Ukrajina i Južna Koreja tvrde da su vojnici iz Severne Koreje upućeni u Rusiji na obuku, a s ciljem da pomognu agresiju na Ukrajinu. Moskva i Pjongjang odbacuju te optužbe, ali naglašavaju da jačaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“
Sve više obaveštajnih podataka govori da se Severna Koreja spremala za direktniju ulogu u ruskom ratu u Ukrajini, a i Ukrajina i Južna Koreja su tvrdile da su severnokorejske trupe poslate u Rusiju na obuku sa ciljem da budu raspoređene u Ukrajinu.
Rusija i Severna Koreja su demantovale te izveštaje, a proteklih meseci Moskva i Pjongjang su produbili svoje vojno partnerstvo protiv Sjedinjenih Država, pa je taj narastajući savez zabrinuo je zvaničnike u Kijevu i Vašingtonu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nekoliko puta upozoravao da se severnokorejske trupe pridružuju ratu Rusije, rekavši na samitu NATO-a održanom prošle sedmice da da se priprema „10.000 vojnika i tehničkog osoblja“, piše CNN.
Zelenski: Severnokorejski vojnici na privremeno okupiranim teritorijama
Zelenski je rekao da Ukrajina ima obaveštajne podatke o tome da Rusija „obučava dve vojne jedinice iz Severne Koreje” u kojima su možda „dve brigade od po 6.000 ljudi”.
Naveo je i da je Ukrajina videla „severnokorejske oficire i tehničko osoblje na privremeno okupiranim teritorijama“ i da veruje da Rusija „sprema grupu“ za ulazak u Ukrajinu.
Izvor iz ukrajinskih obaveštajnih službi ranije je rekao za CNN da mali broj Severnokorejaca sarađuje sa ruskom vojskom, uglavnom da bi pomogli u inženjerinskim radovima i razmenili informacije o upotrebi severnokorejske municije.
U međuvremenu, južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba saopštila je 18. oktobra da je Severna Koreja poslala 1500 vojnika, uključujući borce specijalnih snaga, u Rusiju na obuku.
Činilo se da su ti izveštaji potkrepljeni kada su severnokorejski vojnici snimljeni kako primaju uniforme i opremu na poligonu na Dalekom istoku Rusije.
Drugi video koji kruži društvenim mrežama i koji je geolocirao CNN prikazuje trupe kako stižu na poligon Sergejevka blizu granice Rusije sa Kinom.
Pjongjang: Pokušaj rušenja imidža Severne Koreje
Ipak, Severna Koreja je odbacila optužbe da je poslala trupe u Rusiju da budu raspoređene u sukobu u Ukrajini, odbacujući te tvrdnje kao pokušaj da se naruši imidž Pjongjanga, piše Russia Today.
Navedeno je da je Južna Koreja alarmirala zbog navodnog premeštanja trupa Pjongjanga u zonu sukoba, pozivajući ruskog ambasadora u Seulu i zahtevajući da Moskva „prekine relevantnu saradnju“ sa Severnom Korejom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je spekulacije da je severnokorejska vojska učestvovala u sukobu u Ukrajinom, ocenviši ih kao „lažnu priču“, i dodajući da Moskva i Pjongjang „razvijaju odnose u svim oblastima“.
Peskov je podsetio da Pentagon nije mogao da potvrdi raspoređivanje trupa Severne Koreje u Rusiji, pozivajući se na ranije komentare američkog ministra odbrane Lojda Ostina.
I predstavnik Severne Koreje na sednici Generalne skupštine UN o razoružanju i međunarodnoj bezbednosti odbacio je te optužbe.
„Što se tiče takozvane vojne saradnje sa Rusijom, moja delegacija ne oseća potrebu da komentariše neosnovane i stereotipne glasine koje imaju za cilj da smanje imidž Demokratske narodne republike Koreje i potkopaju legitimne prijateljske i saradničke odnose između suverenih država“, rekao je predstavnik Severne Koreje.
Produbljivanje odnosa Moskve i Pjongjanga
Nakon početka sukoba u Ukrajini, Rusija i Severna Koreja su produbile svoje već bliske veze još iz sovjetskog doba.
Moskva i Pjongjang potpisali su u junu sporazum o nadogradnji svojih odnosa na „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, koji predviđa da će, ako jedna strana bude napadnuta, druga „pružiti vojnu i drugu pomoć svim sredstvima koje poseduje“.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje zvanično zatražio od parlamenta da ratifikuje taj dokument.
Izvor: CNN/Russia Today
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
