi“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
SAD su za ekonomske uslove Kube okrivile „dugoročnu lošu ekonomsku politiku i upravljanje resursima“, dodajući da su ti faktori „povećali teškoće“ kubanskom stanovništvu.
Kuba je već 62 godine pod američkim sankcijama, uspostavljenih od kako je socijalistička revolucija koju je predvodio Fidel Kastro svrgnula sa vlasti vojnu diktaturu Fulgensija Batiste koga su podržavale Sjedinjene Države.
Prema proračunima kubanskog Ministarstva spoljnih poslova, zbog blokade Kuba gubi 15 miliona dolara dnevno.
Izvori:
