Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
„Najveća promena danskih pejzaža u preko sto godina.”
Tako vlada opisuje planove da se u naredne dve decenije u Danskoj posadi milijardu stabala drveća, kao i da se 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa. Na taj način, Danci će udružiti napore u borbi za očuvanje prirode i u borbi protiv klimatskih promena.
Tropartijska vlada već je početkom ove nedelje postigla dogovor o „ozelenjavanju” Danske. Predstoji glasanje u parlamentu koje se smatra samo formalnošću, prenose mediji.
A onda…
„Danska priroda promeniće se na način koji nismo videli otkako su 1864. godine isušene močvare”, ocenio je Jepe Brus, šef zelenog tripartitnog ministarstva koje je stvoreno zarad sprovođenja zelenog sporazuma, piše na portalu Klima 101 Jelena Kozbašić.
Trenutno, oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara, pokazuju zvanični podaci.
Kako se dalje navodi, po glavi stanovnika, u Danskoj postoji 0,1 hektar šume što odgovara površini velikog vrta u predgrađu. Ovo je znatno ispod evropskog proseka od 1,97 hektara šume po glavi stanovnika, a to je veličina skoro tri fudbalska terena.
Ali novi dogovor iz Danske mogao bi da promeni i tamošnju sliku, baš kao što je promenio i Zakon o šumama iz davne 1805. kada je krčenje drveća zabranjeno… Iako je većina zemlja nekada bila šumovita, nakon vekova i vekova nekontrolisane deforestacije zbog poljoprivrede, oko 1800. godine pokrivenost drvećem pala je na svega 2-3 odsto.
U međuvremenu, zahvaljujući propisima i sadnji stabala, to je naravno poraslo – a sada ovi napori dobijaju dodatni podsticaj: milijardu stabala i pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa.
Uz ovu transformativnu inicijativu, nove danske šume nići će na 250.000 hektara. Povrh toga, oko 140.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u nizijskim predelima dobiće novu ulogu – postaće to prirodna područja od višestrukog značaja kao što su močvare ili livade.
Prema dogovoru, oko 6,1 milijarde dolara biće izdvojeno za otkup zemlje od poljoprivrednika, saopštila je vlada.
Ovaj dogovor deo je Zelenog tripartitnog plana za obnovu prirode i smanjenje emisija iz poljoprivrede oko kojeg su se u junu ove godine sa predstavnicima vlasti usaglasili poljoprivrednici, industrija, sindikati i udruženja za zaštitu životne sredine.
Planom je takođe obuhvaćeno i osnivanje šest novih nacionalnih parkova. A oko deset miliona dolara je namenjeno za obnovu morskih područja i kreiranje dva nova parka prirode u moru u cilju oživljavanja morskih ekosistema i biodiverziteta.
Nakon nekoliko meseci pregovora, u sklopu Zelenog tripartitnog plana dogovoreno je i kako će biti implementiran poseban porez na emisije metana iz stočarstva: od 2030. godine stočari će za svaku oslobođenu tonu metana od strane krava i svinja plaćati oko 40 dolara, a 2035. cena će skočiti na oko 70 dolara.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
