Foto: Ukrainian Presidential Press Office via AP
Navodi o sudbini najvišeg vojnog komandanta okupiraju pažnju ukrajinske javnosti koja čeka i na odgovor da li će im zapadni saveznici odobriti više od 100 milijardi dolara pomoći
U jeku ukrajinske borbe protiv žestoke ruske ofanzive, političke i vojne krugove u Kijevu potresaju spekulacije da će predsednik Volodimir Zelenski da smeni vrhovnog vojnog komandanta Valeriјa Zalužnjog.
Navodi o sudbini najvišeg vojnog komandanta okupiraju pažnju ukrajinske javnosti koja čeka i na odgovor da li će im zapadni saveznici odobriti više od 100 milijardi dolara pomoći, pišu svjetski mediji.
Kako je sve počelo?
U novembru 2023. list Ekonomist je objavio intervju s naslovom „General Zalužni priznaje da je rat ušao u pat poziciju“.
Zalužnji je, upoređujući situaciju na frontu sa Prvim svjetskim ratom kazao da su, baš kao i u tom sukobu iz prošlog veka „došli do nivoa tehnologije koja nas stavlja u pat poziciju“. On je tada ocenio da će biti potreban veliki tehnološki skok da se izađe iz mrtve tačke kao i da „najverovatnije neće biti dubokog proboja“.
Svega nekoliko dana nakon tog intervjua, Zelenski je za NBC rekao da nije saglasan da je rat došao do pat pozicije.
„Situacija jeste teška. Ne mislim da smo u pat poziciji. Učinili smo puno, bili smo u teškoj situaciji i Rusi su mislili da će nas matirati, ali to se nije desilo“, rekao je tada Zelenski.
Ko je Zalužnji?
General Zalužnji komanduje ukrajinskim oružanim snagama od jula 2021. godine, a prema pisanju BBC-a, na njegovom imenovanju insistirao je i sam Zelenski.
Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga postao je nacionalni heroj, uprkos tome što se retko pojavljuje u javnosti i što još ređe pristaje da daje intervjue.
Odbrana Kijeva i severoistočne Ukrajine na početku rata učinila je generala Zalužnjog kultnom figurom u zemlji. Ankete su stalno pokazivale da je popularniji od predsednika, kako piše Ekonomist, ukazujući da je to stvorilo napetost između dvojice lidera, čiji su odnosi u početku bili dobri.
Šta će biti sa Zalužnjim?
Ukrajinski opozicioni poslanik Oleksij Gončarenko rekao je za Gardijan da bi Zelenski mogao da smeni Zalužnja. Prema njegovoj oceni, najverovatnija zamena bio bi Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obavještajne službe, odgovoran za tajne operacije protiv Moskve.
Budanov je inače prethodno pominjan i kao potencijalna zamena za Oleksija Reznikova na mestu ministra odbrane, u još jednoj sagi o otpuštanju koja je započela sličnim nagađanjima.
Neimenovani bivši visoki ukrajinski zvaničnik, kako prenosi Njujork tajms, rekao je da je vlada Zelenskog planirala da smeni generala, ali da je odustala u ponedjeljak (29. januara) uveče, kada je vest procurila.
„Sada su usporili proces“, rekao je zvaničnik.
Bez obzira na ishod, mnogi su analitičari saglasni da ovakve glasine štete Ukrajini, koja se ionako bori da privuče što veći broj ljudi u vojnu službu, a koriste Rusiji.
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
