U Nemačkoj legalno živi oko 250.000 Srba, u proseku duže od petnaest godina. Od jula će većina njih moći da uzme i nemački pasoš pride. Hoće li biti navale
Nemačka, taj Eldorado za gastarbajtere i iseljenike sa Balkana, konačno dopušta dvojno državljanstvo. Posle više odlaganja, zakon stupa na snagu u ponedeljak (1. jul).
Osim dvojnih pasoša, zakon predviđa da se državljanstvo može dobiti posle pet godina boravka (umesto dosadašnjih osam), u posebnim slučajevima može već posle tri godine. Deca rođena u Nemačkoj dobijaće državljanstvo automatski, ako im roditelji borave u Nemačkoj barem pet godina.
Generacija starih gastarbajtera koji su odlazili u Zapadnu Nemačku pedesetih i šezdesetih neće morati ni da polaže jezički test – dovoljno je da se sporazumeva na nemačkom.
Među dvanaest miliona auslendera u Nemačkoj, čak 5,3 miliona tu je preko deset godina. Često se nisu odlučivali za nemački pasoš baš da ne bi postali stranci u svojoj staroj domovini ili zbog peripetija koje nosi procedura ispisivanja iz državljanstva.
Doduše, pravo na dvojni pasoš već imaju državljani drugih članica EU, kao i zemalja poput Irana i Maroka koje ne dopuštaju otpust iz državljanstva.
A uskoro će isto pravo imati i većina od 251.365 srpskih građana koji žive u Nemačkoj. Valja dodati – legalno žive, jer niko ne zna broj ljudi koji koriste turistički dolazak da rade na crno.
Hoće li biti navale?
Koliko je malo u poslednje vreme nemački pasoš bio atraktivan srpskim građanima pokazuje i to što je 2022. godine državljanstvo uzelo tek 1.710 njih.
Pa da li će novi zakon izazvati jagmu, kako se pribojavaju neki u Nemačkoj, očekujući barem dvostruko više zahteva?
Neće biti navale, rekao je ranije za naš njuzleter „Međuvreme“ Milan Čobanov, prvi čovek Centralnog saveta Srba u Nemačkoj.
„U vreme rata mnogi jesu uzimali državljanstvo, a tada su još Nemci bili velikodušni što se tiče otpusta iz jugoslovenskog državljanstva. To jest, Nemci su tolerisali da ljudi zadrže i stari pasoš“, naveo je Čobanov.
Šta nekome znači pasoš?
Čobanov procenjuje da u Nemačkoj živi oko 700.000 ljudi srpskih korena, sa ovim ili onim pasošem, ili sa oba.
Dodao je da danas dobar deo iseljenika sa srpskim državljanstvom čine stari gastarbajteri, često penzioneri koji ionako žive između Srbije i Nemačke. „Nemačka sad hoće da ih nagradi državljanstvom, ali ne znam šta bi njima to značilo.“
„A ljudi koji su došli mnogo kasnije, posle ratova, retko imaju pozitivan odnos prema Nemačkoj. Oni tu stanuju, ali ne žive zbilja. To je odnos i mnogih drugih stranaca“, procenjuje Čobanov koji je i član nemačkih Socijaldemokrata.
„Zato ne očekujem navalu na nemačko državljanstvo jer mi se čini da ljudi neće hrliti da se na taj način integrišu ili dobiju pravo da učestvuju u političkom životu“, zaključio je on.
Možda se poveća i broj srpskih državljana
Doduše, nije reč samo o pravu glasa. Nemački crveni pasoš za jednoglavim orlom drugi je najjači na svetu – sa njim se bezvizno može putovati u 190 zemalja ili teritorija (sa srpskim u 136).
Ima još jedna stvar – stranac sa neograničenom dozvolom boravka u Nemačkoj gubi sva prava ukoliko odjavi nemačku adresu na duže od šest meseci. A ko uzme državljanstvo, taj uvek može da se vrati u Nemačku.
Ko zna, možda nastane i obrnuti trend – da Srbi koji su se jednom odricali matičnog državljanstva zarad nemačkog pasoša, sada ponovo zatraže i srpski pasoš.
*ovaj tekst je najpre objavljen u januaru 2024, a potom dopunjen novim podacima
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Nakon objave Donalda Trampa da bi „cela civilizacija mogla da nestane“ ako se ne otvori Ormuski moreuz, Iran je, uz posredstvo Pakistana, ponudio mirovni plan u deset tačaka, za koji američki predsednik kaže da je „prihvatljiva osnova za pregovore"
Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Napadi su prijavljeni u više zemalja Bliskog istoka uprkos objavi primirja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država
Predsednik SAD Donald Tramp ipak neće da “uništi čitavu jednu civilizaciju”, već je prihvatio dvonedeljni prekid vatre. Iran je pristao da otvori Ormuski moreuz. Rat nije završen, pregovori se nastavljaju
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
