Eksplozije su se dogdila na gradskom groblju u trenutku kada je hiljade ljudi obeležavalo četvrtu godišnjicu smrti generala Kasima Sulejmanija
Broj žrtava dve eksplozije u iranskom Kermanu na obeležavanju četvrte godišnjice smrti bivšeg generala elitnih iranskih jedinica Kuds, Kasema Solejmanija, raste.
Prema poslednjim informacijam 103 osobe su poginule, dok je ranjena 141. Iranski zvaničnici tvrde da je reč o teorističkom napadu, ali nisu naveli ko bi mogao da stoji iza njega.
Nekoliko stotina ljudi se kretalo ka grobnici u sklopu ceremonije odavanja pošte Solejmaniju kada je došlo do napada.
Veliki broj ambulantnih vozila stiglo je na mesto nesreće, dok su bolnice u Kermanu i okolini stavljene u stanje pripravnosti za zbrinjavanje povređenih.
Spasioci Crvenog polumeseca u Kermanu pomažu ranjenima, javlja iranska državna televizija. „Timovi za brzo reagovanje evakuišu povređene, ali talasi gužve blokiraju puteve“, rekao je direktor Crvenog polumeseca u tom gradu.
„Naši timovi za brzo reagovanje evakuišu povređene, ali talasi gužve blokiraju puteve“, rekao je Reza Falah, šef Crvenog polumeseca provincije Kerman za državnu televiziju u Iranu.
In Kerman, Iran, there seems to be chaos with unconfirmed reports of an explosion during a memorial for Soleimani
The mullahs can never manage to hold a funeral without casualties.
Dozens were killed in a stampede during Soleimani's procession in 2021
— Nioh Berg ♛ ✡︎ אסתר (@NiohBerg) January 3, 2024
Guverner iranske provincije Kerman nazvao je eksplozije „terorističkim aktom“, prenosi BBC.
Šef Odeljenja za hitne slučajeve u Kermanu kaže da su se dve eksplozije dogodile u razmaku od 10 minuta, kao i da su posledica „dva eksploziva postavljena na različitim lokacijama na putu koji su koristili posetioci“, prenosi novinska agencija „Al Mayadeen“.
General Kasim Sulejmani bio je mozak svih iranskih vojnih operacija u regionu. Predvodio je elitne jedinice Kuds u sklopu Iranske revolucionarne garde.
Ubijen je pre četiri godine u napadu američkog drona, blizu bagdadskog aerodroma. BBC podseća da je akciju odobrio tadašnji predsednk SAD Donald Tramp.
U napadu je tada stradao i komandir iračke milicije Abu Mahdi al Muhandis. Iran je tada ispalio nekoliko projektila na američke baze u Bagdadu u znak odmazde. AP navodi da nijedan američki vojnik nije poginuo, ali da su mnogi zadobili lakše povrede zbog eksplozija.
Ubistvo generala Solejmanija u Iraku je bila privremena kulminacija tenzija između Vašingtona i Teherana koje rastu od maja 2018. kada je Tramp pocepao Atomski sporazum sa Iranom, ponovo mu zaveo sankcije, zapretio sankcijama kompanijama evropskih saveznika koje su poslovale sa Iranom i tako bacio u vodu višegodišnje pregovore sa iranskim vlastima. Odgovor Irana je bio da nastavi sa programom obogaćivanja uranijuma.
Kako je „Vreme“ pisalo, odluka o tajnoj misiji radi lociranja i ubistva Solejmanija je prema izjavi jednog američkog zvaničnika doneta nakon ubistva jednog kontraktora i ranjavanja četvorice američkih vojnika 27. decembra 2019. kada je ispaljeno trideset raketa na američku bazu u Kirkuku.
Američka avijacija je na to odgovorila odmazdom, izvodeći seriju vazdušnih napada na baze milicija bliskih Iranskoj gardi i grupaciji Kataib Hezbolah (koju treba razlikovati od libanskog Hezbolaha) u Siriji i Iraku.
Tog petak 3. januara, pre četiri godine ujutro sa američkog drona MQ–9 Reaper ispaljene su rakete na konvoj automobila na samom izlazu sa Bagdadskog aerodroma koje su ubile komandanta Iranske revolucionarne garde i iranske specijalne jedinice Kuds (Jerusalim) Kasema Solejmanija. Američke rakete usmrtile su i lidera grupacije Kataib Hezbolah i zamenika šefa Snaga narodne mobilizacije (P.M.F.) Abu Mahdija al Muhandisa i još osmoricu ljudi.
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
